Dabogda te majka rodila

09.04.12

Nesvesno, a nekad i svesno, majke svojim ćerkama prenose životne obrasce ponašanja koji su negativni, destruktivni, razarajući, kaže rediteljka predstave „Dabogda te majka rodila” Tanja Mandić-Rigonat

Puno mi je srce posle Rijeke. U Rijeku sam otišla kao ranjenik posle višemesečnog rada na „Zlim dusima”, a vratila sam se kao lik iz pozorišne bajke. „Dabogda te majka rodila” zvuči i kao kletva i kao ultimativna želja. Srž romana Vedrane Rudan, koji nosi pomenuti naslov, jeste odnos majke i ćerke. Taj odnos ima svoje biološke, psihološke, društvene dimenzije i on je gotovo tabu tema. Malo je romana, filmova, predstava, malo razgovora u svakodnevnom životu posvećeno toj suštinskoj životnoj temi. Onome o čemu žene ćute ili nerado i šturo govore, Vedrana Rudan piše. Ona nije samo provokativan pisac, jer provokacija u umetnosti nije dovoljna, ona je dubok, snažan, izvrstan umetnik, kaže beogradska rediteljka Tanja Mandić-Rigonat, koja je proteklih dana u Hrvatskom kulturnom domu na Sušaku u Rijeci potpisala režiju i dramatizaciju predstave „Dabogda te majka rodila”, provokativne Vedrane Rudan.
Predstava „Dabogda te majka rodila” je urađena u koprodukciji Hrvatske drame riječkog HNK „Ivana pl. Zajca” i HKD teatra „Rijeka”. Poziv da režira novu predstavu u Rijeci, Tanja Mandić-Rigonat dobila je posle gostovanja na tamošnjem Međunarodnom festivalu malih scena s predstavom „Seksualne neuroze naših roditelja”, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda.

Roman „Dabogda te majka rodila” je, kaže naša sagovornica, izrazito složen, pisan u prvom licu, prošlost i sadašnjost se u njemu prepliću i zaista je bio izazov raditi i dramatizaciju i režiju Vedraninog novog dela.
- Ovaj roman nas bolno i duhovito vodi kroz lavirinte porodične traume, patologije jedne patrijarhalne porodice u kojoj je otac-nasilnik godinama zlostavljao ćerke, a majka se pravila da ništa ne zna. Ne čuje, ne vidi, anestezirajući svoje emocije alkoholom. Ćerka koja ima 60 godina drži prodavnicu anđela, u braku je s divnim muškarcem koji nije slika i prilika njenog oca, nežna je majka, ali u trenutku kad 83-godišnju majku smešta u najskuplji dom u Hrvatskoj, a koja navodno pati od fantomskih bolova, doživljava udar prošlosti za koju je mislila da je zaista prošlost koju je nadrasla. Sve su majke nekad bile nečije ćerke. Nesvesno, a nekad i svesno, majke svojim ćerkama prenose životne obrasce ponašanja koji su negativni, destruktivni, razarajući. Roman je partitura emocija, stanja, događaja, pitanja koja traže odgovore. Urnebesno je duhovit i tragičan - objašnjava rediteljka.

Tanja Mandić-Rigonat do sada je dramatizovala romane „Lolita”, „Mrtve duše”, „Zle duhe” , priče Bukovskog.
- Iz iskustva znam da je nemoguće doslovno prenošenje romana na scenu. Dramatizacija je pitanje selekcije likova, događaja, a sama selekcija stvara nove kontekste. Po odličnim romanima pravljeni su promašaji i na filmu i u pozorištu. Pozorišni jezik je izrazito složen i nije sav u rečima. Slika, gest, muzika svetlo, scenski prostor, kostim, umeće glumačke transformacije, sve to plete mrežu pozorišnog jezika. Predstava „Dabogda te majka rodila” je intimna tragedija odrastanja, ona sva počiva na ritmu emocija, što je izrazito teško. Nije ni dekonstrukcija ni komentar, već složena emocionalna priča koja vodi ka katarzi, uz smeh i suze. A po reakcijama i publike i kritike, mi smo predstavom zaista pokrenuli neka suštinska pitanja i emocije - objašnjava umetnica.

I da pomenemo glumačku ekipu predstave „Dabogda te majka rodila”, s kojom je Tanja Mandić Rigonat, kako kaže, odlično sarađivala: Edita Karađole, Zoja Odak, Jelena Lopatić, Aleksandra Stojaković, Nenad Šegvić, Andreja Blagojević, Olivera Baljak, Biljana Torić, Marija Geml, Sabina Salamon i Tanja Smoje, zeka Meril i tri gospođe iz Hora majki „Felićita”. Predstava je, kako saznajemo, već pozvana na pozorišni festival u Ruanu u Francuskoj, a naša Tanja Mandić-Rigonat poziv da naredne sezone ponovo režira u Rijeci.

B. G. Trebješanin

05.04.12

Vedrana Rudan, poznata hrvatska književnica, 30. mart će verovatno dugo pamtiti: tog dana objavljen je njen novi roman „Kosturi okruga Medison“ (VBZ), a u HKD teatru u Rijeci bila je premijera predstave po njenoj knjizi „Dabogda te majka rodila“.

U razgovoru za „Blic“ govori o svojim delima, tabu temama, našem vremenu.

Razgovor s Vedranom Rudan rađen je u Rijeci, nakon premijere ispraćene gromkim aplauzima, smehom, a bilo je i suza. Kaže da premijeru nije gledala jer nije mogla. Prethodnih dana se na probama predstave koju je režirala Tatjana Mandić Rigonat ponovo srela s likovima iz svog života, s roditeljima o kojima je u toj knjizi pisala i sa svojim sećanjima. Burne reakcije publike prokomentarisala je rečima: „Burne su jer je tema burna - ljubav i mržnja majke i ćerke“.

Tabu tema?
- Ima mnogo tabu tema koje to u stvari nisu. Tabu je zašto je i šta neko ukrao, pa više nije tabu. Tabu je zašto neko šmrče kokain, pa više nije. Ali te tzv. male ljudske teme, teme koje čine život jesu tabu, a mene baš one zanimaju. Zanima me zašto dete mrzi majku, zašto majka kinji dete. Očito te teme tište i druge, večeras su svi bili potreseni, ali se ljudi ne bave svojim životom, preče su im druge stvari.

Vaš najnoviji roman nosi indikativan naziv „Kosturi okruga Medison“?
- To je ljubavna priča. Radnja se odvija u Rijeci. Knjiga govori o udatoj ženi koja peti dan nakon sudbonosnog „da“ uviđa šta ju je snašlo i želi da ostavi svog muškarca. E, tema moje knjige je kako većina to ne čini, pa ni Meril Strip u slavnom filmu, a moja junakinja je pala u iskušenje. No, kako su moje knjige u Srbiji popularne, ne želim da otkrivam detalje.

Koje su to preče stvari koje ste pomenuli? Bavljenje politikom?
- Mislim da se ne bavimo ni politikom ni ekonomijom. Bavimo se tuđim kriminalom, bavimo se šundom. Da li Ceca nosi grudi broj 5 ili 6, kakva se usta trenutno nose, da li se kupaju i šta jedu ovi poznati po poznatosti. Ali, ne budimo naivni, u tome ima sistema.

Dakle?
- To je zaglupljivanje naroda kako bi se od njega moglo činiti šta ti je volja. Nije to samo kod vas i nas, to je u celom svijetu tako. Međutim, svjet se buni. Gori Španija, gori Grčka, država uzvraća suzavcima, vojskom. Ja ne vidim izlaz. Žao mi je što Hrvatska još sve mirno prihvata. Nadam se nekoj pobuni. Jer ovo je neizdrživo.

Kako vidite srpsko-hrvatske odnose danas?
- Ne razmišljam o njima. Isti su kao i hrvatsko-finski. Vidim da su ovi koji vladaju vješti glumci, uz izvinjenje umetnicima. I vaši i naši. Vladaju multinacionalne kompanije, a na nama je da izaberemo predsednika koji je veći ili manji lopov.

Društvena slika?
- Slična kao u Americi, s tim što je Amerika fašistička zemlja, a mi smo preslabi da bismo to bili. Mi smo servis američkog fašizma, Srbi ili Hrvati - nebitno je. Mi nemamo moć. Nemamo novac, pa nemamo ni stav. Nas ima četiri miliona, vas sedam, i kad Obama krene na Iran i pošalje 20.000 vojnika iz Hrvatske da tamo krepaju, ko može reći „Ja ne idem“. Ne znam da li ste vi u NATO, ali i vi ćete crkavat po raznim zemljama u koje Amerika donosi demokratiju koja to, naravno, nije. Amerika je Amerika. Ona je najveći svetski problem, ali nije to od juče.

Mali čovek

Šta da radi tzv. mali čovek u svemu tome?
- Takozvani mali čovek nije tzv. mali, nego je zaista mali. On se može ili ubit ili plivat dalje. Još imamo slobode jer možemo stat na zid i s njega skočiti. Najveći i najteži okov na kugli zemaljskoj je besparica. Ili imaš novca pa si ljudsko biće ili ga nemaš pa si smeće i govno.

Tatjana Nježić