Rečnik anglo-američkog slenga

25.10.03 Politika

Nedavno su iz štampe izašla nova izdanja tri različita leksikografska priručnika autora Borivoja Gerzića. Reč je o petom izdanju Rečnika anglo-američkog slenga iz 1996, četvrtom izdanju Englesko-srpskog rečnika fraza i idioma iz 1991. i o drugom izdanju Rečnika savremenog beogradskog žargona iz 2000. godine (sa Natašom Gerzić). Rečnici su izašli u izdanju izdavačke kuće "Istar", koju je Gerzić osnovao 1987. i koja je do sada objavila 15 naslova.

Od početka svog književnog rada zainteresovan za sleng i specijalne forme žargonskog izražavanja, Gerzić se u jednom trenutku prevodilačkog rada odlučio za sistematično prikupljanje fraza, idioma i žargonskih izraza iz savremenog srpskog i engleskog jezika, a zatim i za njihovu leksikografsku obradu. Građu je crpio iz domaćih, engleskih i američkih novina, časopisa i književnih dela – dakle, iz savremenog pisanog jezika, ali i iz filmova i rok-poezije, tih pravih rasadnika žargona. Dodatni podsticaj je bila činjenica da ovakvih rečnika nema mnogo u srpskoj kulturi i da su prethodni retki usamljenički pokušaji već poprilično zastareli (npr. Andrićev Rečnik srpskog žargona iz 1976).

Beogradski žargon

Ako žargon definišemo kao jezičku alternativu nastalu usled potrebe zatvorenih grupa ili zajednica (potkultura) za tajnim ili šifrovanim komuniciranjem (tinejdžeri, vojnici, rok-muzičari, narkomani, kriminalci, skitnice, kockari, zanatlije, sportisti, hakeri itd.), naići ćemo na inovativno, spontano i slikovito izražavanje oslobođeno gotovo svih pripadajućih normi. Spontanost, šokantnost i bunt protiv društvenih pravila bili bi istinsko obeležje žargona kao alternativnog jezika, a zajedničko poreklo, uzrast ili struka korisnika razvrstavaju ga dalje u užem smislu.

Beograd je u drugoj polovini 20. veka u periodici, književnosti i na filmu zabeležio veliki broj žargonskih reči koje nigde nisu leksikografski obrađene jer, suprotno od zapadne prakse, žargon kod nas ne čini standardni fond reči. Određeni broj reči iz slenga povremeno se uliva u fond standardnog jezika (npr. reč buvljak), dok se većina nepovratno gubi nakon kraćeg ili dužeg vremena. To znači da je bogati fundus srpskog jezika uskraćen za dobar svoj deo, koji se još uvećava dodatkom mnogih reči koje se iz ko zna kojih razloga nisu našle u standardnim rečnicima (reči koje imaju veze sa seksom, zatim opscene reči i sl.), pa su iz tog razloga i same postale žargonske, dakle nedostupne jezičkim krugovima za bilo kakvu naučnu obradu.

Izvore savremenih beogradskih žargonskih reči treba tražiti i u ostacima predratnog utrovačkog jezika – tajnog jezika beogradskih šegrta i zanatlija, a zatim u žargonu specifičnih potkultura i živom govoru ulice koji se neprekidno menja i trendovski prerađuje. Nataša i Borivoj Gerzić su u Rečniku beogradskog žargona sakupili preko 4500 žargonskih reči i izraza, koji su u široj upotrebi u Beogradu tokom poslednjih desetak godina. Za postojanje nekih od njih autori mogu da garantuju samo svojim potpisom, dok je drugi deo ostao zabeležen u knjigama srpskih pisaca iz poslednje dve decenije, u novinama i na televiziji. Rečnik daje primere za gotovo sve navedene reči i izraze, što ga čini ozbiljnim leksikografskim priručnikom koji će biti nezaobilazno štivo za sve buduće ispitivače ove materije.

"Prikucavši na papir" najnestalniji deo srpskog jezika, Nataša i Borivoj Gerzić sastavili su šarmantnu i duhovitu knjigu namenjenu pre svega alternativcima, mladim piscima i svima drugima koji svakodnevno šifriraju standardni jezik. Prvenstveno da bi se zabavili i da bi upotpunili znanje o najživljem i najsočnijem segmentu jezika. Da bi uspešno dešifrovali poruku kad ih ortak zamoli "da ga iščekićaju kod fikusa, bez onih krndelja", da razumeju kad je neko "zapalio nakon varenja sprave", kakav je izgled devojke tipa "sisar sa španskim zidom", ili žanr filma "švedski akcioni" itd.

Anglo-američki sleng

Drugi rečnik iz ove grupe, Rečnik anglo-američkog slenga, prvi takve vrste kod nas uopšte, u svom petom izdanju sadrži oko 5000 savremenih anglo-američkih žargonskih izraza, ilustrovanih primerima kako se i kada navedeni izrazi upotrebljavaju. Po rečima autora, rečnik je prevashodno namenjen prevodiocima u literaturi, filmu i novinarstvu, ali i svima drugima koji žele da upoznaju duh engleskog jezika, koji se najslikovitije izražava kroz sleng.

Za veći broj anglo-američkih slengovskih izraza postoje odgovarajući ekvivalenti u srpskom jeziku, dok je za neke bilo potrebno naći novi izraz. Tako se u Gerzićevom rečniku "hit the bootle" prevodi kao "cevčiti" ili "udarati po piću", "cook the books" kao "frizirati račune", dok za reč "pushover" nije nađen odgovarajući ekvivalent pa ju je Gerzić preveo kao "mačji kašalj".

Što se tiče trećeg priručnika, Englesko-srpskog rečnika fraza i idioma, čije se prvo izdanje pojavilo 1991. godine, reč je takođe o popunjavanju rupa čije je postojanje u našoj leksikografiji teško oprostivo. Prvi rečnik takve vrste, Rečnik engleskih izraza i idioma Mileve Radenković-Mihajlović, objavljen je davne 1956, i samim tim je zastareo. Gerzićev rečnik pojavio se 1991, kada su izašla još dva slična rečnika – Srpsko-engleski rečnik idioma Boška Milosavljevića i Srpsko-engleski rečnik idioma, izraza i izreka Živorada Kovačevića. Gerzićev rečnik recenzirali su anglisti Branka i Čarls Robertson, ali je u javnosti izostalo vrednovanje istaknutijih jezičkih i leksikografskih stručnjaka i poređenje sa ostala dva objavljena rečnika na istu temu.

Tokom protekle dve decenije, žargonsko izražavanje, pod jakim uticajem anglo-američke kulture, sve je više prodiralo u razne segmente društva i umetnosti, suprotstavljajući se beskrvnoj i bezizražajnoj komunikaciji "bajatim" izrazima. Postalo je teško razumeti bilo koje savremeno književno, filmsko i slično ostvarenje, kao i komunicirati sa različitim socijalnim slojevima bez poznavanja žargonskih izraza. O vitalnosti koju jezik dobija korišćenjem slenga da se i ne govori. Trud Borivoja i Nataše Gerzić da u svom rečniku obuhvate što više reči i izraza iz beogradskog žargona i Gerzićev trud da u ostala dva rečnika samostalno pronađe adekvatan prevod za frekventnije anglo-američke slengovske izraze i idiome stoga je za srpsku kulturu od nemalog značaja.

Brankica MIKIĆ