Zorica Tomić je filozof koji se bavi komunikologijom i kulturologijom. Redovni je profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu.Na temelju holističkog pristupa komunikaciji, prof.Tomić je kreirala MapTer – jedinstveni sistem/protokol za veštinu vođenja komunikacije.Do sada je objavila više knjiga na temu komunikacije i uticaja savremene kulture na nju (Šta stvarno želiš?: principi holističke komunikacije, Knjiga o ćutanju, Razumevanje i nesporazumi, News Age, Poljubac u doba kuliranja, Muški svet, Komunikacija i javnost, Kulturni identitet i politike identiteta).
05.12.08 Danas
Za jedno novo tumačenje savremene medijske kulture
New$ Age, Zorica Tomić
Nova knjiga Zorice Tomić News Age (izdanje Službenog glasnika i Čigoja štampe) većse u naslovu poigrava idejom novog doba kao periodom vladavine medijske kulture, ukazujući na njene kontroverzne uloge i značenja, istovremeno dekonstruišući kroz detaljnu analizu pojedinih njenih fenomena neke od vladajućih ugaonih kamenova, ikona i uporišta kulture zapadnog društva.
Za jedno novo tumačenje savremene medijske kulture
Istražujući ulogu medijske kulture kao instrumenta najglobalnije savremene industrije, autorka na tragu različitih teorijskih pretpostavki (Bodrijara pre svih) upečatljivo razrađuje tezu o tome da novi mediji ne proizvode samo znakovne sisteme, što je bio prevashodan zadatak onih prethodnih, većda hoće da stvaraju i daju smisao samoj stvarnosti. Time na neki način omogućuju konstrukt nove dominantne paradigme oko koje se organizuje polje društvene komunikacije. Nove medije Zorica Tomićnaziva „univerzalnim modelom haotične kulturne pedagogije“ jer njihova sveprisutnost dovodi i do promena u nekim osnovnim pretpostavkama, vrednostima i institucijama dotadašnjeg društva, kao što je, na primer, obrazovni sistem.
Balansirajući u svojim analizama fenomena savremene medijske kulture između olimpizma elitne kulture i ekstatične brutalnosti masovne koju forsiraju zagovornici teze o „kapitalističkim eksploatatorima i zaglupljenoj masi“, Zorica Tomićtraži kao jedinu moguću filozofiju medija neku srednju liniju, liniju „malih koraka“, koju nastoji da otkrije u promenama koje se dešavaju u simboličnom polju kulture.
News Age je za Zoricu Tomić, doba u čijem središtu je svet narcističkog pojedinca opsednutog kultom uspeha, mladosti, površnih zadovoljstava i zabave, ali i strahom od dosade. To je i svet medijske kulture u kojem dolazi do nove diferencijacije i u kojem se pojavljuju novi društveni slojevi oličeni u profesijama koje su iznedrile nove „junake našeg doba“ – tj. bezimene menadžere. U prvim glavama knjige autorka se upravo i bavi kodovima novog doba, koje nam prenose mediji i gde se „fanatizam uspeha“ nudi širokoj medijskog publici preko literature koja ga svojim savetima i primerima „garantovano“ obezbeđuje. Zorica Tomićukazuje na to da su društvene i vrednosne promene kao posledica tehnološke revolucije u medijima dovele i do drugih značajnih promena, pre svega u obrazovanju, gde više nije bitno sticanje znanja, većkomunikativnih veština, zasnovanih na pragmi i ličnoj snalažljivosti pojedinca. Na značaju dobijaju „manipulativne tehnike“ u službi strategije ostvarenja formule uspeha i efikasnosti.
Objašnjavajući u jednom od poglavlja pojam identiteta i izložljivosti u knjizi News Age, Zorica Tomićukazuje na to da je iskustvo postmoderne dovelo do drastične promene u identitetu pojedinca koji je od stabilne, homogene jedinke koja je znala svoju ulogu u društvu, postao promenljiva, labilna, heterogena ličnost koju oblikuju mediji, gotovo kao „elektronsku individuu“. Bodrijarovskim jezikom rečeno, mediji preuzimaju konstrukciju stvarnosti, tvoreći pseudostvarni digitalni svet, svet u kome više nema empatije većvlada ravnodušnost, u kome je lični identitet organizovan oko igranja uloga i kreiranja imidža koji nameću mediji. Lični identitet tako postaje isprazan i trivijalan, dok sama uloga dobija na značaju.
Sve ovo dovodi do novog komunikativnog obrasca gde se pojedinac usamljuje i izoluje, opsesivno se baveći samim sobom, indiferentan prema drugima, što dovodi do onoga što autorka zove „nelagodnost u komunikaciji“. Singl život se javlja kao imperativ urbanog života, kao i trivijalizacija ličnih odnosa. U svojim analizama, Zorica Tomićočiglednim primerima ukazuje na subverzivni aspekt sveta potrošnje, ocrtavajući gotovo jednu „kartografiju gladi“ oličenu u megamarketima i novim hramovima (bankama) u kojima lutaju izgubljeni narcisoidni pojedinci potpuno nezainteresovani za sudbinu ne samo drugog veći za javnu sferu uopšte.
Knjiga Zorice Tomićpredstavlja zanimljivo, intrigantno, neretko veoma literarno pisano štivo, koje svakako nije namenjeno „širokoj“ medijskoj publici, pre svega zbog veoma sofisticiranog jezika i brzog smenjivanja teza, pitanja i odgovora koje autorka ilustruje brojnim primerima iz svakodnevne medijske prakse zapadne civilizacije. Njena razmišljanja idu od vrlo pesimističkog pogleda na subverzivnost medijske kulture i zloćudne logike i lukavstva kapitala koji stoji u pozadini svega, do ukazivanja na neka moguća kompromisna rešenja za preživljavanje zahuktalog News Age, novog doba medija, koja bi pojedinac mogao da okrene u svoju korist ne gubeći pri tom ni svoju slobodu ni svoju kreativnost.
Knjiga je provokativna i po mnogo čemu neobična i originalna, zahtevna za čitanje i utoliko izazovnija jer je namenjena upravo onom čitaocu koji se još uvek nije utopio u simulakrum stvarnosti, koji nudi svet medijske kulture, tj. News Age. Prof. dr Jasna Janićijević
Prof. dr Jasna Janićijević