05.04.04 Danas
Pad Užica ili srpska zavera ćutanja
Milenko Pajić: "O vrstama ćutanja"
Knjiga Milenka Pajića "O vrstama ćutanja" (Nolit, Beograd, 2003), žanrovski je heterogena, ali je tema ćutanja ono žarište oko koga je čvrsto sagrađen njen koncept. Pokušavajući da ovoj temi priđe na različite načine, da je sagleda iz različitih uglova, Pajić se služio esejističkom i dramskom formom. Knjigu otvara tekst o problemu arhetipskog ćutanja i o košmaru iz koga nastaju skulpture Dragana O. Jovićevića. U nastavku sledi serija mikroeseja u kojima se definišu i razvrstavaju razne vrste ćutanja i njemu bliski fenomeni. Zaključuje se da ćutanje može biti lično, porodično i kolektivno, s predumišljajem, iz nehata, spontano, kreativno, nasleđeno, s političkim konotacijama itd. Mnoga od navedenih zamuklosti složena su i slojevita i ne daju se tako lako analizirati i razumeti. Na koncu, paradoks je o ćutanju govoriti (ili pisati, svejedno). O samoj biti ćutanja najbolje bi bilo - ćutati (rezultat bi bila bela knjiga, praznih listova).
Po razvitku teme i njenom utemeljenju, Pajić joj pristupa na stvaralački način prilažući tekst svoje drame "Život je noć" (ili "Pad Užica"). Delo je nastalo kao posledica jednog neprincipijelnog i pogubnog ćutanja. Otvorena je tabu tema iz nedavne srpske istorije. Opisan je jedan od prvih komunističkih zločina u kome je učestvovao ceo politbiro KPJ sa Titom na čelu. Pobednici su napisali istoriju bez ove mračne epizode. Slobodan Penezić Krcun slavljen je i hvaljen kao ratnik i kao graditelj socijalizma. U svim gradovima Srbije dobio je svoje ulice i bulevare. U narodu i dan-danas kolaju legende o žestokom komesaru Krcunu koji je bio lak na revolveru. Krcunov glavni egzekutor odao se, pod starost, gajenju cveća. Njegov vrt bio je uvek pun kao krv crvenih ruža. Jedino je Aleksandar Ranković imao pa izgubio grad (Kraljevo - Rankovićevo Kraljevo).
Pajić je prekršio srpsku zaveru ćutanja. Progovorio je o starim zločinima i o slavnim zločincima. Njegova drama, iako je delom "obračun s njima", prevazilazi lokalne okvire i prerasta u univerzalnu metaforu otpora zlu, sili i gluposti. Polazeći od fakata koji su ga inspirisali i pokrenuli na akciju, Pajić je domaću, užičku srpsku priču dodao opštoj istoriji beščašća. Sudbine Mihaila Milovanovića Belog i Živojina Pavlovića Ždrebeta ravne su sudbinama stradalnika bilo gde u svetu (Argentina, Rusija, Vijetnam). Zadržavajući prepoznatljiv rafinovan poetski književni stil, Pajićeva knjiga uznemiruje i opominje.
K. R.
