Zavera trećeg neba

26.10.08

ĐULIO Leoni, jedan od najpopularnijih pisaca trilera u Italiji obreo se ovih dana u srpskoj prestonici, među brojnim učesnicima Beogradskog sajma knjiga. Sa predstavljanjem novog romana “Krstaši tame” u izdanju “Lagune” prisetio se i studentskih uspomena na našu zemlju. U razgovoru za “Novosti” otkrio je kako ga je čuveni Dante Aligijeri inspirisao da ga u svojim knjigama predstavlja kao vrsnog istražitelja, umesto kao pesnika.
Omiljene Leonijeve epohe su 13. vek i razdoblje između dva svetska rata, tako da istorijska građa ovog perioda vrlo često čini osnovnu tematiku njegovih knjiga. Kako Leoni ističe, među dvanaest, do sada napisanih romana, većina su trileri, ali “pronađe” se tu i po neki savremeni roman drugačijeg žanra, u kome istorija ne igra glavnu ulogu.
Izdavačka kuća “Laguna” objavila je do sada tri njegove knjige: “Zavera trećeg neba” (2005), “Imperatorovo zaveštanje” (2007) i ove godine “Krstaše tame”. Sve one sa prvom, koja kod nas nije prevedena - “Dante Alighieri e i delitti della medusa” su pustolovine firentinskog pesnika, Dantea.

* Kako ste se odlučili da svima znanog pesnika, Dantea, “uvučete” u detektivski svet?
- Kada sam rešio da napišem istorijski triler, znao sam da će biti fikcija, ali sam želeo da ličnost bude stvarna. Bežao sam od toga da izmišljam nekog sveštenika, ili monaha u ulozi detektiva. Lik Dantea me je oduvek intrigirao, i sa psihološkog i sa fizičkog stanovišta. Malo ko zna, koliko je on bio stvarno fizički aktivan, da je učestvovao u nekim bitkama, a
ne samo sedeo za stočićem i piskarao, kako je svima poznat.

*Da li ste od početka znali da će Dante biti “savršen” detektiv?
- Mnogi bi se začudili koliko Aligijeri odskače od onog klišea, koji svi imaju o njemu. On se, zapravo, samo jedan mali period života bavio pisanjem, čak je mnogo duže bio politički aktivan, i to poput današnjih političara. Bio je veoma dinamična osoba, hrabar i radoznalog uma, tako da je imao sve što je jednom detektivu potrebno. Petrarka, recimo, to nikada ne bi mogao biti. Takođe, deo “Pakao” iz Danteovog čuvenog dela “Božanstvena komedija” za mene predstavlja primenjenu kriminologiju.

*Koliko ste vremena posvetili proučavanju života i rada Dantea?
- Ne bih rekao da sam toliko vremena odvojio na to, koliko mi je bilo potrebno da sve to spojim na pravi način u pitku književnu formu. Tako sam se, pišući o njemu, u “Krstašima tame”, koji zatvaraju njegove istrage, bavio onim što me je samog zanimalo - šta je to nateralo Dantea, kakva krivica da napiše tu svoju čuvenu “komediju”? Moja teza je da je to bila Danteova potreba za samopročišćenjem, o čemu sam i pisao. Poznato mi je i da je pesnik voleo žene i imao ih puno, čak se provlače priče i o nezakonitoj deci. On je, jednostavno, imao pravu dozu osobina, koje su potrebne za životnog istražitelja.

* S obzirom na to da su vaše knjige veoma čitane u Italiji i da trileri vrlo često privlače filmske reditelje, da li ste imali ponuda za snimanje filmova po ovim vašim knjigama?
- Nekoliko produkcijskih kuća se interesovalo za snimanje filma po prvoj knjizi iz ove hronologije o Danteu. Međutim, istorijski filmovi zahtevaju mnogo novca za svaki aspekt takvog ostvarenja, tako da još ništa konkretno nije dogovoreno. Ipak, radi se i na tome.

* Da li ima još istorijskih ličnosti koje su vas inspirisale za neku novu knjigu?
- Moj novi roman će uskoro biti objavljen. On je smešten u 15. vek, prati porodicu Bordžija i velike umetnike toga vremena. Otkriću vam da, između ostalih, pominjem Botičelija. Pišem o tome šta su radili, čime su se bavili i kako se nisu slagali sa tadašnjim zvaničnim stavom crkve.

ČITAO ANDRIĆA
LEONI je prevođen na sve evopske jezike, kao i na izraelski, korejski, kineski. Dobitnik je jedne od najprestižnijih književnih nagrada u Italiji “Tedeski” za knjigu “Dante Aligheri e i delitti medusa”. Kako kaže, srpske pisce je čitao, mada imena zaboravlja. Svakako, Andrića i njegove “Na Drini ćuprija” se seća.

M. PETROVIĆ

07.02.06

DETEKTIV Dante Aligijeri se vraća. Izdavačka kuća "Laguna" upravo je kupila prava za novi italijanski bestseler, roman Đulia Leonia, poslednji deo trilogije u kojoj je u glavnoj ulozi, kao detektiv slavni italijanski pesnik iz 13. veka. Naslov originala, još ne preveden za naše izdanje, glasi: "I Delitti della Luce".Domaću publiku trenutno oduševljava drugi deo trilogije "Zavera trećeg neba", u izdanju "Lagune", koji je u Italiji doživeo sedam izdanja za devet meseci!Autor hit krimića, istorijskog trilera, Rimljanin Đulio Leoni, specijalno za "Novosti" objašnjava šta ga je inspirisalo da napiše priču u kojoj čuveni pesnik rešava ubistvo i veliku misteriju:

- Kada sam 2000. napisao prvu priču iz trilogije "I Delliti della Medusa" bio sam jednako inspirisan mojom ljubavlju prema Danteu i interesovanjem za 13 vek, za koji mislim da je po mnogo čemu sličan našem vremenu. Kao epoha globalizacije, sukoba civilizacija, nestabilnosti, burnog ekonomskog razvoja, krize dve velike moći - Papinstva i Carstva, koje su dominirale Evropom. Tu je čak i uspon i naizgled nezaustavljive ekspanzije Mongola, a u celini jedan opšti osećaj dezorijentisanosti kod ljudi koji počinju da gube uverenja kojih su se gotovo čitav milenijum držali.

Ali šta je bio glavni podsticaj?
- To je ličnost pesnika. Dante je zaista bio veoma složen i kontradiktoran karakter, kao što smatramo da svaki genije mora biti. Pored tragova gorčine koje je osećao prema nekim ličnostima koje postoje u čitavom "Paklu", i čitav njegov život pun je elemenata koji su u konfliktu sa tipičnim predstavama o pesniku i učenjaku, kako ih romantičan duh zamišlja: neustrašivi ratnik u bici kod Kampaldina, zaverenik i organizator oružane pobune protiv gradske uprave, savetnik lucidnog, sposobnog tiranina Kangrande dela Skala, požudni ljubavnik u zabranjenoj vezi. On možda nije nemilosrdan, ali neprijateljima ne pravi ustupke. I svakako, on se jako dobro razume u Zlo. Pored svega "Božanstvena komedija" je i izvanredan esej o kriminalnoj psihopatologiji, gde je aristotelovska struktura obogaćena pesnikovom fantazijom i intuicijom. Dodajte tome i duboko poznavanje ljudske prirode i dobićete sve kvalitete žanrovskog detektiva, ali u čoveku od krvi i mesa. Pa onda zašto izmišljati detektiva kada imamo već jednog gotovog.

Koliko ste koristili istorijske činjenice u priči?
- Svaki roman pa i istorijska priča plod je mašte, a ne zamaskirani esej. Istorija može da bude građevinski materijal, ali o obliku zida odlučuje mašta. U slučaju moje priče sav politički i društveni kontekst, struktura grada, borba između Papinstva i gradske zajednice Firence, tajne intrige između Gibelina i Templara, figura cara Fridriha Drugog Hohenštaufena i mnoge druge ličnosti koje se pojavljuju, istorijske su. Zaplet je očigledno izmišljen, iako ima istoričara koji smatraju da je otkriće koje se Templarima pripisuje možda i verodostojno.

Kako objašnjavate toliku popularnost Vaših knjiga?
- U Italiji Dante je dobro poznat, pa ideja da se veliki pesnik vidi u neočekivanoj ulozi, pogađa fantaziju mnogih. Ali možda čitaoci takođe uvažavaju pokušaj da se napiše detektivski roman koji kombinuje strukturu žanra sa malo spekulacija o politici, filozofiji, umetnosti i nauci iz prošlosti. Možda im se svideo i način na koji sam pokušao da prikažem ne samo kako su ljudi iz prošlosti govorili, nego i kako su razmišljali. Očigledno je da je Dante poznat svuda u svetu, pa se nadam da će knjiga izazvati interesovanje i u drugim zemljama. Ako je tako i u Srbiji, zasluge idu na račun umeća prevodioca koji je uspeo da dočara jezik i karakteristike firentinskog miljea, koje ljudima, koji nisu Italijani, mogu da promaknu. Ovih dana primio sam korejsko izdanje moje knjige.

Da li da očekujemo i četvrti deo?
- Za sada sam napisao tri knjige, kao omaž trima pevanjima "Božanstvene komedije". U međuvremenu napisao sam druge priče postavljene u 20. vek, ali trenutno se zanosim novom idejom koja bi mogla da preraste u četvrtu pesnikovu avanturu.

Planirate li da posetite Beograd i Srbiju?
- Bio sam u Beogradu pre mnogo godina, tako da me veoma zanima da vidim promene u gradu. Možda ću doći ovog leta ili jeseni, da se sretnem sa mojim čitaocima.

PRVI DEO NA KRAJU

ZA prvu knjigu iz trilogije "I Delliti della Medusa", sa kojom je i debitovao u književnosti, Leoni je 2000. godine osvojio nagradu Tedeski. Kako nas je uputila prevodilac Ana Marković de Santis, "Laguna" će ovaj roman objaviti verovatno na kraju. Prvi roman iz trilogije u nekom smislu daje mnoga objašnjenja za Danteov "Pakao", "Zavera trećeg neba" vezuje se za "Čistilište", a treći za "Raj".

Branislav ĐORĐEVIĆ