Den Braun je autor brojnih bestselera, uključujući i Da Vinčijev kod, jedan od najprodavanijih romana svih vremena. U prvoj nedelji prodaje, Da Vinčijev kod je ostvario nezabeležen uspeh i zaseo na prvo mesto liste bestselera Njujork tajmsa, istovremeno izbijajući na vrh listi Vol strit žurnala, Pablišers viklija i San Francisko kronikla. Knjiga je kasnije zauzela prvo mesto i na svim ključnim listama bestselera u svetu. Početkom 2004, sva četiri romana Dena Brauna su u istoj nedelji zauzimala mesta na Tajmsovoj top-listi. U SAD je prodato preko 10 miliona primeraka tvrdog izdanja ove knjige. I na prostorima bivše Jugoslavije dela Den Brauna doživljavaju prodaju i pažnju medija kakva nije upamćena zadnjih desetak godina. Da Vinčijev kod je dobio nagradu Zlatni bestseler za stranu knjigu godine od istoimene tv emisije. Kolumbija pikčers je maja 2005. počela snimanje filma po Da Vinčijevom kodu. Film režira oskarovac Ron Hauard ("Blistavi um"), a glavne uloge su poverene Tom Henksu (Robert Langdon) i Odri Tatu (Sofi Nevo).
Romani Dena Brauna prevedeni su na više od 40 jezika.
Den Braun je završio koledž Amherst i akademiju Filips Ekseter, na kojoj je predavao engleski, pre nego što se potpuno posvetio pisanju. Zanimanje za kriptografiju i tajne državne agencije navelo ga je da napiše svoj prvi roman, Digitalna tvrđava, koji je brzo izbio na prvo mesto eBook top-liste. Roman istražuje tanku liniju između građanske privatnosti i nacionalne bezbednosti. Braunov sledeći roman tehno-triler, Tačka prevare, bavi se sličnim pitanjima morala u politici, nacionalnoj bezbednosti i državnim tajnama.
10.05.06 Blic
Laži kojima se veruje
Da Vinčijev kod, Den Braun
Istina je da svi vole dobru misteriju, naročito ako je praćena svakojakim kontroverzama. To je delom i razlog zbog kojeg je „Da Vinčijev kod“ američkog autora Dena Brauna (41) postao, posle Biblije, najprodavanija knjiga u istoriji: prodata je u 40 miliona primeraka i prevedena na 44 svetska jezika. Zahvaljujući velikom uspehu romana, i njegova filmska verzija, koja će svečano otvoriti ovogodišnji Kanski festival (17. maja), jedan je od najiščekivanijih kulturnih događaja sezone, koji takođe prate žučne rasprave. Zašto je jedno delo fikcije izazvalo toliko polemika i sudskih parnica?
Zaplet romana bazira se na zaveri Katoličke crkve koja prikriva „istinitu“ priču o Isusu kako bi zadržala svoju moć. Profesor simbolike (inače nepostojećeg predmeta) sa Harvarda, Robert Langdon dolazi u Pariz da se sastane sa kustosom Luvra, koji toga dana biva ubijen. U blizini leša policija je otkrila zagonetnu šifru. Razrešavajući enigmu, Langdon otkriva niz tragova koji vode do Da Vinčijevih dela i njihovih skrivenih poruka. Udruživši se sa Sofi Nevo, francuskim kriptologom, Langdon saznaje da je pokojni kustos bio povezan sa Sionskim priorijatom - tajnim društvom koje čuva istinu o Hristovom životu i njegovom ljubavnom odnosu sa Marijom Magdalenom. Međutim, Langdona i Nevoovu sve vreme iz potaje prati opasni fratar Sajlas, član rimokatoličkog radikalnog reda „Opus Dei“, koji po svaku cenu pokušava da spreči objavljivanje „prave“ verzije o Isusu...
Inače, knjiga počinje posvetom autora da su „svi opisi umetničkih dela, arhitekture, dokumenata (...) i tajnih rituala u ovom romanu tačni“, ali tu tvrdnju su do sada osporili mnogi klerikalci, akademici i naučnici, a od prvog izdanja romana (2003) objavljena su i brojna dela do detalja posvećena dekodiranju Braunove knjige, što je dovelo do stalne zbunjenosti među čitaocima oko toga da li je knjiga istinita ili je reč o fikciji. Istorijske tvrdnje na koje se Braun poziva zasnivaju se na onome što Katolička crkva oduvek smatra za jeres. Do danas su vođena tri sudska postupka protiv Brauna zbog plagijatorstva i sva tri su okončana u njegovu korist. Sva ta gungula samo je doprinela popularnosti romana, a sva je prilika da će i filmska verzija biti ništa manje uspešna.
Osim iz Jordana, još uvek nema zvaničnih poziva da se film zabrani. Bilo je mnogo reakcija: konzervativna katolička grupa „Opus Dei“ zamolila je producente da u špici zvanično napišu da je film čista fikcija, Vatikan se oglasio pozivajući na bojkot knjige, ali je potom Udruženje britanskih katolika pokušalo da smiri celu stvar saopštenjem u kojem uz ostalo stoji: „Verujemo da je ‘Da Vinčijev kod’ zabavan i bezazlen dokle god se smatra fikcijom. Ne verujemo u osude, bojkote ili proteste. Ali smo i ogorčeni što su mnogi ljudi koji ne poznaju dovoljno dobro Katoličku crkvu i njenu istoriju razumljivo obmanuti od strane Dena Brauna i što su upali u njegovu zamku.“
Izgleda da je velikoj popularnosti jedne fikcije doprinelo i to što ona govori laži u koje ljudi očajnički žele da veruju.
M. Kovačević
