01.01.00
Danas
07.10.2000.
Dozivljaji i dijalozi
Alesandro Bariko: "City", prevela sa italijanskog Ana Srbinovic, Paideia, Beograd 2000.
Svoj cetvrti roman "City", koji se pred italijanskom publikom pojavio prosle godine, a pred srpskim citaocima samo nekoliko meseci kasnije, Alesandro Bariko pisao je tri godine. Pisac kaze da je knjigu zamislio i konstruisao kao grad - poglavlja i fragmenti u njoj predstavljaju gradske cetvrti, dok su likovi ulice. Urbani citaoci u njoj ne bi trebalo da se izgube.
Kao i u svakom gradu, i u "City" (ju!) se nalaze razliciti kvartovi u koje se stize na razlicite nacine: automobilom, autobusom, a ponegde i prikolicom. Da je rec, na primer, o romanu pod nazivom "Village", prethodna recenica ne bi bila kazana jezikom metafore istinitom na dva nivoa, vec bi prosto glasila: "U romanu su zastupljeni razliciti knjizevni zanrovi i razliciti stilski prosedei." To bi sigurno razumeo svaki seljak. No u samoj knjizi a verovatno i medju njenim citaocima, neuporedivo je vise senzibilnih mangupa nego intelektualaca-moralista. O njima cemo nesto kasnije.
Radnja romana smestena je u sadasnjost, sto je izuzetak u odnosu na druga Barikova dela, i prati sudbine nekoliko zanimljivih likova ciji ce se zivoti, zahvaljujuci autorovim planiranim slucajnostima, ispreplesti u pojedinim slucajevima do tacke poistovecivanja. Tu je, kao centralni lik, trinaestogodisnji decak Guld, genije koji je u jedanaestoj diplomirao teorijsku fiziku, njegovi prijatelji Dizel i Pumerang, prvi bezazleni div, a drugi bezazleni mutavac, devojka Saci Sel, sekretarica izdavacke kuce koja na pocetku romana dobija otkaz i postaje nekom vrstom Guldove guvernante, jedan general, mnogo profesora, jedan decak koji gadjajuci kos nikada ne promasuje itd.
Konstruisan po entropijskom poetickom modelu, roman je strukturalno razudjen u meri koja bi se mogla odrediti kao jedinica urbanog haosa, pri cemu i svi likovi zive haos po meri svoje svesti. Dozivljaji i dugi dijalozi junaka, u prvom redu Gulda i Saci Sel, ispresecani su u romanu radio-prenosima bokserskih takmicenja, teorijskim raspravama fizicara, esejima o intelektualnom postenju i scenama iz ludnice. Najbitniji za roman jeste odnos Gulda, decaka kojeg spremaju za Nobela i koji usamljenost deli sa divom i mutavcem, i Saci Sel, devojke koja sve razume. Njihovo prijateljstvo namece niz pitanja, od kojih je jedno od najzanimljivijih pitanje: da li je ona takodje potencijalno genijalna, dakle sadrzatelj svih formi, ili apsolutni provodnik koji ostaje pasivan usled odsustva zelje za bilo kakvim "visim" priznanjem.
Saci posle jedne saobracajne nesrece ostaje paralizovana i moli za eutanaziju, sto joj je i usliseno, a Guld zavrsava kao decko koji za zivot zaradjuje cisteci WC. Vredi procitati roman sa ovakvim preokretom.
Iz razloga koji u pogledu duzine teksta zahtevaju stampani mediji, izostavljam detaljniji opis razvoja i zavrsetka romana, u korist navodjenja njegovih delova koji su u najmanju ruku vrlo polemicni.
Profesor Mondrijan Kilroj, u romanu omiljeni Guldov nastavnik, esej o intelektualnom postenju pocinje recima "da se od slepca ne moze zahtevati da ide u bioskop, a od intelektualca da bude posten". Sam koncept intelektualnog postenja Kilroj naziva oksimoronom. " (...) ...na kraju sam shvatio da ma koliko gnusan bio nacin na koji ljudi izneveravaju istinu posvecujuci se opsesivnom uzgajanju vestackih ideja kojima jedni druge unistavaju, ma koliko da mi se gadi sve ono sto samo i izdaleka podseca na ideju, i ma koliko da vise ne mogu a da se ne ispovracam pri pogledu na ono svakodnevno paradiranje tom primitivnom borbom pod maskom traganja za istinom - koliko god da mi je sve to beskrajno gadno, moram reci: to je ispravno, to je do odvratnosti ispravno, naprosto je ljudski, neminovno je, to su ona govna koja nam pripadaju, jedina govna koja zasluzujemo.
Shvatio sam to posmatrajuci one najbolje. Izbliza. Gulde, treba imati hrabrosti da ih pogledas izbliza. Video sam ih: bili su odvratni i postupali su ispravno, da li shvatas sta hocu da kazem?, odvratni ali bespogovorno nevini, zeleli su samo da postoje, mozes li im uskratiti to pravo?, zeleli su da postoje.(...) ...nemoj da te zavara prividna blagost u njihovom glasu, reci koje biraju, promisljeno blage, bore se, Gulde, bore se noktima i zubima za opstanak, za hranu, za zenku, za jazbinu, zivotinje su, i to one najbolje, shvatas?, sta onda ocekivati od drugih, od onih sitnih placenika razuma, od statista u velikoj kolektivnoj borbi, dirljivih sakupljaca jeftinih spasenja, svako sa svojom vestackom idejicom (...
, mucni televizijski nastupi pisca koji strahuje da se ne izgubi u pauzama izmedju dve knjige, novinara koji nasumice samara na prvim stranicama kako bi bio siguran da ce opstati makar jos samo 24 casa, samo se bore, shvatas?..."
Brankica Mikic
01.01.00
Politika
08.04.2000.
Prevedeni roman
Pustinja samoće
Alesandro Bariko: "City"; s italijanskog prevela Ana Srbinović; izdavač: "Paideia", Beograd, 1999.
Bio jednom jedan mladić po imenu Raskoljnikov i lupao je glavu da li da ubije babu. U postmodernoj književnosti, pak, dileme se rešavaju sasvim drugačije. "City", novi roman Alesandra Barika, počinje jednim naoko sličnim motivom: "Oktobra 1987, - izdavačka kuća koja je pune dvadeset dve godine objavljivala avanture legendarnog Balona Maka - odlučila je da raspiše referendum na kojem bi se njihovi čitaoci izjasnili da li Mami Džejn treba da umre ili ne". Pokušajte da zamislite navalu telefonskih poziva koji su usledile. Šaci Šel, koja se igrom slučaja obrela na radnom mestu telefonistkinje, tako upoznaje genijalnog trinaestogodišnjaka Gulda i postaje njegova guvernanta. Tako otpočinje beskrajan lanac priča, koje sklapaju ovaj krajnje neobičan roman.
"City" donekle prati poetiku entropije, koja je posle zagonetnog Tomasa Pinčona postala veoma moderna, a modernost je svakako jedan od vrednosnih kriterijuma. Pojam entropije potiče iz prirodnih nauka i teorije informacija a znači jedinicu mere neuređenosti nekog sistema, podrazumevajući materijalnu i mentalnu, fizičku i apstraktnu dimenziju te kategorije. Ukoliko definicije zvuče zastrašujuće, pojam možemo objasniti kao ustrojstvo haosa, življenje haosa, što se neminovno odražava i na unutrašnjost čoveka.
Urbani haos
Svet kojim se kreću junaci ovog romana je pozorje ispraznosti i besmisla. Spektakl osmišljen ne tako da se izostanak istinskog smisla zameni bilo čim popunjenom prazninom, već da se ona ustoliči kao "prava stvar". Jer druge i nema. Romanom se nižu događaji poput uvodnog, sa istom težinom kao i oni što nose ozbiljnost životnog sadržaja. Zasipanje popustima i nagradnim igrama u restoranu brze hrane pripoveda se na potpuno isti način kao i događaj u berbernici, gde jedan zgađeni gospodin prebija dečaka usred epileptičnog napada.
Zaplet se vrti oko - recimo - viška, pri čemu se sve vreme prećutkuje srž, ono što nedostaje. Gulda zbog viška pameti spremaju za nobelovca, ali se nigde ne govori o asocijalnosti, nedostatku ljubavi, pustinji samoće koja je postala život dečaka. Bačen u vrtlog urbanog haosa, ubačen u mašinu univerzitetske karijere, živi sam samcijat. Roman se razrešava na dva nivoa. Čitaocima nećemo unapred odati šta se uistinu desilo sa Guldovom mamom i ko su njegovi drugari, a otkriće će ih dovesti do saznanja kako je gore pomenuti "višak" laž, a "manjak", nemoćan da se izbori sa spektaklom, opsena.
Epizode iz života
Postupak preokreta koji unosi kraj u Barikovom opusu znamo još od "Zamkova gneva". Pisac romana "City" nastavlja tamo gde je prethodnim stao. Jer ako je završnica "Zamkova gneva" razotkrila da je "cela priča" tek priča jedne junakinje, "City" se takođe u finišu okreće naglavačke otkrivajući pravo lice stvari, ali se i neskriveno gradi od lanca priča. Njegova je struktura zamišljena tako da niz pojedinačnih epizoda iz života junaka, niz njihovih imaginarnih događaja, kao i priča koje oni smišljaju čine živo, haotično tkivo teksta. Koliko stvarnost i imaginacija, ništa manje i fikcija čine istinu naših života. A kako je sve što opstojava tek laž ili opsena, istina iza koje pisac može stajati je priča. Jedina mogućnost postojanja - odraz haosa u malom savršenstvu uobličenih fikcija.
O tome, o životu poistovećenom sa stvaranjem, svedoči druga teorija profesora Kilroja, priča o Moneovim lokvanjima, a za one koje to zanima i jedna informacija: posle ubistva babe, izdavačka kuća doživela je pravedan finansijski krah. Ako je u romanu "Svila" laž teksta (pisma) bila potrebna zbog ljubavi i unutrašnjeg sklada, u ovom je priča nužna iz daleko ozbiljnijih razloga - da nije nje, ne bi bilo ni sveta.
Dušica POTIĆ
