Poljska književna avangarda 1917-1939 (programi i manifest)

27.11.12

Proteklog vikenda u Kulturnom centru Novog Sada Biserka Rajčić je sa prijateljima obeležila pola veka prevodilačkog rada. Teško je pobrojati sve što je ova žena uspela da na srpski prevede sa poljskog i ostalih slovenskih jezika. Do sada je objavila oko 90 knjiga prevoda-poezije, proze, drame, esejistike, teatrologije, filozofije, estetike, teorije i istorije književnosti i umetnosti, istoriografije, politikologije.
Kao spisateljica okušala se u više književnih žanrova, a kada se spomene njeno ime, odmah se pomisli na vrhunskog polonistu, eksperta za poljsku kulturu i književnost. O tome svedoči i podugačak spisak nagrada koje je dobila za svoju kulturnu misiju, i u Srbiji i u Poljskoj.
Biserka Rajčić (1940) živi u Beogradu, a mladima poručuje da je u ovom poslu najvažnija strast.

Nakon pola veka književnog pervođenja i oko 90 naslova koje ste preveli, da li ste zadovoljni učinjenim, pitali smo Biserku Rajčić?
- S obzirom na okolnosti u kojima sam živela i radila, ne mogu da se požalim na konačan rezultat svog poluvekovnog rada, kaže naša saovornica.- Posebno sam zadovoljna poslednjom decenijom, odnosno saradnjom s izdavačkom kućom „Službeni glasnik“ i njenim urednicima, Gojkom Tešićem i Brankom Kukićem. U ova teška vremena uspela sam da objavim veoma elitne knjige: „Putovanja s Herodotom“ Kapušćinjskog, „Dnevnik pisan noću“ Herlinga-Gruđinjskog, razgovore s Kolakovskim „Zanimljiva vremena, nemirna vremena“, Teorijsku poetiku“ Majenove, „Antologiju poljskog eseja“, dvotomnu „Poljsku književnu avangardu: Programi i manifesti (1917-1939)“ i „Antologiju poljske avangardne poezije, proze i drame (1917-1939)“. Pregovaramo i u vezi s „Antologijom poljske nauke o književnosti XX veka“.
Što se tiče poezije, u izdavačkoj kući KOV objavila sam dvadesetak zbirki poezije koja je naišla na izuzetan odjek kod naše publike, posebno poezija nobelovke Šimborske. NJena poslednja zbirka „Dovoljno“ gotovo da je rasprodata.
Poslednjih godina u Trećem trgu objavljujem mlade poljske pesnike, a za Sajam knjiga objavila sam antologiju „Moj poljski pesnički XX vek“, na kojoj sam radila pola veka. S obzirom da će Poljska biti počasni gost narednog Sajma knjiga, planiramo da objavimo „Antologiju poljske mlade poezije“, „Antologiju poljske drame XX veka“, obimne izbore poezije Šimborske, Ruževiča i Herberta, kao i najnoviju zbirku Eve Lipske „Draga gospođo Šubert“.
U Arhipelagu ću objaviti eseje Zagajevskog naslovljene sa „Odbrana vatrenosti“ i knjigu Herbertovih eseja-priča na antičke teme naslovljenu sa „Kralj mrava“.

Šta je sve potrebno dobrom književnom prevodiocu, kakav savet dajete mladima koji žele da se bave ovim poslom?
-Onaj ko želi da postane prevodilac, da zna ko je, da pronađe tip književnosti koji će najbolje prevoditi i da bude veoma istrajan u ostvarivanju toga. I, najvažnije, da to čini strasno.

Da li je teže prevoditi prozu ili prepevavati poeziju?
S obzirom da prevodim „avangardnu“ književnost nema razlike u težini između prevođenja poezije, proze i drame ili filozofije, nauke o književnosti... I, osnovno, biti uvek u senci autora. Takozvano prepoznavanje prevodioca u prevodu je fatalno po autora koga prevodi. To vodi nedopustivoj stereotipiji.

Čitave tri decenije bili ste bibliotekar najznačajnijim srpskim bibliotekama. Koliko vam je ta struka pomagala u prevodilaštvu i u pisanju?
- Rad u naučnim bibliotekama, pristupačnost hiljadama knjiga i časopisa upotpunjavalo je moje znanje i pomagalo mi ne samo u prevođenju već i u pisanju. Rano sam naučila da pišem. Otkrila sam da mi je najsvojstveniji esej te se prvenstveno njime izražavam. Tačnije, raznim varijantama eseja, posebno esejom-putopisom. U tom stilu napisala sam „Pisma iz Praga“, „Moj Krakov“, a imam spremna za štampu „Pisma iz Poljske“. Veoma mnogo sam radila na intervjuima s teoretičarima književnosti, estetičarima, pojedinim piscima. U „Službenom glasniku“ mi je knjiga naslovljena sa „Poetika razgovora“ koja sadrži intervjue od 70-ih godina XX veka do danas.
Kao zaljubljenik u istoriju napisala sam kulturnu istoriju Poljske pod naslovom „Poljska civilizacija“, u kojoj sam pratila 1000 godina njenog nastajanja i postojanja u svim oblastima.

Neki futurolozi veruju da će knjige u koricama postati relikti prošlosti i da će prevođenje sa jednog jezika na drugi preuzeti mašine. Možete li da zamislite takva vremena?
- Nemam ništa protiv elektronskih izdanja knjiga, mada više volim klasičnu knjigu. Mašinsko prevođenje ne koristim s obzirom na složenost tekstova kojima se bavim. Od velike koristi mi je internet, jer većina mojih knjiga zahteva fusnote, u čijem razrešavanju mi postojeće enciklopedije i leksikoni ne pomažu.

Saznali smo da ste veliki ljubitelj pijaca starih stvari i da „buvljake“ obilazite gde god da putujete. Koje su najzanimljivije stvari koje ste tako kupili?
- U moje omiljene buvljake spadaju novosadski Najlon i krakovske Hale. Prija mi atmosfera tih pijaca. Nikada ne tražim nešto određeno. Kupujem ono što u datom trenutku nađem, mada mi nije neophodno. Najčešće to je koja knjiga, stara fotografija, predmet od srebra, čak neki kič koji sam najčešće poklanjala Vislavi Šimborskoj za njene „lutrije“. Na novosadskom Najlonu kupila sam dva para art deco svećnjaka i jedan čajnik, u kojima beskrajno uživam.

Šta planirate da radite, koje su vaše neostvarene prevodilačke želje?
- Radim neprestano, jer ne podnosim žurbu. Poslednjih desetak godina intenzivno sam se bavila jidiš književnošću nastalom u Poljskoj. Prevodim je, nažalost, s poljskog. Ali, kako nailazi na izuzetan odjek kod čitalaca prevodiću je i dalje.

Radmila Lotina

Istorija poljske književnosti 20. veka uživo

Koje poznate pisce ste lično upoznali prevodeći njihova dela?
-Tokom pet decenija bavljenja poljskom književnošću imala sam prilike da upoznam oko tristo pisaca svih generacija XX veka, priseća se Biserka Rajčić. -Upoznala sam većinu pisaca koje sam prevodila ( Miloš, Andžejevski, Ivaškjevič,Zagurski, Šimborska, Ruževič, Herbert, Karpovič, Kolakovski, Mrožek, Kapušćinjski, Zagajevski, Lipska, Kornhauzer, Šimanjska, Ružicki, Ostrovski, i mnogi drugi).
O mojim posebnim simpatijama govore moje antologije, „Antologija poljskog eseja“, „Poljska književna avangarda: Programi i manifesti (1917-1939)“, posebno „Moj poljski pesnički XX vek“ koja sadrži 116 pesnika. Najstariji u njoj su rođeni 80-ih godina XIX veka, a najmlađi 80-ih godina XX veka.
Pri njihovom izboru rukovodila sam se prvenstveno njihovim vrednostima. Nisam pravila kompromise i prevodila takozvane državne pisce koji su dolazili kod nas na festivale poezije ili u delegacije. Najvažnije je što sam ih prevodima uspešno predstavljala našim čitaocima i da ni sa jednim nisam došla u sukob. Posebno me raduje tesna saradnja s pesnicima rođenim 70-ih i 80-ih godina, čiji sam prvi prevodilac. A 2013. objaviću obimnu „Antologiju mlade poljske poezije“, na kojoj radim od 80-ih godina.