Slobodan Gavrilović (autor)
„U mojoj familiji od očeve i majčine strane niko nije crtao, ali je bilo predaka koji su voleli knjigu. Moji dedovi po majci Milan i Marinko Ćirković voleli su knjigu. Deda Marinko imao je sopstvenu biblioteku od preko 200 knjiga koje nažalost nisu sačuvane, a isto tako i ujak Milija imao je jedan pun sanduk knjiga, koje sam imao u rukama dok sam bio mali, ali nažalost i ovaj ujakov sanduk sa knjigama nestao je na neki volšeban način. I ja sada u poznim godinama, kada razmišljam o mojoj ljubavi za lepom slikom ili grafikom, postavljam sebi pitanje: kako je došlo da zavolim sliku i crtež?
Verovatno da je ta ljubav došla sticajem okolnosti. Naime, u prvoj
deceniji (svoga života) bio sam bolešljiv. Prvo za vreme okupacije (Prvi svetski rat) usled slabe i nedovoljne ishrane imao sam rahitis, a posle u toku pohađanja osnovne škole, kao što sam naveo, neredovno sam istu pohađao, preležavši dva zapaljenja pluća, pa sam puno vremena morao provesti u sobi.
I onda u dugim usamljeničkim časovima laćao sam se olovke i hartije i crtao do mile volje zamišljene likove, životinje i predele.“
Ostali naslovi iz oblasti: Etnografija
Izdavač: Jasen; 2017; Broširani povez; ćirilica; 19 cm; 70 str.; 978-86-6293-039-2;
