Kulturna uporišta politike

29.01.19 Danas

Pojam političke kulture. u eri društvenih, ekonomskih i političkih rijalitija, često se u javnosti olako koristi.
Ponekad, to je oružje kojim se diskredituje protivnik u raspravi. Neko ga koristi da bi opravdao neminovnost uticaja tradicije na vreme koje živimo. Ima i onih koji njime prave razliku između avangardne elite i proste mase, izjednačavajući je s idejom (pre)vaspitanja. No jedno je sigurno, pojam političke kulture posebno dobija na živosti kad društvo prolazi kroz turbulentne periode, hodajući tankom linijom između modernizacije i tradicionalizacije.

I pored tih činjenica, retka su dela pisana ili prevedena na srpski jezik koja se bave političkom kulturom. Knjiga Kulturna uporišta politike Nenada Kecmanovića, Đorđa Vukovića i Bojana Vranića (Čigoja, 2018) predstavlja jedno značajno delo pisano u tri ruke, ali i metodski i sadržajno složeno u jedinstvenu celinu, koje kontekstualno pokazuje kako elementi kulture određuju političko ponašanje i delovanje ljudi. Autori su napisali jednu snažnu, na našim prostorima jedinstvenu studiju, koja pruža i fundamentalna teorijska znanja o političkoj kulturi i prikazuje istorijski razvitak istraživanja u političkoj kulturi od antike do danas, ali i daje kontekstualnu analizu političke kulture na ovdašnjim prostorima, istražujući nacionalne mentalitete i kulture sećanja, kao temeljnih ključeva za otključavanje fenomena političke kulture. Ovaj rukopis predstavlja jedinstven pokušaj u našoj politikologiji da se u svetlu ostvarenih dometa u istraživanju dosta eluzivnog i neuhvatljivog, a istovremeno tvrdoglavog i istrajnog fenomena, pruži iscrpan kritičko-analitički pregled glavnih problema, shvatanja, ideja i ključnih dilema političke kulture, ali i empirijsku analizu konkretnih vidova njenog uticanja na polje politike.

Onom ko istražuje političku kulturu otkriva se čitav jedan politički svet u kojem ljudi nisu viđeni kao ogrezli u veru u racionalnost i njen isključiv značaj za političko ponašanje. Danas, kad se svakim danom nalazimo u neverici i zbunjenosti činjenicom da nas društvena realnost i političko ponašanje i delovanje ljudi uvek iznova iznenađuje, čitanje o političkoj kulturu nam otkriva koliki je značaj i uticaj neracionalnih i iracionalnih faktora u ponašanju pojedinaca i grupa i pokazuje da racionalnost nikako nije dovoljan, a počesto ni valjan, ugao gledanja i eksplikativni ključ za razumevanje i objašnjenje političkog ponašanja i delovanja. Za takve čitaoce ova knjiga će predstavljati i intelektualno osveženje i otrežnjenje.

Nenad Kecmanović, Đorđe Vuković i Bojan Vranić vode čitaoca putem kojim će se upoznati sa osnovnim pojmom političke kulture, izvorima, prirodom i istraživačkim pristupima kroz kontekstualnu empirijsku analizu lokalnih, nacionalnih, regionalnih i širih odnosa vezanih za istraživanje političkih identiteta i posebno uticaja političke kulture i kulture sećanja na međunacionalne odnose u našem regionu. Rukopis pleni sofisticiranošću argumentacije i istančanošću analize. Radi se o celovitom, zanimljivom, informativnom i visoko analitičkom tekstu, koji će zauzeti posebno mesto u istraživanju političke kulture i to onom kontekstualnom. Sama ova knjiga primerno pokazuje da drugačije istraživanje političke kulture nije ni moguće. Zato su i ona razmatranja koja su usmerena pre svega na temeljne teorijsko-epistemološke probleme u istraživanju političke kulture i različite pristupe kontekstualizovana, čime ne samo da je zadovoljen osnovni imperativ u ovakvoj vrsti istraživanja, nego se time doprinosi i većoj jasnoći i čitljivosti samog teksta i dodatno približava širem krugu čitalaca. Zato se pristup fenomenu političke kulture u ovom rukopisu posebno odlikuje metodičnošću, mireći i ujedinjujući zahteve za naučnom eksplikacijom i jezičkom jasnoćom.

Zahvaljujući svemu tome ovaj rukopis ne karakteriše samo informativnost i analitičnost, nego i svežina, nekonvencionalnost, raznovrsnost i bogatstvo tumačenja. Suptilnost analize, objašnjenja i izlaganja – a da se ne zapadne u banalnost i simplifikaciju – plene čitaoca. A posebno umeće da se o jednom tako složenom fenomenu piše na jednostavan i razumljiv način – i tako približi neakademskoj i laičkoj publici – a da se ne gubi na stručnosti i analitičnosti. Zato je to koristan rukopis ne samo za stručnjake politikologe i istraživače u polju političke kulture, nego i za one kojima se pruža prilika da se tek upoznaju sa veoma složenim fenomenom kakav predstavlja politička kultura.

Ilija Vujačić