Svinja je odličan plivač i druge pesme

a čine ciklusi iz zbirki "Svinja je odličan plivač" (1971), "Kiberno" (1970), "Čorba od mozga" (1982) i "Pucanj u govno" (2001), a pojedine pesme preuzete su još iz "Algola" (1980), "Nokauta" (1984), "Sremskog ćevapa" (1991) i knjige "Chinese erotism" (1983). Pesme "Jela po porudžbini" i "Jaja na srpski način", nastale (nađene) pre četrdesetak godina, ovde se prvi put objavljuju.
Izvodi iz kritika preuzeti su iz prikaza zbirki od kojih je načinjen ovaj izbor, kao i onih eseja i studija gde su se kritički i teorijski tumačili žanrovi signalizma što ih poezija u ovom izboru oličava.

***

Poezija, eseji i intermedijalni radovi Miroljuba Todorovića objavljivani su na više jezika u antologijama, zbornicima, katalozima, listovima i časopisima: Italije, Mađarske, Austrije, Nemačke, Francuske, Španije, Portugala, Švajcarske, Češke, Poljske, Litvanije, Švedske, Rusije, Finske, Islanda, Velike Britanije, Danske, Holandije, Belgije, SAD, Kanade, Meksika, Urugvaja, Brazila, Nove Kaledonije, Južne Koreje, Japana i Australije.

Humor koji izbija iz ovih stihova, baziran na apsurdu, sarkazmu, karikaturalnom i grotesknom, afirmacija je homo ludensa sposobnog da se prilagodi i prevaziđe okruženje ali i bolna slutnja njegovog krika u trenu poslednje iskre samosvesti. Tom se humoru možemo predavati bez zadrške, no, i bez nade u pomilovanje.
Ilija Bakić, iz prikaza zbirke "Recept za zapaljenje jetre", Borba, 2001

Kao pesnik, Todorović je i u ovome žanru ostvario izvanredne rezultate: antologijsku razinu poseduju, na primer, njegovi ciklusi Kupujte samo signalističku poeziju i ABC o Miroljubu Todoroviću (oba ciklusa pripadaju zbirci SVINJA JE ODLIČAN PLIVAČ), a veliki ekspresivni potencijal ’pojednostavljenog’ i ’destruiranog’ jezika, naišao je na dobar prijem među pesnicima - kako tih sedamdesetih godina, i ne samo među signalistima, tako i danas. (...) Ready-made poezija se, u načelu, sklapa od ’nađenog’, gotovog ’materijala’ (reklamni slogani, ili delovi naslova publikacija, članaka, rubrika, segmenti ’uputstva’ za upotrebu najrazličitijih proizvoda, novinski, sportski i drugi frazeologizmi, itd.), mada se ne isključuju ni pesnikove intervencije u procesu kombinovanja/integrisanja ovakvih, heterogenih i logici često protivnih iskaza i njihovih delova. U ovoj vrsti signalističke poezije stvari će same govoriti, same sebe predstavljati i isključivati pesnika kao stvaralački subjekt, a pesma će ’čitaocu’ nedvosmisleno otkrivati svoju fakturu, sva značenja, ’poetiku’, i ’estetiku’.
Živan Živković, iz "Svedočenja o avangardi", 1992