Dragan Velikić (Beograd 1953), književnik, diplomirao svetsku književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas i Reporter. Od juna 2005. do novembra 2009. bio je ambasador Republike Srbije u Austriji.
Romani: Via Pula (19881, 19892, 19903, 20084; Nagrada Miloš Crnjanski), Astragan (19911, 19922, 19963, 20084), Hamsin 51 (19931, 19952), Severni zid (19951, 19962, 20133, stipendija Fonda Borislav Pekić), Danteov trg (19971, 19982, 20133), Slučaj Bremen (20011, 20022), Dosije Domaševski (20031, 20042), Ruski prozor (2007, 16 izdanja, Ninova nagrada za roman godine, Nagrada Meša Selimović i Srednjoevropska nagrada za književnost) i Bonavia (20121,2,3 ).
Knjige priča: Pogrešan pokret (1983), Staklena bašta (1985) i Beograd i druge priče (2009).
Knjige eseja: YU-tlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Pseća pošta (2006), i O piscima i gradovima (2010).
Knjiga intervjua: 39,5 (2011).
Knjige Dragana Velikića prevedene su na petnaest evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama proze. Za svoju književnost 2013. dobio je Nagradu grada Budimpešte.
17.12.06
Ne jašem na talasu politike
Dragan Velikić
Od kako je pre nešto više od godinu dana otišao na mesto ambasadora u Austriju, Dragan Velikić nedastaje našoj književnoj sceni. Iako ovde stižu vesti o uspesima njegovih prevoda u inostranstvu, ne samo u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj,gde je Velikić naš najprevođeniji pisac, već i u Češkoj, Mađarskoj, Španiji, Poljskoj, Francuskoj ,a „Narodna knjiga“ najavila je da će uskoro objaviti sve njegove romane („Via Pula“, „Astragan“, „Hamsin 51“, „Danteov trg“, „Slučaj Bremen“ i „Dosije Domaševski“)...ovdanju publiku bi najviše obradovala njegova nova knjiga
Odkako ste na mestu ambasadora, nema novih knjiga...Smetaju vam obaveze?
- Roman koji sam upravo završio, "Ruski prozor", počeo sam da pišem pre pet godina. I kada sam bio pri kraju, ministar Vuk Drašković predložio me je za ambasadora u Austriji. Napravio sam pauzu dužu od godinu dana, i onda se vratio dovršavanju romana.Kada pišem, onda je to samo ujutro. Nisam dugoprugaš, budući da je moj iskaz pesnički, dakle, zgusnut, i kada tako pišete onda je pola ispisane strane dobar dnevni saldo.
KOMPROMISI
Kažite nam neštio o "Ruskom prozoru"?
-Kada bih mogao to da kažem u jednoj rečenici ne bih pisao romane,nego haiku poeziju.Predstavljanje knjiga je postalo komitetsko.Urednici napišu neki hvalospev o knjizi i svo to prihvate. ne funkcionišem po toj šemi.
Vi ste poput Duška Kovačevića, Svetislava Basare... ubrzo posle petooktobarskih promena otišli na abmasadorska mesta. Smatrate li da ste mogli biti korisniji ovde?
- Ne mislim, jer nisam nikada bio politički aktivan, ukoliko pod bavljenjem politikom ne podrazumevate pisanje kolumni.
Koliko su po vašem mišljenju iznevereni ili neiznevereni ideali 5. oktobra?
- To će najbolje pokazati odziv građana na predstojećim izborima. Jer, ako je 5. oktobar 2000. dan kada smo se upisali u školu demokratije, onda je 21.januar 2007. dan polaganja mature.
Tada smo verovali da će od nas nešto da zavisi, ali izgleda da ne zavisi ništa...
- Ne bih se složio sa vama. Da se razumemo, i ja mislim da su kompromisi napravljeni nakon 5. oktobra, pre svega po pitanju službi bezbednosti, usporili i razvodnjili petooktobarski zanos i veru građana koji su glasali za promene, ali mi ne možemo znati na kakva su đavolja legla naišli izvođači promena kada su se suočili sa pozadinom političke pozornice. Ruševine koje je ostavio za sobom Miloševićev režim bile su visoko kontaminirane. Raščišćavanje je uvek komplikovanije od gradnje.
IZBORI
Kako vi, kao književnik, koji bi po prirodi svog svog posla trebalo da ima šire poglede na svet, vidite našu sadašnju situaciju?
- Ne mislim da je sama činjenica da ste književnik garant da imate široke poglede. Nema te profesije koja vam automatski udeljuje pamet. Koliko pisaca imamo, to bi značilo da vrvimo od široko mislećih ljudi. A nije tako. Nigde, pa ni u Srbiji. Ako položimo maturu 21.januara, dakle, ako pobede stranke demokratskog bloka, imamo velike šanse da ostatak školovanja okončamo polažući dve godine za jednu.
Vaše knjige prevedene su na mnoge jezike, a posebno ste interesantni nemačkoj čitalačkoj publici. Zašto?
- Ovo pitanje mi je do sada postavljeno pedesetak puta. Ne mislim da sam posebno zanimljiv nemačkoj čitalačkoj publici, prosto tamo su moje knjige otišle. Imam ozbiljne izdavače u Nemačkoj, ali ono što smatram posebno važnim jeste činjenica da i u vreme najveće politizacije svega što se iz Srbije kao prozivod pojavljivalo na nemačkom tržištu, pa i knjiga, nisam pravio kompromise u smislu da jašem na talasu politike. Bila bi to uvreda za mene kao pisca.
Očekujete li da ćete se posle izbora vratiti u Srbiju? Ukoliko do toga dođe, mislite li da ste za ovo vreme ispunili svoju ambasadorsku misiju?
- Meni nije ponuđeno mesto ambasadora zato što je to u nekom mešanju karata između političkih stranaka tako ispalo. Ja nikada nisam bio član nijedne stranke. Ambasador sam demokratske Srbije, i samo takvu Srbiju mogu predstavljati. Ne bavim se time šta će biti posle izbora, u svakom slučaju mesto ambasadora u Austriji nije sinekura.
PITANJA
Kakav je odnos u austrijskoj sredini prema Srbima? Da li ste nekad poželeli da se predstavite kao Nemac?
- Nedavno mi je novinarka jedne naše televizije postavila pitanje: Kako žive Srbi u Beču? To su ona besmislena pitanja. Trebalo je da joj odgovorim kontra pitanjem: Kako žive Srbi u Novom Sadu? Ali, budući da je intervjuisala ambasadora Velikića, a ne pisca Velikića, suzdržao sam se. Sada Vi meni postavljate jedno od takvih pitanja. Ne postoji u komadu odnos Austrije i Srbije. I odakle Vam ideja da bih poželeo da se predstavim kao neko drugi?
Dragana MATOVIĆ
