01.02.14
Vojnoistorijski glasnik
Istoričari dr Vidoje Golubović (naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu i predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca) i Predrag Pavlović (pukovnik JNA u penziji, dugogodišnji predavač nacionalne i vojne istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu, nekadašnji načelnik Katedre za vojnu istoriju u Centru visokih vojnih škola JNA, profesor na Fakultetu Narodne odbrane na katedri za istoriju i saradnik i predavač po pozivu na drugim fakultetima u Srbiji) i novinar i publicista Novica Pešić objavili su, 2013. godine, knjigu pod naslovom Dobrovoljka Milunak Savić, srpska heroina. Ovo delo se bavi, prvenstveno, životom Milunke Savić, dobrovoljke srpske vojske u Balkanskim (1912–1913) i Prvom svetskom ratu (1914–1918). Ova izuzetna istorijska ličnost bila je, pored Flore Sends, jedina aktivna žena-ratnik u borbenom stroju regularne srpske vojske u pomenutim ratovima. Milunka Savić je ranjavana devet puta, odlikovana je sa dvanaest visokih srpskih i stranih odlikovanja i dobila je čin narednika. Jedina je žena u svetu koja je dobila najviše francusko ratno odlikovanje – Ratni krst za zlatnom palmom koje se, inače, obično dodeljuje samo najvišim oficirima.
Pri izradi ovog dela, autori su koristili raznovrsne izvore i literaturu. Od izvora, korišćeni su razni materijali i članci sa interneta, zatim, tu su i novinski članci (npr. Zaboravljena srpska Jovanka Orleanka, objavljen u „Politici EKSPRES“ 20. aprila 1972.; članak Koste Dimitrijevića Heroina na belom hlebu, objavljen takođe u „Politici EKSPRES“ 29. decembra 1995.; članak Dobrosava Turovića Kako je odlikovana Milunka Savić objavljen u rubrici Među nama u dnevnom listu „Politika“ 3. decembra 1995.; i još mnogi drugi), feljtoni (npr. Junaci Kajmakčalana od Novice Pešića objavljivan tokom novembra 2006. godine u dnevnom listu „Večernje novosti“) te televizijske emisije (npr. Kvadratura kruga Branka Stankovića emitovana u 2013. godini na Radio televiziji Srbije). Od dokumenata iz arhiva, korišćeni su dokumenti iz Arhiva Jugoslavije, Arhiva Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca, iz Vojnog arhiva, lične arhive novinara i publiciste Novice Pešića, itd. Od literature, korišćena su sledeća dela: Žarko Vuković Savezničke medicinske misije u Srbiji 1915, Beograd, 2004.; Mirko Dobričanin Toplički gvozdeni puk „Knjaz Mihailo“, Beograd, 2012.; Mr Adam Stošić Veliki dani Srbije 1914–1918, svedočanstva, Kruševac, 2000.; Ilija Petrović Milunka Savić – Prvi balkanski rat, Prvi svetski rat, Novi Sad, 1999.; Nikola Marinović Vojvoda Vuk, Beograd, 2006.; Akademik Vladimir Stojančević Dobrovoljci u periodu srpske nacionalne istorije 1804–1918 (naučni rad u zborniku radova Ratno dobrovoljaštvo na srpskim etničkim prostorima), Beograd, 2004.; Monika Kripner Žene u ratu 1915–1918, Beograd, 1986.; i još mnoga druga.Knjiga počinje predgovorom trojice autora pod naslovom Milunki u čast. Za njim sledi osnovni tekst ovog dela, podeljen na šest celina: Uvodni deo; Dobrovoljno u rat; Tražim ratni raspored; Spremačica sa ordenom legije časti; Milunka nije zaboravljena i Pisali su o Milunki. Svaka od pomenutih celina podeljena je na više podcelina. Prva (Uvodni deo) ima četiri podceline: Vojno-politička situacija pred i u toku Balkanskih ratova 1912. godine; Uloga i značaj ratnog dobrovoljaštva u Srba; Odvažne kćeri Srbije i Milunka Savić. Druga (Dobrovoljno u rat) sadrži tri podceline: Let iz orlovog gnezda; Upišite me u dobrovoljce i Milun je opet Milunka. Treća celina (Tražim ratni raspored) takođe ima tri podceline i to: Prva Karađorđeva zvezda; Borbe i odlikovanja na Solunskom frontu i Srpska „Jovanka Orleanka“. Četvrta celina (Spremačica sa ordenom legije časti), kao prethodne dve, isto ima tri podceline: Na imanju u Stepanovićevu; U kući Milunke Savić i Unuci o svojoj baki. Peta celina (Milunka nije zaboravljena) opet ima tri podceline: Milunka počiva u porodičnoj grobnici; Spomen-kompleks Milunki u čast i Spomen-ploča na Milunkinoj kući. Šesta celina (Pisali su o Milunki) ima najviše podcelina, njih deset: Pisali su o Milunki Savić; Ponosna Milunka; U šumadijskoj nošnji; Pleme-nita i hrabra Milunka; Spleten venac srpskoj heroini; Priznanje; Predstava o Milunki Savić: Sudbina heroine; „Legija časti“ o Milunki Savić; Htela je Milunka u – Abisiniju i Milunka Savić iz Gvozdenog puka.
U knjizi je čitko i pregledno izložen životni put, a naročito ratovanje, ove neobične i hrabre žene kao i uspomene koje na nju nose njeni potomci. Takođe, zapisana su i ranija sećanja o njoj njenih saboraca, prijatelja i poznanika. Važno je napomenuti da, iako je ranije bilo radova o Milunki Savić, ovo delo predstavlja prvu pravu istorijsku knjigu o ovoj ličnosti. Novinari koji su ranije pisali o njoj uglavnom su to činili svaki iz svog ugla, ponekad nenamerno preterujući i iskrivljujući istorijsku istinu. Knjiga o Milunki Savić, kako su napomenuli i sami njeni autori, predstavlja pokušaj da se priča o ovoj osobi sistematizuje, stavi u odgovarajući istorijski kontekst i verno prikaže na osnovu prikupljenog materijala koji je trenutno dostupan.
Knjiga je bogato opremljena fotografijama. Na njenom kraju nalaze se tri odeljka. Prvi je pod nazivom Galerija slika. U njemu je, pored nekih dodatnih fotografija, ukratko prikazan i redosled događaja, može se reći hronologija, u životu Milunke Savić. Drugi odeljak je pod naslovom Prilog i u njemu se nalaze fotografije dokumenata iz Arhiva Jugoslavije. Treći, poslednji, odeljak je naslovljen kao Završni deo i u njemu se nalaze beleške o autorima knjige, recenzija, spisak literature i izvora, sadržaj i katalogizacija. Knjiga je štampana u okviru edicije Vernici otadžbine, u 500 primeraka. Izvršni izdavač je štamparija „M-graf“ iz Trstenika.
Nikola Tošić Malešević
