Zakon ćutanja

Po smrti svoje žene, još dok su deca bila mala, don Aprile je imao običaj da provede mesec dana tokom leta na Siciliji. Voleo je život u selu gde je rođen, blizu grada Montelepre i tamo je posedovao imovinu, kuću koja je bila letnjikovac jednog grofa, zvanu Vila Gracija.
Nekoliko godina kasnije, zaposlio je domaćicu, sicilijansku udovicu po imenu Katerina. Bila je veoma privlačna žena, jaka i pronicljiva, posedovala je seosku lepotu i osećaj kako treba rukovoditi imanjem i zadobiti poštovanje ostalih meštana. Postala mu je ljubavnica. To je držao u tajnosti kako od porodice tako i od prijatelja, iako je bio u četrdesetim i kralj u svom svetu.
Astore Vajola imao je samo deset godina kada se po prvi put pridružio donu Aprileu na Siciliji. Trebalo je da don posreduje pri velikom sporu između klana Korleonizi i klana Klerikuzio. Takođe je želeo da provede mesec dana u spokojstvu u Vili Graciji.
Astore je s deset godina bio druželjubiv – drugačije se ne bi mogao opisati. Bio je uvek veseo i njegovo lepo okruglasto lice maslinaste kože zračilo je ljubavlju. Neprekidno je pevao svojim umilnim dečjim glasićem. A kada nije pevao, vodio je živahne razgovore. Ipak, imao je vatreni karakter rođenog buntovnika, pa je tako i kinjio ostale dečake njegovog uzrasta.
Don ga je poveo sa sobom na Siciliju, jer je predstavljao najbolje društvo koje jedan sredovečan čovek može da ima, što je bilo neobično za obojicu, a neobično i s obzirom na to kako je don podizao svoje troje dece.
Tek pošto je don sredio svoje poslove, posredovao je pri sporu i doprineo stvaranju privremenog mira. Sada je mogao da uživa, oživljavajući ponovo detinjstvo u svom selu. Jeo je limunove i pomorandže, kao i masline iz salamure i išao u duge šetnje s Astoreom po užarenom sicilijanskom suncu koje je grejalo kamene kuće i bezbrojne stene iz kojih je izbijala paklena vrelina. Pripovedao je dečaku davnašnje priče o sicilijanskim junacima koji su bili nalik Robinu Hudu, njihovoj borbi protiv Maora, Francuza, Španaca, čak i pape. Kao i priče o lokalnom junaku, Velikom don Zinu.
Noću bi zajedno na balkonu Vile Gracije posmatrali azurno sicilijansko nebo kako treperi hiljadama zvezda padalica i bleskove iznenadne svetlosti koja je dopirala između planinskih vrhova. Astore je odmah pokupio sicilijanski akcenat, a crne masline iz bačve jeo je kao da su najukusniji slatkiši.
Za samo nekoliko dana Astore je postao vođa bande seoskih dečaka. Dona je to čudilo budući da je znao da su sicilijanska deca ponosita i neustrašiva. Mnogi od ovih desetogodišnjih anđelčića već su bili upoznati s korišćenjem lupare, sveprisutne sicilijanske puške.
Don Aprile, Astore i Katerina proveli su mnoge letnje noći jedući i pijući al fresko u raskošnom vrtu, udišući opojni vazduh zasićen aromom stabala pomorandži i limuna. Ponekad bi donovi stari drugovi iz detinjstva bili pozvani na večeru i partiju karata. Astore bi tada pomagao Katerini da ih posluži pićem.
Katerina i don nikada u javnosti nisu pokazivali znake zaljubljenosti, iako je to svima u selu bilo jasno. Nijedan čovek se nije usudio da se udvara Katerini, a dobijala je sve poštovanje dostojno jedne gazdarice. To je bio najlepši period u donovom životu.
Samo tri dana pre isteka odmora dogodilo se nezamislivo: don je bio kidnapovan, dok se šetao ulicama seoceta.