Poljubac u doba kuliranja

14.02.07

Zorica Tomić, doktor i univerzitetski profesor kulturologije i komunikologije, napisala je interesantnu knjigu „Poljubac u doba kuliranja“ koju izdaje u saradnji sa magazinom „Blic Puls“. U ovoj knjizi autorka se, između ostalog, bavi istorijom poljupca, vrstama poljubaca i sličnim temama, a mogu se pronaći odgovori i na pitanja: „Kako se izvodi prvi poljubac?“, „Šta ako udarite u zube?“... U razgovoru za „Blic“ Zorica otkriva šta je bila njena inspiracija.

- Počela sam da primećujem da se nešto promenilo u komunikaciji. Sve je manje bliskosti u interpersonalnim odnosima. Zaintrigiralo me je kada sam saznala od studenata da ne mogu da nađu momke ili devojke, a grad je na svakom koraku pun momaka i devojaka.

Zašto ste poljubac smestili u doba kuliranja?
- Mladi ljudi znaju za izraz „kuliranje“, a ja ga tretiram kao neku vrstu ravnodušnosti. Filozofski gledano, savremena kultura 21. veka u osnovi je kultura koja promoviše ravnodušnost. Ništa nas lepo ne uzbuđuje. I lepi i ružni prizori ostavljaju nas na distanci.

Kada je počeo period kuliranja?
- Krajem devedesetih godina 20. veka i to je povezano sa neonarcizmom koji je opet nastao kao posledica nekoliko faktora. Prvo, pojavom side ljudi su se uplašili i počeli da se bave samo sobom, to je period fitnesa, džogiranja i intervencija po sopstvenom telu. Drugi faktor je kapitalizam koji saopštava da ako čovek sam za sebe ništa ne učini, niko drugi neće za njega učiniti. Za nas u tranziciji to je zapanjujuće otkriće, jer nismo naučeni na takav sistem od malih nogu. Treći faktor je fantazam uspeha snažan kao nikada ranije i koji mora da bude vidljiv.

Koliko različitih vrsta poljubaca postoji?
- Postoji mnogo vrsta. Ljubimo prijatelje, neprijatelje, relikvije, hleb... Moje određenje ljudskog bića jeste da je čovek biće koje se ljubi. Jedino čovek daje ljubljenju simboličku vrednost. Poljubac ne znači najintimniji susret dva tela nego dve duše. Usta su ujedno najdelikatniji deo glave.

Zašto je u popularnoj kulturi sve manje poljubaca, a sve više nasilja i seksa?
- Poljupci su izašli iz mode kao i zaljubljeni parovi. Sada imate sve više solera, odnosno solo jahača. Oni razmišljaju da sve moraju sami. Mnogo mi je lakše da sam radim, sam jedem ili trošim. Ta ideologija je nastala sa instant hranom. Jedi brzo, sam i u hodu. Primetili ste verovatno da se i kod nas ljudi sve manje ljube, a sve se više mehanički cmaču u obraz.

Ipak, obeležava se Dan zaljubljenih.
- To je dokaz da stvarnog zaljubljivanja nema i da tu postoji problem. Taj dan obeležavaju zato što to inače ne praktikuju. Mislim da se pedesetih godina to nije slavilo, jer su se ljudi sami spontano zaljubljivali.

Da li mladi u Srbiji imaju uopšte želju za poljupcem?
- Sudeći po brojnim SMS-ovima koji se emituju na televiziji, ljudi vape za druženjem, seksom... Hiljade usamljenih drže u rukama daljinski i mobilni. Ruke više ne služe za pipkanje drugog nego za dodir sa tastaturom. Tastatura je naš ljubavnik. Mladi su naučeni da je najbezbrižniji život na bezbednoj distanci, a mobilni telefon je naša proteza, odnosno pomagalo za najelementarnije stvari.

Kako rešiti te probleme?
- Sve možete da uradite na silu, ali ne možete da poljubite na silu. Poljubac je jedina stvar koja ne može da se dobije a da se ne da.

N. Džodan

Najpoznatiji poljubac
Zorica u knjizi beleži i nekoliko zanimljivosti vezanih za poljubac. Alfred Volfram je 1990. godine na Festivalu renesanse u Minesoti poljubio 8.001 osobu za osam sati. Prvi snimak poljupca dogodio se u filmu „Poljubac“ iz 1896, godine kada je Džon Rajs poljubio Meri Irvin. U filmu „Don Žuan“ iz 1926. godine glavni junak je poljubio žene 191 put. Najduži zabeleženi poljubac odigrao se 5. aprila 1999. godine u Tel Avivu između Karmit Kubere i Drora Orpaza, a trajao je 30 sati i 45 minuta. Knjiga košta 299 dinara, a može se nabaviti na prodajnim mestima štampe.