Virtuelna književnost

O veboforiji, vebofiliji i vebofobiji

Suzan Grinfild, profesorka farmakologije na Oksfordskom univerzitetu, objavila je u jesen 2003. godine knjigu Ljudi sutrašnjice (Tomorrow"s People). Tema naznačena u podnaslovu („kako tehnologija dvadeset prvog veka menja način na koji mislimo i osećamo”) otkriva da se ovo delo, ne preterano enigmatičnog naslova, bavi uplivom nauke i tehnologije na čovekov život.

Ništa neobično ni novo u eri ekspanzije informatičkih tehnologija: spekulisanje na temu ljudskog života u okruženju mašina koje se menjaju neuporedivo brže od nas postalo je i pomodno i profitabilno. Knjiga Grinfildove zanimljivija je kao simptom jednog načina mišljenja nego kao primer samosvojnosti. U njoj su, naime, formulisana neka opšta mesta nove vebofobije – to su udaljavanje od autentičnog iskustva i gubitak individualnosti, koji, navodno, ishode iz prihvatanja nove tehnologije.

Internet i kompjuterska tehnologija uopšte postali su u laičko-populističkom viđenju sveta drugo ime za bekstvo od sebe. Takvo shvatanje preformuliše stalni motiv otuđenja, prisutan vekovima kako u literaturi, tako i u istoriji nauke: ideja da što je okruženje na višem civilizacijskom nivou, ono postaje artificijelnije i time sve dalje od neke apstraktne, zamišljene suštine izvorne ljudske prirode ovako dobija nov oblik. Uzapćenost u virtuelnom svetu i pretapanje individualnih identiteta u unifikovan oblik društvene svesti najveći su strahovi dušebrižnika. Da li je opasnost realna, i da li strah možda krije želju da se postigne ono od čega se navodno beži? Ili, još važnije pitanje: čemu toliki strah od iluzije u vremenu fluidnih kategorija?

Viđenje sveta koje Suzan Grinfild zastupa samo je pokušaj da se još jednom kaže kako stvarnost zamenjujemo prividom, aktuelno virtuelnim, ali se ne kaže zašto bi to trebalo da bude loše po nas ili po stvarnost. Da gubimo identitet igrajući različite socijalno determinisane uloge, da stvarno iskustvo utapamo u digitalizovanim slikama i da iz našeg života nestaje neposredna spoznaja – sve to postaju već beznadežno opšta mesta ritualnog lamenta koji je prisutan i u teorijskoj misli i u industriji zabave, upravo u oblastima koje, svaka na svoj način, nude iluzije, svetove privida.
Veboforija, vebofilija i vebofobija samo su tri mehanizma, tri vrste odbijanja jednog autentičnog izazova, a odnos prema budućnosti može se graditi samo na „srednjem kursu”. Bojazan da ćemo svi postati deo velike mreže, da će svako od nas postati po čvor u sistemu svesti i mišljenja, nije samo osnovni motiv jednog paranoičnog scenarija, nego i strah da iluzije ne zamene istinu. Nekritičko, euforično oduševljenje Mrežom i njena idealizacija, s druge strane, posledica su previda da je Internet od demokratske poliloške institucije ipak za manje od deceniju postao komercijalizovana monološka marketinška Meka.
Tekstovi sabrani u ovoj knjizi plod su nastojanja da se opovrgnu i neumerena vebofilija i neprilična vebofobija, ali i da se racionalizuje veboforija. Prvobitno objavljivani u podlisku Com.media dnevnog lista „Danas” u okviru rubrike Virtuelna književnost, oni će, sabrani među koricama knjige, pokušati da argumentuju ideju kako realno i virtuelno nisu baš tako daleke suprotnosti kako se čini: ako su i jedno i drugo činioci nepobitne istine našeg postojanja, ne treba ih hijerarhizovati, nego im treba prići sa idejom jedne moguće jednakosti i uspešnog prožimanja. Na mnogo načina, Internet rekonstituiše osnovne postavke literature i ponovo ih aktualizuje. Istovremeno, on literaturi otvara skrivene mogućnosti. Zbog višestrukosti njihovog odnosa i tekstovi su podeljeni u tri grupe: Page break, Screen break i Otvoreni žanrovi. Stranični i ekranski prelom dva su lica virtuelne književnosti koja se rađa i na papiru, kao poetički eksperiment, i na ekranu, kao hipertekst. Suočenje književnosti i tehnologije omogućava i pojavu otvorenih žanrova – elektronskih inkarnacija različitih vidova proznog izraza u kojima se naglašavaju diskontinuitet, dijalog i asocijativno umrežavanje.

Sled tekstova je nasumičan, baš kao i u hipertekstu, a čitalac može da se kroz njih kreće sopstvenom putanjom. Da li je u pitanju književnost za ljude sutrašnjice ili samo ponavljanje tradicije, pokazaće vreme. Za početak, treba dati šansu iluziji.



V. G. P.

Linkovi za navigaciju kroz Virtuelnu književnost

avant-pop – pokret u umetnosti sa elementima masovne kulture, dadaizma i anarhije, nazvan prema istoimenom albumu džez trubača Lestera Bouvija na kome se u nizu džez varijacija parodiraju sentimentalne pop melodije

heterotopija – koegzistencija paralelnih a disparatnih svetova koji se ne mogu svesti na zajednički označitelj; prostor multiplikovanih svetova, inače čest motiv kiberpank proze

hipertekst – po definiciji Teda Nelsona, „nelinearni i nesekvencijalni prostor za pisanje”; asemblaž nehijerarhizovanih dokumenata koji su povezani linkovima; tekst nad tekstovima; finalni proizvod duge istorije teksta; ne alatka za pisanje, nego način mišljenja; „perverzna praksa”, kako to tvrdi teoretičar Teri Harpold

Internet – beskrajni enciklopedijski prostor; demokratska poliloška institucija; marketinška Meka; mreža znanja koja podrazumeva visok stepen prožimanja i uzajamnosti; raj erudicije; mogućnost neograničenog pristupa beskraju podataka
kiberprostor – dimenzija postojanja koja granice mentalnog proširuje nauštrb fizičkih
matriks – paralelni svet; mreža virtuelnih iskustava; metafora heterotopije; može se videti kao iluzija ili manipulacija, ali isto tako može biti mesto potpunog života

nova hipertekstualnost – prozni eksperiment koji se zasniva na konstrukciji paralelnih svetova, na raslojavanju priče, sučeljavanju zapleta i junaka, pozajmljenih iz već napisanih knjiga, sa originalnim autorovim; još neprepoznata tendencija savremene srpske proze, čiji su predstavnici Đorđe Pisarev, Sreten Ugričić, Goran Petrović, Sava Damjanov, Srđan Tešin, Miodrag Kajtez

onlajn / oflajn – uključen/isključen, umrežen/neumrežen. Ove dve reči postaju metafora za život iza ekrana, odnosno ispred. „Onlajn” tako može da bude sinonim virtuelnog identiteta, paralelnog tehnološkog iskustva i života na Internetu, a „oflajn” – realnog života u realnom (odnosno, čulnom spoznajom verifikovanom) svetu.

pačvork – pačvork roman sašiven od različitih materijala, fragmentaran i naoko digresivan, a na okupu ga drži glavni lik (Štefica Cvek u raljama života Dubravke Ugrešić)

playgiarism – „plejgijat”, umetničko delo koje je donekle eksperiment, odnekle plagijat, malo izmišljeno, malo ukradeno; nastaje u procesu pre(is)pisivanja

Textland – „zona maksimalnog kontakta sa stvarnošću”; mreža naracija; svet nenapisanih knjiga i budućih čitanja

Veb – Mreža, odnosno „svetska mreža” (World Wide Web); u svakodnevnom govoru sve češće sinonim i metafora za Internet iako je ona, u strogom smislu, onaj „deo” Interneta koji obuhvata multimedijalne sadržaje (hipertekst, grafiku, audio, video). Kovanice poput vebofobija (strah od Interneta), vebofilija (duboka posvećenost Internetu) i veb(o)forija (nekritičko oduševljenje Internetom) još uvek su više dosetka nego praksa, ali otkrivaju prihvaćenost naziva Veb.

virtuelno – magija nevidljivog – ono što postoji u mašti i umu, ali ne obavezno i u čulima



Elektronske adrese

www.altx.com
Sajt nudi pregled elektronske književnosti, net-arta, savremene eksperimentalne proze, tekstove iz oblasti medijskog aktivizma. Ponekad pretenciozan u terminologiji i opsegu (nudi i tzv. post-porno roman, i haktivizam, hakerski aktivizam) i sa zatvorenim krugom autora, Alternative X je pionirska mreža u oblasti elektronske knjige i hipertekstualne proze, a poseduje i bogatu audio i vizuelnu datoteku.

www.cybergrrl.com
Posvećena svim aspektima ženskog života, „kibercurrra” je sad već pomalo komercijalizovana datoteka u kojoj se mogu naći bizarni tekstovi od onih tipa „Otkrijte da li ste zlostavljani” do panorame ženskog sportskog filma, ali i poneke bitne servisne informacije.

www.electronicbookreview.com
Jedan od najozbiljnijih i najstudioznijih online časopisa posvećenih literaturi i novim tehnologijama. Sve više se bavi filozofijom medija i politikom distribucije informacija, trudeći se da „logos Interneta” promoviše kao inovativan način mišljenja. Svako izdanje časopisa je tematsko – posvećeno ulozi knjige u dobu njene tehnološke zastarelosti, komercijalizaciji umetnosti, postfeminizmu, elektropoetikama, tehnokapitalizmu.

www.ineradicablestain.com
Veb sajt američke književnice Šeli Džekson predstavlja njeno stvaralaštvo na inovativan i autoironičan način.

www.knjizara.com
Verovatno najtemeljniji domaći sajt posvećen izdavaštvu i novim knjigama; iako ne uvek dovoljno selektivan, sve manjkavosti nadoknađuje aktuelnošću.

www.mantex.co.uk
Dragocena datoteka knjiga i softvera posvećena pitanjima obrazovanja, biznisa, književnosti i tehnologiji. Pouzdana i iscrpna biblioteka eseja i prikaza knjiga koje se bave različitim aspektima elektronske pismenosti, od lingvistike do net-arta.

www.MPart.nl
Multimedijalni projekat Predraga Šiđanina, intimni performans na temu iskustva i pojavnosti.

www.mybluenotes.tk
Privatni elektronskoliterarni projekat Dejvida Lija Kolberga, komična autobiografija u hipertekstu.

www.onelook.com
Najbolja rečnička datoteka, mogućnost pretrage brojnih rečnika.

www.ryman-novel.com
Na ovom sajtu nalazi se uzbudljiv roman inspirisan londonskom podzemnom železnicom.

www.symposion.org.yu
Prezentacija obnovljenog vojvođanskog časopisa za književnost na mađarskom jeziku – „Simposion” – doduše, samo na mađarskom.

www.wordsmith.org
Sajt posvećen engleskim rečima – njihovom nastanku i upotrebi, značenju i poreklu.

23.06.05

Ukoliko je verovati anegdoti, na jednom kongresu pisaca, zametnula se rasprava koja je pokušala da odgovori na pitanje da li se danas piše kao nekada, ili pak nove tehnologije menjaju i stil pisanja. Eli Finci je tada, navodno(!?), rekao da "danas" ne možemo pisati kao pre pedeset godina, jer do mora više ne putujemo "pet dana", već brzim vozom stignemo za jednu noć. "Da", rekao je Ivo Andrić koji je govorio odmah nakon Fincija. "Ali žena, kao i pre pedeset godina, još uvek u stomaku bebu nosi devet meseci". Možda je upravo ova literarna zagonetka prvo i pravo pitanje za Vladislavu Gordić Petković, književnog teoretičara, kritičara i prevodioca, jer njena nova knjiga "Virtuelna književnost", koja sabira tekstove objavljivane u "Danasovoj" Com.mediji, pokušava da definiše nove literarne tehnologije. Vladislava Gordić Petković je profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavila je knjige: "Sintaksa tišine: poetika Rejmonda Karvera", "Hemingvej: poetika kratke priče" i "Korespondencija: tokovi i likovi postmoderne proze".

Plastelin: Dakle, Finci ili Andrić?
Vladislava Gordić Petković: - Finci i Andrić govore o različitim stvarima: jedan o tehnologiji, drugi o prirodi. Tehnološki izumi stvaraju nove mogućnosti i menjaju naš doživljaj sveta - to je Finci i hteo da kaže, a Andrić ga nije razumeo. Kada se govori o uticaju tehnologije na pisanje, zaboravlja se da je i papir proizvod tehnologije: uopšte, sve od točka pa nadalje je tehnologija, samo što mi nemamo tu svest, jer tehnologije smo svesni jedino onda kad smo očevici njenog razvoja. Tehnologija menja život: da budemo iskreni, zasad ima veće mogućnosti da ga ukine nego da ga stvori, ali sve između rođenja i smrti ona menja, sviđalo se to nama ili ne. Pisanje je, uostalom, tehnologiji slično i po tome što podrazumeva spoznaju sopstvenih granica. Kao što je pitanje forme umetničkog dela važno koliko i njegov sadržaj, tako je i tehnologija vid odnosa prema stvarnosti koji definiše samu tu stvarnost. Onaj ko želi da piše može ignorisati kompjuter kao pomagalo i ekran kao dimenziju teksta, ali će teško ignorisati papir i olovku. Tehnofobi, a naročito vebofobi - oni koji se plaše Interneta, smatrajući ga tehnikom rasrbljavanja, okom Velikog brata, ubicom knjige i čime sve ne - zaboravljaju da je tehnologija u velikoj meri jedno izražajno sredstvo sa mnoštvom mogućnosti a malo ograničenja.

Šta u sebi mora da sadrži jedno književno delo da bismo ga svrstali u svet virtuelne književnosti?
- Kao što je tehnologija počela pre Interneta, tako je i virtuelna književnost nastala pre kompjutera. Ona ima, kao što pokušavam na više mesta da dokažem u "Virtuelnoj književnosti", korene u tradiciji, i zato stalno osećam potrebu da pravim paralelu između "Biblije" i "Hazarskog rečnika". Pavićeve knjige ne bi bilo bez Biblije kao njenog ishodišta, bez te decentralizovanosti teksta koja omogućava da se junaci sreću u različitim okruženjima i situacijama i da se aktivira rezervoar zapleta koji nema dna. Virtuelna književnost promoviše interaktivnost, a interaktivnost i umrežavanje temeljne su osobine hiperteksta Simptomi hiperteksta u srpskoj prozi još uvek se pokušavaju podvesti pod "postmodernizam", ali oni se mogu objasniti jedino uticajima Interneta i nove medijske pismenosti.

Koji pisci, po vašem sudu, stvaraju domaću virtuelnu književnost?
- Sve više se čini, a i književna klima to pokazuje, da je neophodno udružiti hermetičnost lepe književnosti i preeksponiranost mas medija, ali ne tako što će se pisac udvarati čitaocu nego tako što će ga provocirati na savez, sukob ili kohabitaciju. Među takve "provokatore" spadaju, recimo, Sava Damjanov i Sreten Ugričić. Oni sigurno sebe ne vide kao promotere virtuelne književnosti, ali se u njihovim knjigama (naročito u mojoj omiljenoj, Ugričićevom romanu "Maja i ja i Maja") prepoznaje ono što nazivam "nova hipertekstualnost". U "Linkovima za navigaciju kroz "Virtuelnu književnost"", malom glosaru koji otvara moju knjigu kao neka vrsta kondicionog treninga za dalje čitanje, namerno napominjem da se radi o još uvek neprepoznatoj tendenciji u savremenoj srpskoj prozi. Virtuelna književnost tek nastaje iz nove hipertekstualnosti kao literarna tradicija budućnosti.

Da li će mogućnost čitanja CD knjiga na kompjuterskom monitoru uništiti staru dobru naviku držanja knjige u ruci?
- Čitanje knjige i čitanje ekrana toliko se razlikuju da čak ne bi trebalo ni isto da se zovu. Knjiga traži fokusiranost oka i uma, ekran disperzivnost; knjiga minimizuje vizuelni efekat, ekran ga potencira. Knjigu doživljavamo kao neku vrstu prirodnog okruženja, jer smo potpuno potisnuli svest da je i ona proizvod tehnologije, a kompjuterskom ekranu pristupamo sa snažnom svešću o artificijelnosti medija. Mislim da je nemoguće porediti dva tako različita procesa, premda ih saznajni efekat svakako povezuje. Svaki sukob između knjige i ekrana lažan je i insceniran - različite tehnologije se po pravilu ne sukobljavaju, nego koegzistiraju. Ništa od to dvoje nije samo po sebi štetno ni blagotvorno - niti će vas knjiga prosvetliti, niti kompjuter ozračiti.

Razgovor vodio: Mića Vujičić

10.05.04 Glas javnosti

Kako posmatrati umetnost u eri ekspanzije informatičkih tehnologija? Da li su strepnje dušebrižnika da će kompjuter "pojesti" knjigu opravdane ili besmislene? Sa linije "srednjeg kursa", Vladislava Gordić-Petković pokušava da opovrgne i neumerenu vebofiliju i nepriličnu vebofobiju, kao i da razcionalizuje veboforiju.

Ona analizira višestruko isprepletani odnos između Interneta i književnosti ukazujući kako realno i virtuelno nisu tako daleke suprotnosti kako se čini. Činjenica da su mnoga savremena dela nastala upravo kao odjek, ali, pre svega, kao podrazumevajući deo novih tehnologija, ne samo da se ne može zanemariti, već se mora uzeti kao znak da se novim putem sada već sigurno korača.

07.05.04 Danas

U izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, kao prva u novopokrenutoj ediciji "Virtuelno" koju ureduje Anka Jakšic, pojavila se knjiga Vladislave Gordic Petkovic "Virtuelna književnost". Tekstovi sabrani u ovoj knjizi objavljivani su tokom prethodne tri godine u istoimenoj rubrici u listu Danas. Odnos književnosti i informaticke tehnologije novo je polje interesovanja za studije medija i kulture: Internet menja literaturu da bi joj otvorio skrivene mogucnosti. Knjiga "Virtuelna književnost" ce, tako, pored književnih pojava u zametku kao što su hipertekst i otvoreni žanrovi, iz novog ugla osvetliti i savremenu srpsku književnost - "novu hipertekstualnost" Gorana Petrovica, Sretena Ugricica, Save Damjanova, Srdana Tešina, Đorda Pisareva, Nenada Ilica, Miodraga Kajteza, Zorana Cirica. Akteri ove knjige bice ikone virtuelne književnosti poput Tomasa Pincona, Vilijama Gibsona, Stivena Kinga i Džefa Nuna, ali i njihovi carski prethodnici Coser, Šekspir i Bokaco.
Sled tekstova u knjizi je nasumican, baš kao u hipertekstu, a citalac može da se kroz njih krece putanjom koju sam izabere. Vladislava Gordic Petkovic, profesor engleske i americke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, bavi se književnom teorijom, kritikom i prevodenjem sa engleskog. Objavila je tri knjige - "Sintaksa tišine: Poetika Rejmonda Karvera" (1995), "Hemingvej: Poetika kratke price" (2000) i "Korespondencija: Tokovi i likovi postmoderne proze" (2000). Vec tri godine piše kolumnu "Virtuelna književnost" za list Danas u kojoj se bavi odnosom književnosti i novih tehnologija.

K. R.