U potrazi za Euridikom

07.03.04

Jedan od najistaknutijih savremenih srpskih pisaca koji živi u Čikagu, Đorđe Nikolić oglasio se osmom po redu knjigom ljubavne poezije „U potrazi za Euridikom“, u izdanju Matice srpske. U koricama ove zbirke udomili su se do sada neobjavljeni ljubavni stihovi koje je pesnik ispevavao čitavih četvrt veka. Glancao ih, doterivao im zvuk i odjek do kristalnog i onda ih pustio od sebe. Slobodne, kao ptice...
Raspoređene u ciklusu: Doba ljubavi, Darovi ljubavi i Tragovi ljubavi te su se kratke pesme u jatu, zaustavile na papiru. Pojavile su se, kako je zapazio Matija Bećković, baš u ovo doba koje je proglasilo kraj ljubavne poezije i kada se na sve strane priča kako knjiga više nikoga ne interesuje.
Autor u razgovoru za „Novosti“ govori o svom stvaralaštvu, životu u Americi i rodnom Rabrovcu iz koga je otišao pre 34 godine.
- Kao da je juče bilo kada sam početkom sedamdesetih godina, iz svog sela Rabrova kraj Oplenca, sa porodicom emigrirao u Ameriku - priseća se pesnik koji je u toj „obećanoj zemlji“ završio postdiplomske studije na Nortvestern univerzitetu, gde je radio na doktorskoj disertaciji o srpskoj emigrantskoj poeziji.
- Posle 33 godine, lane u maju sam prvi put ponovo došao u zemlju iz koje sam otišao gotovo još dečak. Istovremeno je u meni stasavao mladić, čovek i pesnik.
Vaš dobar prijatelj Matija Bećković ima običaj da kaže da ste otišli kao neko, ko je tek počinjao a vratili ste se kao ostvaren poeta.
- Čine mi čast reči našeg, po mom uverenju najvećeg živog pesnika srpske ljubavne poezije. On me je ispratio na dalek put, davno, i on me je dočekao, po povratku, nedavno. Pratio je moju muzu.
Prve četiri knjige Nikolić je napisao u egzilu, najpre „Tri slovenska pesnika“ (1975) bibliofilsko izdanje na engleskom jeziku, sa izgnanim ruskim nobelovcem Josifom Brodskim i poljskim izgnanikom Timoteušem Karpovičem. Lirski spev „Srpska glava“ prva je njegova knjiga objavljena u Srbiji, u izdanju Srpske književne zadruge. Upravo je taj spev, delom pretočen u „Svetosimeonovsku duhovnu pletenicu“ kompozitora Svetislava Božića, izveden nedavno u Beogradu, pored promocije nove knjige, bio dodatni razlog pesnikovog ponovnog dolaska u Srbiju.
- Oduševljen sam - Nikolić ne krije zadovoljstvo što je Božić izabrao delove iz njegovog speva i to, baš u ovoj jubilarnoj godini obeležavanja dva veka Prvog srpskog ustanka - ovim je reč muzikom samo dobila. Ništa nije izgubila. Naprotiv, postala je izražajnija.
Kome su posvećene vaše ljubavne pesme?
- Ovo je knjiga o radosti ljubavi. Pesme nikome nisu posvećene, naprosto stihovima sam iskazao neka svoja razmišljanja o ljubavi kao fenomenu. Pevam oneotelotvorenoj ljubavi. Duhovnoj. Književnik Miroslav Egerić smatra da jedna vrsta čulnosti u njima postoji, pretvorena u čistu nostalgiju za predstavom o ljubavi koja, kako je on rekao, nije bila na javi pa je i takva postala živo biće žudnje, eros iz mozga gledan.
Tvrdite da je ljubav samo jedan aspekt svetog trojstva: ljubav, nada i vera?
- To su tri neodvojiva pojma. Jedni bez drugih ne postoje. Dolazim iz pravoslavnog sveta, iz duhovnosti koju osećam i ona je, eto, postala i srž mog stvaralaštva.

Knjiga na poklon
NA promociji svoje knjige u Matici srpskoj Đorđe Nikolić je učinio jedan neobičan gest: svim posetiocima skupa darovao je primerak svoje nove knjige.
- Rekli su mi da je prosečna plata u Srbiji oko 200 evra. Ako, knjiga košta prosečno, tri evra, mislim da ljudi ne mogu da je priušte. Drugo, cenim vreme koje su posetioci meni poklonili i uzvraćam im knjigom na dar - obrazložio je Nikolić.

Z. T. MIRKOVIĆ

Nikola MiloŠević:
Izuzetan dar

NA predstavljanju Nikolićeve knjige u Matici srpskoj akademik Nikola Milošević ukazao je na to da ljudi ne umiru samo fizičkom smrću:
- Doskora nisam znao za Nikolića. Srećan sam što sam spoznao pesnika izuzetnog pesničkog dara. Jer, umrete i za života ako o onom o čemu pišete ili čime se bavite ne zna niko u postojbini iz koje ste potekli, gde, ako ništa drugo (a to je i najvažnije) svom duhu pripadate. Nemali je broj pesnika i intelektualaca koji su za nas bili mrtvi jer o njima ništa nismo znali. Ni da postoje.

04.03.04

Đorđe Nikolić, jedan od najistaknutijih savremenih srpskih pesnika, koji živi u Čikagu, objavio je novu knjigu, „U potrazi za Euridikom“, zbirku ljubavne poezije, nedavno izdanje Matice srpske, u Novom Sadu. Pesnikova osma zbirka, satkana od dosad neobjavljenih pesama, sva od najtananijih osećanja, posebna je i po tome što su u novoj srpskoj poeziji knjige ljubavne poezije sasvim retke.

Još jedan lep događaj doveo je pesnika sada u otadžbinu, a koju je prvi put posetio prošle godine, posle 33 godine provedene u izgnanstvu. Na Svetosimeonovskoj akademiji, protekle subote, u Kolarčevoj zadužbini, u Beogradu, premijerno je, na njegove stihove, izvedena kompozicija Svetislava Božića „Svetosimeonovska duhovna pletenica“, muzički mozaik napisan upravo za ovu duhovnu priredbu. Veče za pamćenje, oplemenjujuće, potresno i pročišćavajuće, kao retko koje ispunilo je dušu mnogobrojnih posetilaca, u prepunoj velikoj sali i na galerijama.

Rodom iz Rabrovca kraj Oplenca, početkom sedamdesetih emigrirao u Ameriku, gde je završio postdiplomske studije na Nortvestern univerzitetu, tu radio i na doktorskoj disertaciji o srpskoj emigrantskoj poeziji, Đorđe Nikolić je prve četiri knjige objavio u egzilu. Prva je „Tri slovenska pesnika“ (1975), bibliofilsko izdanje na engleskom jeziku, sa izgnanim ruskim nobelovcem Josifom Brodskim i poljskim izgnanikom Timoteušem Karpovičem.

Prevođen na više jezika, i sam prevodi sa srpskog na engleski, i obrnuto, zastupljen u antologijama srpske i američke poezije, dobitnik je nekoliko književnih nagrada, među kojima su „Risto Ratković“ (2001) i „Dušan Vasiljev“ (2002), a laureat je i Akademije američkih pesnika u Njujorku (1977).

Lirski spev „Srpska glava“ prva je knjiga Đorđa Nikolića objavljena u Srbiji, u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu, krajem 2000. godine. I, evo, taj spev, visoko vrednovan, jednim svojim delom pretočen je u tu izuzetnu „Svetosimeonovsku duhovnu pletenicu“ kompozitora Svetislava Božića.

Kako ste doživeli Vašu poeziju u novom, muzičkom ruhu?

- Reč je ispunjena i muzikom, a kad se muzika komponuje na poeziju, onda reč dobije još izraženiju svoju muzičku dimenziju. Mene je posebno obradovalo to što je kompozitor Svetislav Božić izabrao delove iz moga speva „Srpska glava“, pogotovo u ovoj jubilarnoj godini, kada obeležavamo dva veka od Prvog srpskog ustanka. Tako se srpski kompozitor pridružio plejadi slovenskih i evropskih kompozitora koji su često komponovali herojsku muziku, od kojih je, svakako, pored Betovena, od slovenskih najznačajniji Čajkovski, sa svojom legendarnom „1812“.

Unutarnja muzika

Koliko je muzika u osnovi samog Vašeg stvaralačkog čina?

- Svaki pesnik, pišući poeziju, na neki svoj način je već u procesu pisanja komponuje, daje pesmi i muzičku meru i takt, odnosno kadencu. Proslavljeni ruski pesnik i moj dugogodišnji prijatelj Josif Brodski, koji je retko govorio o samom stvaralačkom činu, pričao mi je da je u samom začetku pesme već osluškivao njenu unutarnju muziku, koja bi se kasnije manifestovala kroz njegovo kazivanje. Brodski je, inače, bio poznat kao izvrstan recitator svoje poezije.

Počinjući pisanje speva „Srpska glava“, meni se desilo da sam i poetski i muzički „pričuo“ prvi stih „Kad primeti da nema temena“, kojim počinje ovaj spev. Taj stih je bio kulminacija tog unutrašnjeg previranja koje prethodi svakom stvaralačkom činu, u onom istorijskom momentu po srpski narod koji je obeležio sam kraj 20. veka.

U kojoj meri je sada, komponovanjem i horskim izvođenjem Vaše poezije, postignuto saglasje sa tom njenom imanentnom, unutarnjom muzikom?

- Ono što je kompozitor uspeo na jedan veličanstven način da postigne, to je da modernim muzičkim jezikom obradi srpski deseterac, kojim je pisan spev, a koreni modernosti te muzike dosežu do samih početaka pravoslavne liturgike.

Najprikladniji način izražavanja jedne ovakve muzičko-poetske poruke je, naravno, horsko izvođenje, a Hor AKUD „Lola“, inspirisan duhovnošću ove muzike, dosegao je visok nivo profesionalnosti i nadahnuća, pod dirigentskom palicom Milovana Pančića.

Na moju veliku sreću, profesor Svetislav Božić je ne samo jedan od najnadahnutijih muzičkih stvaralaca koje je srpska muzika, kako svetovna tako i duhovna umetnička, ikad imala, nego je i izvrstan poznavalac naše književnosti, istorije, religije i kulture uopšte. Kao takav, profesor Božić se smelo upušta u tumačenje najdubljih liturgijskih i pesničkih poruka od svetog pesnika Jovana Damaskina i pisca pravoslavne liturgije svetog Jovana Zlatoustog. Kao jednom takvom stvaraocu, nije mu bilo teško zamisliti Svetosimeonovsku akademiju kao svojevrsnu duhovnu pletenicu, u koju je, i ja sam mu veoma zahvalan na tome, utkao i deo onoga što sam ja pokušao da izrazim kroz jedan, naizgled različit, a tako sličan umetnički izraz.

Ljubav što večno traje

A mi smo Vama, evo, zahvalni i na nesvakidašnjoj knjizi ljubavne poezije, „U potrazi za Euridikom“. Potraga?... Za idealnom dragom, san, čežnja za nedostižnim? Blagog zvuka, bez bola i tuge, zbog neostvarenosti...

- Svaka nova izgovorena reč, svaki nov napisan stih, svaki novi korak je, u stvari, potraga za nečim.

Ova je knjiga napisana u slavu radosti ljubavi. Složićemo se da je većina ljubavne poezije napisana kao post skriptum velikih ljubavi. Većina, ali ne sve. Kad kažem radost ljubavi, ja istinski mislim na radost koju u meni budi ljubav, ne samo prema ženi, nego ljubav uopšte.

Kako verujem da najveće ljubavi nikada nisu otelotvorene, ovde ne mislim na ljubav prema ženi, želeo sam ovom knjigom da izrazim neponovljivost ljubavnog iskustva kroz ljubav prema toj možda nepostojećoj ženi, ali ljubav bez bola, uzdaha i osećanja neostvarenosti.

Ljubav na jednom duhovnom nivou se ne otelotvoruje, ali večno traje. I bez obzira što nikad ne srećemo objekat te najsuštastvenije ljubavi, mi ne prestajemo da volimo, već volimo i snažnije i predanije.

Kad i kako je napisana ova knjiga?

- Ova knjiga je nastajala četvrt veka, pesma se za pesmom slagala, da bi moj povratak, prošle godine, u bruj našeg prelepog jezika, pobudio u meni želju da objavim ovu knjigu, kako bi to naš slavni liričar Jovan Dučić rekao, intimne poezije.

Pesniku je, verovatno, teško da razotkrije svoju dušu do kraja, da iznese svoja najtananija osećanja?

- Mislim da nijedan pesnik nije više otvorio svoje srce i nije se više unizio od nesrećnog Orfeja, a ostao je o njemu mit koji je, po svojoj lepoti, posle svih vekova, nedosegnut.

Smatram da istinski umetnik, zarad svetosti umetnosti, i njene poruke, ne sme da se plaši razgolićavanja duše, jer njemu je dato da stvara, a istinsko stvaralaštvo se stvara dušom.

Rada Saratlić