Raša Kominac Radoslav (1967), pesnik i prozni pisac, objavio je sledeće knjige:
Instant proza (kratke proze, Prosveta, Beograd, 1994), Pesme sa rasprodaje (pesme, Prosveta, Beograd, 1997), Matine kod mrtvog dobrotvora (pesme, Prosveta, Beograd, 1998), A dan je tako lepo počeo... (pesme&proze, Gradac, Raška, 2000), Bezumnik (roman, Prosveta, Beograd, 2002), Život strogo kontrolisanog minimuma (priče, Narodna knjiga, Beograd, 2004), Velika književna prevara (kratak roman, Beton+Hala+Teatar, Beograd, 2006), Isuviše smrti (pripovetke, Gradac, Raška, 2006), Šta se to, dođavola, dogodilo sa nama? (pesme, Otkrovenje, Beograd, 2008), Bezumnik - drugo izdanje romana+drama, (CZKD, Beograd+ Gradac, Raška 2008),
Napisao je dve drame: Tužna bića sa unutrašnjim sagorevanjem i Bezumnik za koju je dobio nagradu Dragiša Kašiković (2005).
Njegova Radio drama Izložba premijerno je emitovana na drugom programu Radio Beograda u proleće 2002, a drama Bezumnik u martu 2006.
Za potrebe Gete Instituta napisao je triptih-pripovetku Granice mozga na temu Granice koja je objavljena u knjizi Grenzen-Recherchen und Projektideen zu «raumlich erfahrbaren Grenzen (2005)».
Roman Bezumnik preveden je na rumunski jezik i objavljen u izdanju Liberatatee (2008), dok je istoimena drama prevedena na nemački jezik.
Pesme su mu prevođene na poljski, češki i slovenački jezik.
Zastupljen je u nekoliko antologija i zbornika.
Još uvek živ.
25.02.07 Danas
Demon književnosti
Velika književna prevara, Radoslav Raša Kominac
Da, to će biti naslov kratkog osvrta na roman, ako je to roman a ne teorijski fragment, ili sinopsis, ko danas uopšte zna šta je to roman, teorijski fragment, ili sinopsis o prirodi književnosti, koja je zbilja "velika prevara", jer "srca vara razum, uvek", kao što se to kaže u Kabali ali da se vratim na "roman" Raše Kominca Radoslava o teoriji književnosti koja je dvostruka, kao što će se pokazati i u ovom "romanu" - prevara, ili metaprevara: prevara o prevari, kao što filozofska philia vara telo, umesto da mu se raduje, o čemu sam pisao. Jer, telo je radost a filozofija je seta, ili očajanje. Zato je to postfilozofska raskrsnica. i, uopšte, imam mnogo prijatelja među piscima a i Raša je jedan od njih. Jer, filozofi zato što su melanholični i tužni misle jedino o smrti, kao "pisci-premisa", kao što je s pravom rekao Kjerkegor, i uopšte o mnogim gadostima.
Ovde, u ovom kratkom romanu (vreme debelih knjižurina je prošlo, jer ne možete na ekranima da čitate debele knjige, ispod veštačkog svetla, ko će to raditi, moliću vas lepo). Ovde, kažem, imate dve osnovne ideje, ili misli: prvu, da je književnost "velika prevara", što je tačno, i drugu, prema kojoj je ona društveni zločin, kolektivni zločinački poduhvat, kao što se to kod nas u stvarnosti potvrdilo, jer Veliki Brat i Velika Sestra proizvode neke književnike, kao što se to pokazuje i u "romanu R.K.R.-a, a i takozvanoj stvarnosti. Međutim, ako odnose na tržištu ideja uređuje bog koji nije religiozan, pošto bog u principu nije religiozan, to je osnovna aporija same religije, ako odnose uređuje ovaj postbog onda dolazimo do postknjiževnosti, u koju spada i ovo delo u kome se razmišlja o književnosti. Žanr ovog dela je crnohumorni tako da sam se u više navrata glasno nasmejao, ali da li postoji "beli" ili "svetli" humor, i to je samo jedna jezička prevara, prevara jezika, u jeziku postoje same utvare, kao što je i književnost jedna utvara, ili sablast. I ovim završavam: bilo je zadovoljstvo pročitati ovaj roman.Ali, da još objasnim ovu dvostruku prevaru, pošto je književnost fikcija i u odnosu na teoriju i u odnosu na samu stvarnost, dakle, metaprevara, kao što sam rekao. Teorija o književnosti je fikcija, ili je i sama književnost. Jer, kao što je zaključio A. Kompanjon: "književnost je književnost", odnosno, tautologija, ili greška u zaključivanju. Epilog je zbunjenost, kaže Kompanjon.
Ljudi koji se bave kritikom vole debele, dosadne stvari, bar je tako bilo, na primer, Čoveka bez osobina (Eigenschaft): svojstva, je bih rekao vlastitosti, verovatno zato što imaju sve vreme sveta na raspolaganju. I potcenjuju i, možda, preziru kratke forme kakva je Velika književna prevara R.K.R-a, što je na samoj ivici oksimorona, ovo kratko pisanje o velikoj prevari. Jer, kako se može ukratko objasniti "velika" književna prevara, bez znaka navoda? Kao da ovi znaci navoda određuju ovaj sinopsis od početka do kraja, kao postmoderni komentar one moderne, muzilovske gigantomahije.
Nenad Daković
