01.05.08
Miroslava Malešević, Žensko, Srpski genealoški centar
Glasnik Etnografskog instituta SANU.
Miroslava Malešević, Žensko, Srpski genealoški centar, Etnološka biblioteka, knjiga 25, Beograd 2008. 264 strane
Studija mr Miroslave Malešević Žensko. Etnografski aspekti društvenog položaja žene u Srbiji, objavljena kao 25. knjiga u okviru Etnološke biblioteke Srpskog genealoškog centra, usredsređena je na jedan, u domaćoj produkciji, skoro u potpunosti zanemaren problem. Reč je o pitanju odnosa žene i kulture patrijarhata u Srbiji, u rasponu od ruralnog tradicijskog pa sve do savremenog „urbanog“ socijalnog miljea.
Ova knjiga zapravo predstavlja izabranu zbirku tekstova koji su rezultat autorkinih višegodišnjih etnografskih istraživanja, pisanih u različitim periodima i različitim povodima. Tematski, studija je podeljena na četiri celine. Prva je posvećena istoriji borbe za žensku ravnopravnost. Rad o Ženskom pokretu predstavlja doprinos upoznavanju istorije feminističkog pokreta u Jugoslaviji između dva rata, i usredsređuje se na, u kasnije „revolucionarno doba“ skoro zaboravljenu, priču o borbi građanske ženske populacije za dostojanstven socijalni položaj. Studija o Osmom martu, sa druge strane, čitaocu nudi ne samo priču o nastanku i razvoju ovog „ženskog praznika“, već, još važnije, na veoma lucidan način pokazuje mehanizme pomoću kojih je patrijarhalna kultura uspela da jedan originalno „borbeni dan“ transformiše u benigno praznovanje lišeno ikakvog značenja, i dobru priliku da jednom godišnje, eto, pokažemo kako vodimo računa o „našim drugaricama / damama“, kupujići ih slobodnim danom, obilnim ručkom, cvećem i sindikalnim popustima.
Druga tematska celina posvećena ispitivanju društenih odnosa i položaja žene u ruralnoj sredini. Tekst Dan raspusnog življenja posvećen je običaju poznatom pod imenom revena, koji je definisan kao ženski praznik, dan kada seoske žene organizuju okupljanja koja karakteriše neumerenost u jelu i piću i razuzdano i lascivno ponašanje. Muškarcima je pristup ovim zabavama bio zabranjen, a ukoliko bi se neki i usudio da toga dana nepozvan upadne na „proslavu“, došao bi u opasnost da bude prilično dobro isprebijan. Dakle, žene su na taj dan imale pravo da rade ono što je u ostalom delu godine u okviru tradicijskog društva bilo dozvoljeno – muškarcima. Analizirajući ovaj i u drugim kulturama široko rasprostranjen običaj, autorka ukazuje da je funkcija ovog rituala „izvrtanja“ zapravo samo učvršćivanje postojećeg patrijarhalnog društvenog poretka. Međutim, kako tekst pokazuje, čak i ovaj ženski „kratkotrani iskorak u slobodu“ se vremenom gasio, bivajući zamenjen sve rasprostranjenijim Osmim martom – u okviru koga se, naizgled paradoksalno, kako mr Malešević naglašava, u potpunosti „odslikava strogost nepromenjenih moralnih shvatanja o ženi, uz koje su tako dobro išli osmomartovski karanfili i parfemi“.
Treća celina usredsređuje se na problematiku konstrukcije ženskog identiteta i upotrebe ženskog tela u okviru popularne kulture (Dijeta – masovna ženska neuroza, O zdravom duhu u vitkom telu, Menopauza – poslednja misterija krvi i U poseti srećnoj porodici s časopisom Nada). Menopauza, rad koji je posvećen socijalnim aspektima starenja i ulogom menopauze u njima, uz rizik da zvučim potpuno neakademski, jeste i moj omiljeni tekst u ovoj knjizi. Mislim da je razlog tome činjenica da je rad pisan kao lični čin, gde interpretativni aparat upravo zbog toga dobija na superiornosti. Kritikujući društvo koje prestanak reproduktivnih funkcija žene na izvestan način simbolički označava kao njenu socijalnu smrt, Miroslava Malešević u potpunosti uspeva da se izdigne iznad položaja superiornog akademskog građanina koji sa visine posmatra jedan društveni fenomen, i da kroz autorefleksivnost, zapravo, tu kritiku učini neuporedivo snažnijom i argumentovanijom.
Poslednji segment knjige posvećen je odrastanju devojčica i mladih devojaka u savremenoj Srbiji, sa akcentom na kulturnom uslovljavanju njihovih rodnih uloga. Tekstovi Velika je i mala matura, Snovi o budućnosti: kako dečaci i devojčice vide svoje rodne uloge i "Opravoslavljenje" identiteta srpske omladine tretiraju načine pomoću kojih se stvara koncept "biti žena" u okviru savremenog srbijanskog društva. Poslednji tekst naročito ističe ulogu i porast uticaja Srpske pravoslavne crkve u ovom procesu, gde se kroz jedan specifični „nacionalno/crkveni“ model devojčicama sugeriše da je njihovo mesto tamo gde su „oduvek pripadale“ – u kući, a da je njihova uloga da budu lepe i da rađaju decu. Iako autorka primećuje da je dosledno sprovođenje ovakvog modela teško ostvarivo, ona istovremeno ukazuje da narečeni koncept – korak po korak – i dalje, nošen povoljnim vetrom društvenih okolnosti, uspeva da nametne sliku sveta u kome, ako žena već na neki način mora učestvovati u „muškom svetu“, ona nužno treba da bude spremna na „sebeukidanje“ i „prihvatanje muške dominacije – u društvu, u braku, na poslu – bez razlike“.
Knjiga Žensko, kroz različite priče o različitim vremenima i „različitim ženama“ ukazuje na jedan proces reprodukcije patrijarhalnog društva, počevši od njegovih manifestacija u ruralnom tradicijskom sociokulturnom miljeu, pa sve do savremenog doba. Autorka izuzetno vešto i lucidno ukazuje kako proces društvenog razvoja, započet modernizacijskim reformama u doba socijalizma, zapravo ne samo da nije ugrozio postojanje patrijarhata, već je, na izvestan način, donekle upravo zahvaljujući ovim procesima, patrijarhat opstao i ojačao, a naročito u periodu erupcije etnonacionalizma i opšteg „povratka tradiciji“ kao vernom pratiocu anahronih socijalnih zbivanja u Srbiji u poslednje dve do tri decenije.
Ova knjiga jeste pre svega izuzetna etnografska studija. Feministička je u onoj meri u kojoj se feminizam shvata kao zahtev da žene budu slobodne da definišu sebe umesto, kako ističe autorka citirajući Suzan Faludi, „da njihov identitet uvek iznova određuju njihova kultura i njihovi muškarci.“ Žensko svakako predstavlja izuzetan doprinos na jednom u ovoj sredini malo ispitivanom polju antropološkog interesovanja, s tim što značaj ove studije daleko prevazilazi uske okvire discipline. Pored toga, i možda još važnije, ova knjiga nam pokazuje kako nauka može biti ne samo korisna već i izuzetno lepa i zanimljiva kada se njome bavi neko kao što je Miroslava Malešević. Žensko je tekst koji se čita lako i brzo a o njemu se razmišlja dugo. Od jedne knjige se teško može više očekivati.
Ivan Đorđević
