Pitao sam malog puža : moja sociološka priča o Šabanu Bajramoviću : Dragoljub B. Đorđević

Pitao sam malog puža

moja sociološka priča o Šabanu Bajramoviću

Izdavač: Službeni glasnik

Ja sam ’Đelem, Đelem’ postavio na glavu! Ja je pevam kako je Ciganin peva, a ne kako to peva neka beogradska gospođica. Ja ričem tu pesmu, jer je kidam iz svojih grudi, jer znam te reči, znam šta ta pesma govori. Nema više foliranja, burazeru.

Šaban Bajramović

Ciganska muzika ima multižanrovsku matricu. Šabi je na zaista neverovatan način umeo da iskoristi tu „komparativnu prednost“, i da vrlo maštovito, smelo a skladno, izmiksuje najraznovrsnije uticaje: od sevdalinke do šansone, od gospela do kancone. Njegove zauvek pamtljive melodije – na razmeđi poročne melanholije i strejtaške lascivnosti – mogu da se podvrgnu bilo kakvom ritmičkom tretmanu. Bosa nova, rumba, rege ili sv

ing – ništa nije moglo da ošteti njihovu suštinsku lepotu i trajnu zavodljivost.
Zoran Ćirić

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Romi , Narodna muzika , Sociologija kulture
Ostali naslovi iz oblasti: Sociologija

2. izdanje, 2019; Broširani povez; ćirilica; 24 cm; 336 str.; 978-86-519-2109-7;

Čak i puž ima kuću

Posle knjige Kazuj krčmo DŽerimo koja je dobila zapažen publicitet, Dragoljub B. Đorđević čitaoce časti još jednim naslovom s produžetkom na daljih tristotinak stranica većeg formata.

Knjiga se zove Pitao sam malog puža, izdali su je Službeni glasnik i Mašinski fakultet u Nišu. I, svojstveno ovom sociologu, kafanologu, šefu katedre za sociologiju na pomenutom faksu, posvećena je bardu romske i džez muzike Šabanu Bajramoviću. Zapravo nije posvećena, već je sva o njemu.

Iako je autor u podnaslovu sam napisao moja sociološka priča o Šabanu Bajramoviću, ona je više od toga – svojevrsna biografska monografija o ovom čuvenom Nišliji. Ali sa ozbiljnim štikliranjima koja opravdavaju onaj epitet sociološki.

Jer vode ka ozbiljnim zaključcima i tezama a sve promičući između obilja tekstova o Šaletu, fotografija, eseja brojnih autora iz jugosfere nenametljivo i neprimetno, obilno se ispomažući bogatim jezikom, prijemčivim običnom čitaocu. Štaviše, taj jezik tvori atmosferu u kojoj se lako udiše dah juga, nišlijstva i romstva, niševljanstva, kako kaže Đorđević.

Uostalom, i kad delovi teksta, citati iz štampe i kolumni najznačajnijih autora regiona nemaju pretenzija da budu ni nauka ni sociologija, vešto Đorđevićevo komponovanje delova knjige učiniće da sami vidimo tu sociologiju. Kao što ćemo naučiti mnogo o (ne)ravnopravnosti, socijalnom položaju romskog etniciteta iz medaljona o Bajramovićevom kontroverznom, raspusnom, burnom čak gangsterskom životu.

I, konačno, o smrti te javnim dilemama da li će biti sahranjen na ciganskom groblju bezimenih ili na nekom zvaničnom… A dobićemo sliku i o čitavom našem društvu uživimo li se samo u redove koji svedoče o inicijativama i otporima na njih za imenovanje ulice Bajramoviću u spomen ili spomeniku koji samo treba da potvrdi postojanje svetskog velikana o čijem su velikanstvu do ove Đorđevićeve knjige mnogi malo znali. Ili nisu ništa.

Neće se iz nje saznati samo biografski, kafanski i estradni detalji iz života ovog pronosioca istine o ciganskoj duši već i obilje malo poznatih podataka o mestu Bajramovića u svetskom džezu, značaju pojave njegove i njegovih pesama u proslavljenim filmovima, pa sve do poetskih dometa pesama koje i kad češće čujemo ne znamo šta poručuju.

Baš poput one Šabanove o pužu koji lutalici, boemu, nesrećniku, neravnopravniku neće da proda kuću, a čiji je naslov pozajmljen za naziv Đorđevićevog iscrpnog istraživačkog dela, pa i za sljeme ovog teksta.

B. Andrejić