Andrej Makin je rođen 1957. u Krasnojarsku (Sibir). Njegova baka Šarlota obrazovala ga je u duhu francuskog jezika i kulture. Iskustvo bilingvizima pomoglo mu je da shvati da svet nije jedinstven i da je unutrašnji otpor ideološkoj represiji uvek moguć upravo zahvaljujući dvostrukim svetovima u kojima živimo.Doktorirao je filološke nauke na Moskovskom univerzitetu 1987. Krajem osamdesetih godina nastanjuje se u Francuskoj. Predavao je nekoliko godina ruski jezik i književnost, a na Univerzitetu Pariz IV je odbranio doktorat o delu velikog ruskog pisca Ivana Bunjina.Njegovi prvi romani: Kći heroja Sovjetskog saveza, Ispovest grešnoga stegonoše, Dok Amur teče nisu mu doneli ni slavu ni novac. Za roman Francusko zaveštanje (1995) dobija nagrade Gonkur i Medisis.Nakon toga objavljuje Zločin olge Arbeljine, Rekvijem za Istok, i Muziku jednog života (2001), za koju dobija prestižnu nagradu RTL Lire na salonu knjige u Parizu, marta iste godine.I sada, kada je ovenčan slavom i bogat, nastavlja da živi u skromnom studiju na Monmartru, veličine dvanaestak kvadrata, u kome je našao, kako sam kaže, "jednostavnost, bežeći od suvišnih susreta i nepotrebnih odnosa"
01.03.04 Glas javnosti
Prevara svetle budućnosti
Andrej Makin: "Ispovest grešnog stegonoše"
Knjigu Andreja Makina "Ispovest grešnoga stegonoše" ovih dana objavila je izdavačka kuća "Paidea". Zanimljivo je da je Andrej Makin svojim francuskim izdavačima, kojima izgleda nije bilo dovoljno egzotična verzija romana napisana na njihovom jeziku, morao da punudi verziju na ruskom koju je on ponovo napisao.
Slična jezička igra ponovila se i u slučaju izdanja Makinove knjige na srpskom jeziku, jer je 1996. godine prevodilac Anđa Petrović prvo prevela "Ispovest ..."sa ruskog (tada za Srpsku književnu zadrugu), a sada sa francuskog jezika. Nije zanemarljivo ni to da je Paideino izdanje prvo legalno izdanje u Srbiji, kao i da onog iz Srpske književne zadruge više nema u knjižarama.
"Ispovest grešnoga stogonoše" je knjiga o detinjstvu Kime i Arkadije u jednom gradiću blizu Lenjingrada, u vreme dok je građenje svetle budućnost bio jedini zadatak i vera odraslih. Tada pioniri, Kima i Arkadija gordo marširaju prema obećavajućim vidicima, a tek poneko nelogično prećutkivanje u razgovorima roditelja sadrži neke nagoveštaje "velike prevare". Ovo je osma knjiga Andreja Makina u Paidei, a uskoro će biti objavljen i naslov "Žena koja je čekala".
T.Č.
27.02.04 Danas
Ispovest grešnoga stegonoše
Andrej Makin: "Ispovest grešnog stegonoše"
Izdavačka kuća Paideia, objavila je još jedan roman Andreja Makina - "Ispovest grešnoga stegonoše", za čiji prevod sa francuskog se pobrinula Anđa Petrović. Reč je o romanu sećanja na detinjstvo u Rusiji, čiju lepotu i čistotu nisu uspevali da naruše ni strašni odrasli ni surovi komunizam. Dva pionira, članovi omladinske organizacije, pokušavaju da poveruju u svet koji im obećavaju pionirski i razni drugi rukovodioci. No, nešto u molu vazduha, u stišanim razgovorima roditelja, u ćutanjima ispod lampi, u plaču majki u trenutku kada su uverene da ih niko ne gleda, dečaka - glavnog junaka ove proze, navodi da zauvek posumnja u ideale kojima ga opkoljavaju odasvud. Čitaoci koji vole Prusta i Bunjina, voleće i ovaj Makinov roman, napisan o "detinjstvu sa oštrim mirisom svetlucavog bakra i ratničkom jekom zategnute kože..." Nešto od surove poezije jednog sveta koji se pred nama rasipa, dah i svežina dečijih impresija, kao i bol i nostalgija odraslih, sačuvani su u ovom romanu. "Ispovest grešnoga stegonoše" je koncert napisan za violinu, orkestar i tugu. Tonalitet je mol.
S. D.
