Zabranjena istorija

anju onoga što predstavlja osnove čovekovog rasuđivanja, pre svega njegovog sistema vrednosti i poimanja o dobru i zlu, prošlost, kao izvor naše individualne i kolektivne svesti, ima nezamenjivo mesto. Bilo da se prošlost sagledava kroz lično ili kolektivno iskustvo, ili učenje kao sistematizovano znanje o prošlosti, ključna stvar je da znamo `šta je bilo` da bismo mogli predvideti `šta će biti`, a ko ima moć da nametne sopstvenu percepciju prošlosti kao istinitu drugima, ima velike šanse da ovlada `prošlošću`. Od toga, pa do kontrole budućnosti, samo je jedan korak.
Zbog toga je veoma važno da u analizi istorijskih procesa ovladamo metodologijom kako da se u moru važnih i manje važnih podataka, istina, poluistina i laži, približimo pouzdanim činjenicama („istini“). Profesor Entoni Saton (Anthony Sutton) je, razmatrajući ovo pitanje, predložio tipologiju od tri nivoa informacije koji regulišu približavanje pouzdanim činjenicama. (…)
Miloslav Samardžić je (izuzev pojedinih pisaca iz emigracije) `prva lasta“ trećeg nivoa istraživanja i traganja za istinitim činjenicama i utvrđivanja stvarne istorije onoga što se dešavalo na prostorima Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. On je prvi istoričar koji u potpunosti osporava narativ o narodnooslobodilačkoj borbi i autohtonom karakteru `socijalističke revolucije`. On po prvi put javno povezuje mozaik kvadratića činjenica, iz kojih se vide zločinački karakter komunističkog prevrata, inferiornost komunističkog pokreta i njegovih oružanih formacija, uticaj stranih sila na situaciju na tlu Kraljevine Jugoslavije i namera Čerčila da delegitimizuje jugoslovenske vlade i generala Mihailovića.“
(Iz pogovora pukovnika u penziji mr Dragana Krsmanovića)