Komunikologija

30.05.06

Dve najuposlenije društvene nauke danas su komunikologija i kulturologija-tvrdi prof. dr Zorica Tomić. Ta dva predmeta ona predaje studentima Filološkog fakulteta kao i Megatrend univerziteta u Beogradu i dugo se bavi istraživanjima u ovim oblastima. Autorka je nekoliko knjiga, koje su univerzitetski udžbenici, ali i popularni tumači vremena sajberkomunikacija u kome živimo:”Komunikologija”, “Muški svet”, “Komunikacija i javnost”.

- Zapali smo u neku vrstu delirične komunikacije, kaže naša sagovornica. Performansi koje nudi Internet i mobilni telefoni- to je kulturni bekgraund u kome živimo. Sa druge strane, vidljivo je neobično odsustvo stvarne komunikacije među ljudima.Čini mi se da nekakav kategorijalni aparat o otuđenju, koji je Marks genijalno artikulisao-više nefunkcioniše. Iz prostog razloga što je na delu jedna nova kategorija koja pretpostavlja ravnodušnost.

Svakodnevno sa mojim studentima vidim da su to savremeni kulturni fenomeni koji su u direktnoj vezi sa novim načinima komunikacije.To je bio jedan od razloga da počnem svoj novi naslov “Knjiga o poljupcu-kultura distance “, koja se upravo bavi fenomenom komunikacije iz kulturološke perspektive.Zapravo odsustvom stvarne komunikacije, uprkos svim novim tehničkim mogućnostima.

Apsolutna dominacija elektronskih medija stvara utisak da su ljudi danas strašno logoreični, a da se sve manje razumeju. Gde je nestala ta prava komunikacija?
- LJudi su danas suočeni s nekom vrstom društvene pustinje, koja ne favorizuje bliskost, već distancu. LJubav je izgubila onu auru čarobnosti sa kojom smo mi rasli i školovali se, kroz literaturu, filmove i dr. Takođe i odsustvo stvarne bliskosti, za kojom intimno težimo, a nismo u stanju da je ostvarimo.Zbog čega se to dešava, pokušavam da odgovorim u novom delu “Knjiga o poljupcu-kultura distance”.
Zato sam i rekla da su komunikologija i kulturologija-dve najuposlenije i najpovezanije društvene nauke danas. Moderne kulturne fenomene nemoguće je razumeti bez poznavanja teorije komunikacije, koja takođe mora da se menja, a sve u pokušaju da se svet bolje razume.

Govor mržnje kod nas nikako ne izlazi iz mode. Da li je tačno da je generator takve komunikacije-javna politička scena?
-Naravno, a to samo govori da smo još uvek neplivači u vodama demokratije i da nismo u stanju da prihvatimo razliku.To da neko drugačije misli od nas, nužno ne proizvodi ništa drugo do simboličko odstranjivanje takve osobe, a u radikalnoj varijanti to dobija formu mržnje. I taj govor mržnje , kad pogledate naše medije, jeste ono što determiniše javni prostor.

Glavni krivci su naši političari. Neosporno je takođe da smo mi, još uvek, političko društvo, jer je čitav javni prostor određen dnevnom politikom (razvijena društva su van politike). Svi aspekti našeg društvenog života su politički intonirani: ne samo da je ovde politički život vrlo živ, već je i predominantna forma svih naših života.
Počeću da verujem da smo ušli u neku fazu razvijenije demokratije, onog časa kada mene ili bilo koga drugog ovde, prestane da zanima ko je na čelu ove ili one političke institucije. Prema razumevanju politike i demokratije u savremenom svetu, političari treba da budu promenljivi službenici, a ne figure koje će da određuju smisao i daju koordinate našim životima.

Buđenje u novoj državi

Pre nekoliko noći, opet smo se probudili u novoj državi, sa pomešanim, ili preciznije-podeljenim osećanjima. Kakve će emotivne posledice imati to novo činjenično stanje na obične ljude, sa ove i sa one strane granice?
-Očigledno da se radio velikom rezu, a rez nikada nije jednostavan - kaže Zorica Tomić.- Raspoloženja su podeljena. Osamostaljenje Crne Gore dosta krnji tu simboličku auru Srbije, jer ispada da od nje svi beže. Drugačije rečeno, u poslednjih pet godina, nama niko ni na čemu nije imao da čestita.Čemu onda ovaj narod da se raduje? Dalekosežne posledice ćemo videti, one se tiču neke globalne političke opcije, a to od nas, verujem, neće ni zavisiti. Evropska unija će odrediti pod kojim uslovima će se dalje odvijati integracioni procesi.

Vidite li i jedan segment svakodnevice, u koji nije umešana politika? Kako od nje pobeći?
- Srbiji preti neka vrsta političke apatije, a to ima i dobre i loše strane. LJudi su prestali da prave razliku između političkih opcija, čak i između političkih ličnosti, kao što su činili pre nekoliko godina. Politika generalno prestaje da ih zanima, zato što ne vide da se bilo šta menja, naročito ne na bolje.Ovde smo izloženi još jednom fenomenu: u društvu sa neadekvatno organizovanim institucijama, poput našeg, važne i dalekosežne odluke se donose u nekakvoj “sivoj zoni” u sferi kripto-politike. Kada se normalan čovek suoči sa tim, onda dobija jasnu poruku da i ne treba da se bavi politikom.

Jedna od najsvežijih domaćih afera vezana je za podelu nacionalnih TV frekvencija. Kako tumačite činjenicu da je Radiodifuzna agencija-institucija koja odlučuje čak i o žalbama oštećenih?
-Ta agencija je očigledno napravljena sa takvim pretenzijama.Da li je bilo neregularnosti, ne znam, jer nisam upoznata ni sa procedurom, a ni sa prigovorima oštećenih. Ali da tu ima nelogičnosti, jasno je i amateru. Nije dobro ono što se i dalje javno produkuje, a to je sumnja u institucije, koje bi trebalo da budu izvan političkih upliva.

Kako vi kao komunikolog danas vidite srpsku medijsku scenu?Gde je nezavisno novinarstvo, kojim se “maše”sa svih strana?
-Naša medijska scena je promenjena ukidanjem nekih televizija, a tek će biti promenjena kada počnu da rade nove TV kuće, kojima su dodeljene nacionalne frekvencije.Pitanje nezavisnog novinarstva vrlo je ozbiljno i ne tiče se samo nas, već je globalno.Ja bih ga postavila ovako:da li bilo šta, u eri vladavine kapitala, može biti nezavisno?

Da li su na delu nekakva skrivena politika i “igrači iz senke”, što otvara novo pitanje:nije li savremeni pojam demokratije samo fantazam?
Mediji su danas vrlo transparentni: pogledate li neke od najuticajnijih u svetu, videćete da ono što oni danas najavljuju kao potencijalni problem, to je već sutra sfera u kojoj se interveniše. Savremeni svet je izložen različitim tipovima konfuzije, od svakodnevnog života do medijske sfere, pa se čovek teško orijentiše.Teško je pronaći išta izvesno, sigurno, stabilno.

U jednom svom radu napisali ste da “Internet predstavlja pretnju nacionalnim kulturama i nacionalnim identitetima”. Šta to znači nama, kao pripadnicima tzv. malog jezika i slične kulture?
- Internet kao agent jednog globalističkog procesa, sasvim prirodno je orijentisan ka univerzalizovanju i sadržaja i poruka. Ne samo srpske, već svake lokalne, odnosno nacionalne kulture.Ta orijentacija ka univerzalnom komunikativnom polju mora da se vrati kao bumerang, u smislu manje pozornosti koja se poklanja domaćoj kulturi, domaćem proizvodu. Posebno u siromašnoj državi (Srbiji) u kojoj se malo izdvaja za kulturu.

Izazov otpora je uvek veliki. Ne treba odustajati od savremenih svetskih trendova, jer talas globalizma donosi mnogo dobrog, uz ono što ne valja. Potrebno nam je adekvatno i kvalitetno investiranje u domaću kulturu, koja će se prezentovati svetu.Takođe valja raditi na interkulturnoj razmeni, koja bi mogla da bude važan faktor novog, boljeg pozicioniranja Srbije na simboličkoj mapi sveta.Upotrebiti čak gerilski kulturni rat, i uz pomoć Interneta-to može dati novu vrstu imputa u smanjenju odijuma koji vlada prema Srbiji.

Engleski je, kako rekoste, jezik nove pismenosti?
- Apsolutno. Ako pogledate oglase za slobodna radna mesta u našim novinama, mnogi su štampani na engleskom. A u ostalima se, skoro obavezno, traži znanje tog jezika, kao i kompjuterskih tehnologija. I to su pokazatelji da smo umreženi u sistem koji je apsolutno vladajući i to je priroda savremenog sveta.

Radmila Lotina