Slobodan Zubanović je rođen 16. marta 1947. u Beogradu. Radio je na poslovima urednika za poeziju, sekretara i operativnog urednika lista „Književne novine" (1982-2001). Bio je glavni urednik časopisa za poeziju i teoriju poezije „Poezija" (1996-2002) i glavni urednik „Književnog magazina", mesečnika Srpskog književnog društva (od 2001. do 2010. godine), čiji je jedan od osnivača 2000. godine. Primljen je u Udruženje književnika Srbije 1976, član je Srpskog književnog društva od 2001. godine, i Srpskog PEN centra. Dobitnik je „Zmajeve nagrade" (2009), nagrade „Desanka Maksimović" za pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji (2007), „Disove nagrade", za sve-ukupno pesničko delo (2005), kao i nagrada za poeziju „Vasko Popa" (1998), „Milan Rakić" (1986), „Isidora Sekulić" (1983), „Nolitove nagrade" (1995), i posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije (2010). Pesme Slobodana Zubanovića prevoćene su na engleski, ruski, francuski, italijanski, poljski, rumunski, beloruski, kineski, švedski, slovenački i makedonski jezik, a o njegovoj poeziji izdato je nekoliko zbornika.
28.06.08 Politika
Slike prolaznih seni
Slobodan Zubanović: Atlas o Crnjanskom
Meni se čini da u mojim knjigama ima mnogo filmova – kaže na jednom mestu Miloš Crnjanski. Polazeći od te rečenice i idući tragom njenog smisla, za koji je sam pisac verovao da će se videti „kao i sve drugo, post mortem“, Slobodan Zubanović je od građe različite po poreklu, ali jedinstvene po perspektivi posmatranja i po usredsređenosti na unutrašnja saglasja koja se otvaraju u piščevom životu i delu, sklopio nesvakidašnji Atlas o Crnjanskom.Zubanovićev Atlas je koliko knjiga duboke odanosti, toliko i posvećeno istraživanje nedovoljno uočenih veza u piščevom delu, među piščevim različitim interesovanjima, kao i onih iskustava piščeve egzistencije koja se, uza sve uslovnosti, mogu prepoznati u samoj njegovoj književnosti. „Na pesku sam naišao na skrhano krilo jednog galeba. Hteo sam to da fotografišem, ne znam zašto, a slučajno sam, s tim, snimio i moju senku na pesku. Bila je opomena. Ta senka me je pratila, a u Danskoj mi se pokazala. To je bila moja paralela“, kaže Crnjanski u drugoj knjizi Kod Hiperborejaca. Ukrštene u Zubanovićevom Atlasu sa fotografijom Crnjanskog sa opisanom senkom, ove reči dobijaju još jedan sloj potresne autentičnosti.Odlučan da iščita ovakve filmove u knjigama Crnjanskog i da ih, potom, neposredno poveže sa retkim sačuvanim fotografijama koje je sam pisac pravio u raznim prilikama, Zubanović je suočio čitaoca sa nizom svojih eseja o Crnjanskom, ali i sa svojim istraživačkim radom zahvaljujući kojem fotografije koje je snimio Miloš Crnjanski dolaze u ogledalni odnos sa odlomcima iz različitih piščevih dela. Na taj način dobili smo jednu lepu knjigu (u odličnoj likovno-grafičkoj opremi Dušana Ševića), ali i jednu veoma korisnu knjigu. Tvrdeći da je Crnjanskom prirođen „pogled iskosa“, i to sasvim dosledno i u njegovoj književnosti i u njegovom životu, Zubanović je i sam uobličio svoj Atlas o Crnjanskom insistirajući upravo na takvom, iskošenom pogledu.Da bi uspostavio dijalog izabranih tekstova i sačuvanih fotografija, Zubanović se najviše koristi odlomcima iz putopisa i iz knjige Kod Hiperborejaca Crnjanskog. Poreklo fotografije prepoznato je i u nekoliko odlomaka iz bedekera Naše plaže na Jadranu. Odlomci iz dela Crnjanskog predstavljaju, ujedno, i potpise za priređene fotografije, dok same fotografije u ovoj srećnoj pronađenoj i na konkretnim primerima potvrđenoj saglasnosti ukazuju na dubinsku piščevu vezanost za život iskupljen literaturom. Posmatrajući genezu fotografije kod Crnjanskog od dokumenta kojim se zaustavlja jedan stvarni trenutak do prvorazredne građe za književnost, kojom se stvarnost iznova fiksira, ali se istovremeno i prevazilazi, pri čemu početni, stvarni motiv postaje samo povod za lirsku i melanholičnu meditativnost o senovitim prizorima i o „prolaznim senima“, prizvanim u pesmi „Priviđenja“, Zubanović pokušava da ispita piščev stvaralački postupak i da utvrdi poreklo nekih od njegovih opsesivnih književnih motiva.Opredeljujući se za montažni postupak, pisac je uobličio promišljenu i podsticajnu dramaturgiju svoje ilustrovano-esejističke knjige. Dovodeći u vezu tekstove i fotografije Miloša Crnjanskog, Zubanović u knjizi smenjuje pesnikove stihove i sopstvene esejističke komentare, sećanja i citate, analitičke uvide i svedočenja o pesničkom zanatu, ali najpre – život i literaturu.Ono što nepogrešivo prepoznaje u piščevim putopisima ili u Hiperborejcima Zubanović nastoji da utvrdi i u slučaju nekoliko pesama Crnjanskog, težeći da i u njima situira neki konkretizovani uvid. I dok se u „Tragu“, „Sumatri“ ili „Priviđenju“ to prepoznavanje odvija u ravni esejističke intuicije, posebno mesto u Zubanovićevom čitanju poezije Crnjanskog i fotografija Crnjanskog ima Lament nad Beogradom. Prateći stihove ove pesme, ali i svedočanstva o njihovom nastanku, pisac Atlasa o Crnjanskom ispisuje uzbudljivu rekonstrukciju jednog života za poeziju i jedne pesme koja, „kao i čovek, mora imati svoj život“.Postoji čitava biblioteka tekstova o Crnjanskom, pa je pravi izazov pronaći taj „pogled iskosa“ kada se govori o književnosti pisca Druge knjige Seoba. U Atlasu o Crnjanskom tom izazovu je odgovoreno lepo pisanom književnom esejistikom u kojoj duboka odanost nije završna reč već podsticaj za duh razumevanja i za duh književne rekonstrukcije. Stopljena sa iskustvom samog pisca, književnost Miloša Crnjanskog pokazuje se, iznova, kao iskustvo najdubljeg intenziteta.Gojko Božović
