Klovn Šalimar

09.09.07 Danas

Salman Ruždi danas je jedan od najpopularnijih pisaca na svetu. Razlog za to nisu samo njegovi romani, od kojih se Deca ponoći i Mavrov poslednji uzdah smatraju remek-delima svetske književnosti, već fatva koja je svojevremeno bačena na njega, zbog objavljivanja romana Satanski stihovi. Čitava priča oko Ruždija, fatve i Satanskih stihova poseban je roman, koji piše život. No, ono što fascinira u ovom slučaju je činjenica da Ruždi ni posle fatve nije prestao da piše. Naime, čoveku Ruždiju bilo je nemoguće da obuzda imaginaciju pisca Ruždija, imaginaciju tako fantastičnu, ironičnu, satiričnu, barokno bogatu, koja od njega i jeste načinila pisca svetskog glasa. Klovn-Šalimar nova je Ruždijeva knjiga, pisana o aktuelnim konfliktima današnjice. Naime, na samom početku dela, Maks Ofuls nasilno gubi život u Los Anđelesu 1993, a ubica je njegov vozač, Noman Šer Noman, čije je drugo ime - Klovn Šalimar. Poreklo ubice je muslimansko i jedno od pitanja koje Ruždi u ovom romanu pokreće je - da li je ovo ubistvo politički motivisano. No, to je samo jedan od tokova ove priče, koja po nizu slojeva-velova podseća na Hiljadu i jednu noć. Ovaj roman, kao i svaki veliki roman, ima grand finale, napisano tako da čitaocima oduzima dah.
Sanja Domazet

01.09.07 Politika

Jedan od dva epigrafa Ruždijevog romana Klovn Šalimar preuzet je iz Romea i Julije – dela koje je već vekovima paradigma kobnog mešanja ideoloških i socijalnih interesa u pitanja ljudskih emocija. Kašmir i Verona ne razlikuju se puno, iako se isprva čini da će simbolički brak hinduizma i islama, „krhka lepota verskog sklada”, biti bolje sreće od odocnelog mirenja porodica Monteki i Kapuleti. U Šekspirovom komadu, međutim, Julija neće zavesti američkog ambasadora kako bi izborila vizu za život bez porodične i političke stege, niti će ostavljeni Romeo, preobraćen u Otela, povesti rat protiv svih.

I pored poslovičnog nehaja za princip dvoličnosti, Šekspir ne bi pomešao triler i ep, satiru i baladu kako to čini Ruždi u romanu Klovn Šalimar. Eksplozivno punjenje zapleta, šarenilo tema i motiva, paralelizam uzbudljivih biografija i skup markantnih junaka koji se ogorčeno nadmeću za čitaočevu pažnju nisu blagonaklono primljeni u angloameričkoj kritici. Međutim, ono što odveć pedantnom kritičarskom duhu izgleda kao narcisoidna neselektivnost, dobronamernom čitaocu postaje vratolomna vožnja kroz dimenzije ljubavi, politike, telepatije i terorizma.

Kašmirski ukleti supružnici, Bunji i Šalimar, trebalo je da budu krunski dokaz kako se politika povlači pred magijom geografije, a verske razlike pred univerzalnošću ljubavi. Gandijevska miroljubiva koegzistencija postkolonijalne Indije nije, nažalost, mogla da otupi strast sektaške borbe, a ni ljubav se ponekad ne gadi političkog pragmatizma. Tragični ljubavnici su u isti mah individualci i alegorijske figure, a naslovni junak se od oličenja delikatne ravnoteže pretvara u slepu uništiteljsku silu.

Bunji će u ovom uzbudljivom policentričnom romanu doživeti više preobražaja: ona je neustrašiva i prkosna devojčica koja je jednako odlučna u predavanju svoje sudbine Šalimaru i u podmuklom bekstvu od njega, oličenje golog pragmatizma, konkubina i zatočenica, žrtva i begunac, pokajnica u telepatskom dijalogu sa mužem prepunim „gneva i smrti”, kadra da svog krvnika dočeka bogatom gozbom. Ipak, najimpresivniji lik koji gospodari zapletom i onemogućava kontrolu pripovedanja jeste Bunjin ljubavnik i potonja Šalimarova žrtva Maks Ofuls, Francuz sa nemačkim imenom, poznat i kao „leteći Jevrejin” zbog spektakularnog bega pred Nemcima sportskim avionom u kome je oborio svetski rekord u brzini leta, američki ambasador u Indiji, „heroj Otpora, autor bestselera, ekonomski genije” koji će, zaljubivši se u lepu i bezobzirnu Bunji, pasti kao žrtva loše emotivne i političke procene.

Iz nepodesne i beznadne veze Maksu i njegovoj bezdetnoj supruzi ostaje tempirana bomba identiteta – Indija Ofuls. „Disciplinovana, doterana, prefinjena, povučena, suzdržana” kćer na prevaru začeta u pseudoromansi američkog ambasadora i kašmirske plesačice, u falsifikatu ljubavi zasnovanom na emotivnom i političkom nesporazumu dvoje ljudi i dve kulture, isprva je nesrećna zbog nepodesnog imena da bi, nakon niza trauma i emotivnih šokova – uz pomoć telepatije i halucinacija, ali i magije krompira kojom se bavi komšinica Olga Volga (još jedan jak začin u Ruždijevom narativnom potpuriju) – prihvatila ime Kašmira koje joj je nadenula majka. Pošto sklopi kockice u mozaiku svog porekla, Indija/Kašmira postaje ženski demon koji opseda ubicu Šalimara i „zabija vrele strelice u njegov mozak”. U završnici romana, opasno nalik filmu „Kad jaganjci utihnu”, suočenje devojke-demona i ubice postaje neočekivan adrenalinski šok za čitaoca i dostojan klimaks pripovedanju visoke tenzije.

Decenija fatve, koja je Ruždija proizvela u mučenika slobode govora, naterala je književnu javnost da se zamisli i nad sudbinom pojedinca i nad sudbinom podneblja. Lično, porodično i istorijsko čvrsto su prepleteni u njegovoj prozi. Iako su ga baš povodom ove knjige optužili za pokušaj da politički i kulturni konflikt ugradi u zaplet sapunske opere, Ruždi je upravo spajanjem suprotnosti otkrio duplo dno: u ljubavnom razočaranju koje odvede u militantni verski ekstremizam prepliću se tragičnost intimne odluke i farsičnost narativnog zaokreta. Demonski bes i krvožedna osveta mogu delovati i karikaturalno i katastrofično, a jednako je ambivalentna priroda piščeve „verbalne hiperaktivnosti” (Apdajk).

Klovn Šalimar je varijacija mita o izgubljenom raju, još jedan Ruždijev povratak temi uništenog sklada, čeonog sudara kosmopolitizma i apsolutizma, teokratije i skepticizma. Smrt ljubavi budi zver terorizma. I kao što velike ljubavi nikada ne nestanu nepovratno, poriv destrukcije obično spava sa jednim okom otvorenim.
Vladislava Gordić Petković

25.08.07 Pobjeda

Za temu ovog romana Ruždi je odabrao potragu za motivima jednog ubistva koje bi moglo da bude i politički motivisano

Salman Ruždi, jedan od najboljih i najpopularnijih pisaca "visoke" književnosti, čija su najpoznatija djela prevedena i kod nas, autor je i romana "Klovn Šalimar" koji je upravo objavila "Narodna knjiga" u svojoj najreprezentativnijoj ediciji "Antologija svjetske književnosti".
Ruždi nije poznat samo kao pisac kome su pripala najpoznatija literarna priznanja i čiji su romani "Djeca ponoći", "Mavrov posljednji uzdah", Sramota", "Grimus" i " Bes" (svi u izdanju "Narodne knjige") osvojili i čitaoce i kritičare i dospjeli na sve bestseler liste, već i kao žrtva muslimanskih fanatika. Iranski vjerski poglavari bacili su na njega "Fatvu", zbog vrijeđanja njihovih vjerskih osjećanja u romanu "Satanski stihovi". On više ne mora da se krije, ali ni tokom prinudnog života u ilegali nije prestajao da piše i " Klovn Šalimar" je objavljen 2005. godine .
Za temu ovog romana Ruždi je odabrao potragu za motivima jednog ubistva koje bi moglo da bude i politički motivisano. Zašto je Maksa Ofulsa ubio njegov šofer Šalimar u Los Anđelesu, pitanje je na koje treba da se dobije odgovor do kraja romana, dok pisac "vodi" čitaoca kroz komplikovanu predistoriju tog zločina. Ofuls je bio američkii ambasador u Indiji, bio je oženjen ženom iz Kašmira i ćerka mu se zove Indija. I ubica, čije je ime Noman Šer Noman, ali je dobio nadimak klovn Šalimar je iz Kašmira, ali je musliman. Njihovi putevi se ukrštaju kada je zgodni plavooki Šalimar dobio posao u Delhiju kao lični šofer ambasadorove porodice i zatim sa njom odlazi u SAD gdje biva uvučen u svijet muslimanskih terorista.

Kroz uzbudljivu priču s elementima trilera Ruždi, kako je rekao urednik knjige prof. dr Radivoje Mikić, ubjedljivo govori o aktuelnim konfliktima našeg doba.

R.K.

21.08.07 Blic

Salman Ruždi, jedan od najboljih i najpopularnijih pisaca visoke književnosti, čija su najpoznatija dela prevedena i kod nas, autor je i romana „Klovn Šalimar“ koji je upravo objavila „Narodna knjiga“ u svojoj najreprezentativnijoj ediciji „Antologija svetske književnosti“.

Ruždi nije poznat samo kao pisac kome su pripala najpoznatija literarna priznanja i čiji su romani „Deca pomoći“, „Mavrov poslednji uzdah“, „Sramota“, „Grimus“ i „Bes“ (svi u izdanju „Narodne knjige“) osvojili i čitaoce i kritičare, već i kao žrtva muslimanskih fanatika. Iranski verski poglavari bacili su na njega fatvu, zbog vređanja njihovih verskih osećanja u romanu „Satanski stihovi“. Kroz uzbudljivu priču s elementima trilera Ruždi u novom romanu ubedljivo govori o aktuelnim konfliktima našeg doba. U središtu pažnje je potraga za motivima jednog ubistva... zašto je Maksa Ofulsa ubio njegov šofer Šalimar u Los Anđelesu, pitanje je na koje treba da se dobije odgovor. Ofuls je bio američki ambasador u Indiji, bio je oženjen ženom iz Kašmira i ćerka mu se zove Indija. I ubica, čije je ime Noman Šer Noman, dobio je nadimak Klovn Šalimar je iz Kašmira, ali je musliman. Njihovi putevi se ukrštaju kada je zgodni plavooki Šalimar dobio posao u Delhiju.