Miomir Petrović (autor)
Mit o antičkom heroju Filoktetu, kome su bogovi namenili slavan Heraklov luk i strele, bez kojih nije bilo moguće zauzeti Troju, poslužio je Miomiru Petroviću (1972) kao povod da se po drugi put u svom spisateljskom opusu (prvi put dramom Argivski incident, 1996) inspiriše helenskom mitologijom. Petrović se u osnovnim crtama držao mitske matrice (susret s Heraklom, dobijanje slavnog Heraklovog oružja u posed, odlazak s ostalim grčkim junacima u pohod na Troju, stradanje od zmijskog ugriza i devetogodišnje samovanje na ostrvu Lemnu), ali je istovremeno izvršio i svojevrsnu demitologizaciju poznatog mita, oslobađajući ga svih natruna idealnog. Sve je u Pet
rovićevom romanu dovedeno u sumnju i podvrgnuto preispitivanju: od likova poznatih heroja (plemeniti Ahil je ovde ordinarni ratni zločinac, Odisej - degenrisani smutljivac koji uvek gleda svoj probitak), preko povoda za rat (koji se uvek, uprkos proklamovanih plemenitih ciljeva i razloga, svodi na pljačku i grabež), do, neminovno, poretka stvari i samih bogova, jer, kako kaže autor, "svaka je istina satkana od laži"... I sam glavni junak, Filoktet, podvrgava se svojevrsnom samoispitivanju, zapravo, samomučenju, jer je sećanje na njegov bivši život lovca, strelca, ubice, ratnog krvnika, odista mučenje sebe. Tokom tog samoispitivanja on doživljava preobražaj i, zgađen nad sobom, skončava od svoje strele pod zidinama Troje. Pisan efektno, sa dobrim smislom za dramaturgiju, ali i za refleksiju, Petrović je napisao zanimljiv i nadahnut roman, koji raznolikošću dodirnutih tema, dubinom uvida u večne probleme čovekovog bitisanja i antropološkim pesimizmom, možda neprimerenim mladom čoveku, nadilazi puku kostimiranu priču i svedoči o Petrovićevoj spisateljskoj ozbiljnosti.
Ostali naslovi iz oblasti: Romani
Izdavač: Prosveta - Beograd; 2000; Broširani povez; ćirilica; 12x20 cm; 252 str.;
