Deca ponoći

03.06.11

Volim da držim knjigu u rukama, da osećam njenu težinu. Ali svet ide u drugom pravcu, to je neizbežno, rekao je englesko-indijski pisac

Magija i fantazija, ili umetnost izmišljanja priča, da li su to iste stvari? Da li je moć da stvaramo paralelne i jedinstvene svetove prava čarolija koja nam je na raspolaganju? Ja iskreno verujem da je tako - kaže Salman Ruždi, englesko-indijski pisac, u razgovoru za italijansku “Republiku”. - Uveren sam da magija i fantazija, u mehanizmu pripovedanja, funkcionišu samo ako su dobro ukorenjeni u stvarnosti: osećaj fantastičnog mora da se oslanja na prepoznatljiva i konkretna iskustva i na taj način će ih pojačati. Ako nije tako, onda je fantazija samo izbegavanje i bekstvo od stvarnosti, sasvim nezanimljiva pojava. Ono što je privlačno, barem za onoga ko je napisao, u knjigama poput “Harun i more priča” ili “Luka i plamen života”, jeste činjenica da se nit pripovedanja rađa iz realne situacije, koja je potom dramatizovana iz perspektive fantastike.

“Luka i plamen života” poslednji je roman koji je objavio ovaj neverovatni pripovedač, autor “Dece ponoći” i “Satanskih stihova”, tih klasika s kraja dvadesetog veka. “Luka” je knjiga za decu koju je Rušdi napisao za svog drugog sina i pomalo ga i sam smatra nekom vrstom nastavka “Haruna i mora priča” (koji je posvetio svom prvom sinu). I “Harun” je, međutim, mnogo više od dečje knjige. Makar izraz prkosne i raskošne slobode da pripoveda i objavi svoje mišljenje, u jeku skrivanja od sveta na koje ga je prisilila kletva iranskog verskog vođe Homeinija.

ELEKTRONSKE KNJIGE * Verujete li u razvoj elektronskih knjiga? - Pravi problem nije u samom medijumu, već u njegovim ekonomskim posledicama. Postoji opasnost da će se industriji štampanja knjiga dogoditi ono što se već desilo na tržištu muzike i da će cene toliko pasti da pisci i izdavači više neće imati interesa da rade. Brine me, na primer, to što radi “Epl” sa obaranjem cena elektronskih knjiga na nivo koji bi mogao da uništi izdavače. Produkcija može da se nastavi samo ako se postigne dogovor o ceni koja mora da omogući život i piscima i onima koji knjige štampaju. Preplićući stare priče i mitske svetove sa modernom hipertehnološkom na racijom, Rušdi pokušava da odgovori na pitanje da li nove tehnologije mogu da se uklope sa tradicionalnom kulturom.

- Hteo sam da osvežim i preispitam neke stare stvari, što uostalom namerno čine mnoge video-igrice, oblikovane po mitovima i legendama. Ali nije samo to. Pisanje “Luke” mi je omogućilo da istražim ozbiljne stvari, kao što je sama ideja života, koji u video-igricama postaje užasno jeftin. U tim igricama možete da imate hiljade života, gde god se okrenete da nađete stare i nove živote, da ih osvajate, reprodukujete...

Ova knjiga govori o dečaku koji se bori da spase život svoga oca, koji je samo jedan i ne može da se obnovi. Realnost njihovog odnosa izmiče logici video-igre. S jedne strane taj roman je pun zavodljive fantastike, možda čak i banalne, na drugoj strani je dubina njihovog odnosa.

Ruždi napominje da je njegova nova knjiga pomalo i “dete” Luisa Kerola, da sa njim oseća blisku vezu, budući da je išao u istu školu u Jorkširu u kojoj se i on školovao. Od drugih pisaca koji ga inspirišu još ističe i Itala Kalvina.

- Sa njim me je povezivalo divno prijateljstvo. Kad sam bio mlad, a Kalvino nije bio naročito poznat u Engleskoj, gutao sam njegove knjige. Napisao sam o njima članak za “Londonski književni časopis”, koji mu se toliko dopao da je, kada je došao u London da promoviše svoja britanska izdanja, od organizatora tražio da me pozovu i da nas upoznaju. Posle me je ohrabrivao u radu i objavio je u “Republici” obimnu i pohvalnu recenziju “Dece ponoći” čim se knjiga pojavila u Italiji. Volim njegov pristup građenju narativne mreže i strukturno gledano to je nešto što povezuje “Luku” i “Ako jedne zimske noći putnik...”

Pisac “Luke” otkriva i podatak da u novom delu ima uticaja i Gogolja i Kafke.

- Mene fantastična literatura odvajkada fascinira, to me je stavilo i na suprotnu stranu engleske književne tradicije, koja je u osnovi realistična. Kafka je neprestano sa mnom. Mnogi u njegovom delu propuštaju da vide burlesknu stranu. Njen efekat nije zabavan, ali svejedno komični duh prožima njegovo delo. Uzmite “Zamak”, gde je svaka scena ludo komična. Ipak, dok dođete do kraja obuzme vas strepnja. Kafkin genije sastoji se u korišćenju tog registra za utiskivanje bojazni, nesigurnosti, dezorijentacije, uopšte, svega onoga dubokog i mračnog što povezujemo sa pojmom “kafkijanski”. Mračna supstanca do koje se došlo komičnim prosedeom. Čarolija u kalemljenju.

O odnosu mladih i književnosti, budućnosti čitanja i dominaciji medija trećeg milenijuma, slavni pisac kaže:

- Ne znam kakva će biti sudbina knjiga od hartije, ali mogu da posvedočim da mnogi vršnjaci mog drugog sina, koji ima četrnaest godina (prvi već ima 32), čitaju knjige na svojim ajpodima. I uprkos opštem pesimizmu koji se širi kada je o tome reč, mene ohrabruje činjenica da mnoge moje kolege, naročito u Americi, uspevaju da podstaknu masovno (elektronsko) čitanje. Ja sam staromodni pisac, u tom smislu da volim da držim knjigu u rukama, da osećam njenu težinu. Ali svet ide u drugom pravcu, to je neizbežno i sasvim u redu.

Na pitanje u kojoj je fazi njegova autobiografija koju već dugo spremno očekuju izdavači u mnogim zemljama, a u kojoj će se “nepodobni” pisac baviti i temom fatve, Salman Ruždi otkriva da intenzivno radi na tome.

- Završio sam prvu verziju, a nadam se da će konačna biti gotova do kraja godine.

Monik Popović