Frederik Begbede (1965.) je jedan od najznačajnijih, najprovokativnijih i najpopularnijih savremenih francuskih pisaca. Do sada je objavio romane: Mémoire d"un jeune homme dérangé, Vacances dans le coma, L"amour dure trois ans,: 399 dinara, Windows on the World, L"égo?ste romantique, U pomoć, za molim za oproštaj, Francuski roman. Osim pisanjem bavio se i advertajzingom, radio je za brojne magazine, vodio je TV šou, a 1994. osnovao je književnu nagradu “Prix de Flore” koja se svakog novembra dodeljuje talentovanim piscima (među dobitnicima su Mišel Uelbek i Ameli Notomb) u legendarnom Cafe de Flore.Za Francuski roman je 2009. dobio izuzetno značajnu “Renaudot” nagradu.Njegov nezvanični internet sajt je S.N.O.B. (Site Non Officiel de Frédéric Beigbeder) i nalazi se na adresi www.beigbeder.net
01.09.17 Bookwar
“UNA I SELINDŽER”: LJUBIĆ U TRAPERICAMA
Zahvaljujući romanu Una i Selindžer ponovo sam, posle dosta vremena, uživao u nečemu što je napisao loš dečko francuske književnosti Frederik Begbede.
Sa ovim autorom susreo sam se prvi put čitajući njegov roman 399 dinara (sada se ova knjiga, zbog inflatornih dešavanja na monetarnom nebu Srbije, verovatno drugačije naziva). Bila je to ljubav na prvi (francuski) roman koja je trajala duže od tri godine. Međutim, u potonjim knjigama ovog vrsnog pripovedača i majstora samopromocije dobijao sam mahom iritantne ljubiće namenjene blaziranim intelektualnim snobovima iz pariskog kruga dvojke. Bili su to romančići o buržujima koji se zaljubljuju, odljubljuju, ne nalaze smisao života u svojim bogataškim krajevima, večito u potrazi za pravom i stvarnom emocijom koju im ne pruža sigurnost elitističkog života na koji su, tako privilegovani, osuđeni da žive. Pokušao sam da patim sa njima, ali nikako nisam uspevao da se saosećam sa tim problemima. Iskreno sam se trudio da, dok čitam romane Frederika Begbedea, osetim patnju u životima njegovih junaka prepunim sigurnosti, novca, stanova u elitnim delovima grada, skupih automobila, brendirane garderobe, droge, žurki, neobaveznog seksa… I priznajem da mi nije išlo od ruke, mašte i osećanja. Na polju empatije totalno sam zakazao kao emotivno biće.
A onda je i sam Begbede uvideo da neće još dugo, odnosno u ne tako velikim tiražima, moći da prodaje sladunjavi puding apsolutno ničega, pa je napisao Una i Selindžer. Da se razumemo i dalje je to ljubić o intelektualnim snobovima više srednje klase međutim sada se fokus pomera na (kvazi) istorijsku ljubav između slavnog pisca i tadašnje starlete Une O’Nil.
„Želeo sam da napišem ljubavnu priču“, rekao je u jednom intervju i sam Begbede. „Nisam siguran da sam u tome uspeo. I ranije sam to bezuspešno pokušavao.“
U romanu Una i Selindžer Begbede nas na izuzetno vešt način vraća u vreme oko Drugog svetskog rata gde upoznajemo mladog i, u svakom pogledu, neiskusnog i nevinog Džeroma Selindžera, punog iluzija, snova i nesigurnosti, koji želi da postane novi Skot Ficdžerald i koji se do ušiju zacopa u mladu koketu Unu O’Nil ćerku slavnog dramskog pisca Judžina O’Nila. Na marginama njihove ljubavne priče susrećemo slavne ličnosti (i mesta) tog doba poput Orsona Velsa, Trumana Kapotea, Ernesta Hemingveja i Čarilja Čaplina. Oni su onaj sastojak kojim je Begbede savršeno začinio svoje delo i zahvaljujući čijem gostovanju ovaj roman postaje još zanimljiviji, interesantniji i ubedljiviji. Džerom Selindžer, u želji da postane novi Hemingvej, odlazi u rat, dok šesnaestogodišnja Una odlazi u Holivud jureći za snovima o filmskoj slavi. Selindžer, razočaran u život zbog strahota koje vidi i doživi u ratu, postaje… pa… Selindžer kakvim ga znamo, a šesnaestogodišnja Una postaje inkubator za rađenje dece pedesetčetvorogodišnjem Čarliju Čaplinu.
Una je ovim svojim izborom, prilikom kojeg je zbog filmske zvezde napustila pisca, na simboličan način pokazala u kom će se pravcu kretati interesovanje javnosti i publike u narednim decenijama. Filmova, braćo, filmova, a ne knjiga i papira. Kroz odnos koji je sa Unom O’Nil imao Čarli Čaplin sa dosta detalja je opisan i njegov život nakon što je Šarlo konačno progovorio u Velikom diktatoru tako da ovaj roman može da se nazove i Una, Selindžer i Čaplin.
Una i Selindžer je savršeno ispripovedana ljubavna priča, priča o nastanku i sazrevanju pisca (ali i nezrelog mladića kakvi su svi dečaci nekada bili), priča o snovima, izgubljenim iluzijama, roman o jednom dobu kojeg više nema, ali iz kojeg se izrodilo vreme u kojem i danas živimo (kao i jedan veliki američki roman o kome je mladi Selindžer sanjao – Lovac u raži)… Begbede nas na kraju romana iz fikcije vraća u, kako sam kaže, fakciju opisujući uticaje Drugi svetski rat i dalje ima na njegov život i kakve će sve posledice dela naše generacije imati na one koji dolaze posle nas.
Izneću jednu smelu tezu, ali mislim da je Begbede svojevrsna lokalna verzija Mome Kapora (samo bez ratnohuškačke istorije u svojoj biografiji), a neki ljudi naprosto vole Momu Kapora i njegovo književno delo. Da li je ovo kompliment i preporuka za čitanje ili ne, na publici je da odluči. Ukusi su različiti, a Begbede svakako nudi kvalitet makar i kada je u pitanju ljubić u farmericama. Ko voli nek’ izvoli.
Piše: Milan Aranđelović
