Krleža i Srbi

10.01.21 Dnevnik - Novine i časopisi

U izdanju „Službenog glasnika”, objavljena je interesantna knjiga Radovana Popovića „Krleža i Srbi”. Vešt u istraživanju nepoznanica iz života i delovanja književnih velikana, autor otkriva značajne detalje vezane za boravak Miroslava Krleže u Beogradu.
Po više osnova vezan za prestonicu Jugoslavije, Krleža će dolaziti na premijere svojih komada, posećivati mnogobrojne prijatelje, imati susrete s predsednikom Titom. U Beogradu će biti objavljivana i mnoga njegova dela, u vidu odabranih izdanja i pojedinačnih knjiga i tekstova.

S obzirom da je i sam dosta govorio o Srbima, pokretao časopise u Beogradu, održavao bliske veze sa našom književnom elitom, Krleža se u neku ruku može smatrati i delom srpskog kulturnog kruga. Podatke iznete u knjizi autor bazira na istraživanju arhivske građe, brojne prepiske koju je Krleža imao sa političarima, književnicima, slikarima, intelektualcima, ali i memoarskim zabeleškama njegovih prijatelja i savremenika. Činjenice vezane za piščeve boravke u Beogradu, Popović nalazi i u Krležinim dnevnicima, kao i biografijama drugih autora.

Krleža izabran u SANU 1950. godine
Na predlog predsednika Aleksandra Belića, Krleža je 1950. izabran za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Iako u Beogradu sreće stare poznanike (Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Oskar Davičo), bolje upoznaje i druge pisce.

Tu su sekretar Matice srpske Živan Milisavac, Dobrica Ćosić, Branko Ćopić. U svojim knjigama i zabeleškama, značajna svedočanstva o Krleži ostaviće Rodoljub Čolaković, Mihailo Lalić, Erih Koš, Dobrica Ćosić.

Podaci beleže da se pisac prvi put obreo u Beogradu 1912. godine. Autor dodaje da je hteo da se „javi u srpsku vojsku”, kao i da „uzme srpsko državljanstvo”. Iako ništa od planiranog nije uspeo napustio je grad, „oduševljen poezijom Vojislava Ilića”. Iz prvih susreta sa prestonicom Srbije u sećanju mu ostaju mesta, kao što su kafane „Ruski car”, „Moskva„, hotel „Grand”. Navodi i da su se u Beogradu mnogi iz Hrvatske poodavno „našli pre njega” - od Šuleka, Račkog, Fijana, Ružičke, do Matoša, Ive i Luja Vojnovića, Ujevića, Marka Murata, Meštrovića, Koste Strajnića.

Kada je kasnije pisao o vremenu Velikog rata, sećao se Srpskog književnog glasnika kao „pojma najvišeg olimijskog uspona”. Pominje i prve posleratne susrete. Mnogi od njih kasnije će prerasti u uzajamno poštovanje i svesti na srdačnu, kurtoaznu prepisku (Isidora Sekulić, Milan Kašanin). Krleža će se u Beogradu upoznati sa piscem i advokatom Dragišom Vasićem, s kojim će održavati bliske kontakte. Posebna i trajna prijateljstva razvio je sa Milanom Bogdanovićem, slikarom Petrom Dobrovićem i Markom Ristićem.

Tokom čestih boravaka u Beogradu, Krleža najčešće odseda u hotelima “Rojal“ (Kralja Petra 56) i “Mažestik“. Hotel na Obilićevom vencu bio mu je posebno drag, pa je susrete često organizovao u bašti „Mažestika”. Nije mu prijala gužva u hotelu “Moskva“, iako su se ovde najčešće sastajali zagrebački i beogradski književnici i slikari. U knjižari Gece Kona takođe je bilo okupljalište pisaca. U vezi s tim, duhovito će izjaviti „da se najznačajniji deo jugoslovenske kulture toga vremena odvijao između hotela ’Moskva’ i knjižare Gece Kona u Knez Mihailovoj ulici”.

Iako mu je Srpski književni glasnik objavljivao tekstove, dolazi na ideju da u Beogradu pokrene časopis. Zamisao mu je da bude bliži piscima i umetnicima modernijeg senzibiliteta. U skladu s tim, predlaže i ime lista („Danas”). Redakcija se nalazala u ulici Zmaja od Noćaja, a među saradnicima su - Marko Ristić, August Cesarec, Veselin Masleša, Branko Gavela, Krsto Hegedušić. Dobrović 1934. radi sliku “Redakcija časopisa Danas”. Ispostaviće se da će to biti platno najvećeg formata (178,5 dž 282 cm) u slikarevom opusu.

Iako su mu među beogradskim prijateljima bili najbliži, Krleža se polako udaljavao od Milana Bogdanovića i Marka Ristića. Izricao je različite komentare na račun obojice, ali se promena nije odražavala u neposrednim kontaktima i korespondenciji. To se nije primećivalo u Krležinim odnosima s Dobrovićem. Pored susreta i prepiske, slikar će uraditi više Krležinih portreta. Jedan od njih naći će se na zidu dnevne sobe piščevog zagrebačkog stana (danas Memorijalni prostor Bele i Miroslava Krleže), sa još dva Dobrovićeva dela - “Portretom Bele Krleže“ i “Dvorištem Duždeve palate“.

U vreme pokretanja časopisa “Danas“ intenzivirano je davno prijateljsvo između slikara i pisca. Ono je započeto povodom umetnikove zagrebačke izložbe iz 1919, pod utiskom koje Krleža piše “Marginalije uz slike Petra Dobrovića“ (1921). Povodom decenije slikareve smrti (1952), nastaje piščev sentimentalni zapis “Na grobu Petra Dobrovića”. Slede Krležin tekst za monografiju (1954), predgovor za katalog prve Dobrovićeve posthumne izložbe u Beogradu (1955) i scenario za film “Petar Dobrović” snimljen 1958. u režiji Aleksandra - Saše Petrovića.

Beogradski period Miroslava Krleže, obeležen je i izvođenjima njegovih komada. Već 1928, na sceni Narodnog pozorišta održana je premijera drame „U agoniji”. Naredne godine u istom teatru izveden je Krležin najpopularniji komad „Gospoda Glembajevi”. Od tada pa do danas dela Miroslava Krleže redovno su igrana u Narodnom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom, ali i u drugim teatrima u Beogradu i izvan njega. Sam autor često je dolazio na premijere. Osim toga, održavao je prepisku sa Predragom Dinulovićem i Milanom Đokovićem.

Posle Drugog svetskog rata Krleža ostvaruje blisko prijateljstvo sa Josipom Brozom, koji od tada postaje neka vrsta piščevog zaštitnika. Zanimljivo da u razgovorima i u korespondenciji, Krleža nije persirao Titu. Bio je čest gost u Belom dvoru u Beogradu, na Brdu kod Kranja i na Bronima. Imao je privilegiju da sa Brozom putuje Plavim vozom. Pored obilska rezidencija u Jugoslaviji, bio je deo odabranog društva tokom Titovih poseta Egiptu i Sudanu. Na ova putovanja odlazilo se brodom „Galeb”.

U to vreme, Krleža često posećuje Beograd. Razlozi su i dalje premijere njegovih komada, kao i sastanci u Savezu pisaca Jugoslavije i kongresi Komunističke partije. Pisac dolazi i kao član Komiteta za kulturu i umetnost savezne Vlade. Kao direktor Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, on će u Beogradu imati veliki broj saradnika. Biće to autori odrednica koje su se odnosile na biografije političara, kulturnih poslenika, ali i tema vezanih za srpsku istoriju, istoriju umetnosti, književnost, teatar, muziku.

Siniša Kovačević