ođen 1938. u Beogradu, na Filološkom fakultetu diplomirao opštu književnost (1961), magistrirao (1972) romanistiku, na Filozofskom fakultetu doktorirao etnologiju (1983). Radio kao urednik u nekoliko izdavačkih preduzeća, u penziju otišao 2000. kao naučni savetnik Etnografskog instituta SANU. Predavač i gostujući profesor na univerzitetima u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Sloveniji, Švajcarskoj i Poljskoj. Preveo desetak knjiga sa francuskog, najviše dela Rolana Barta i Žorža Bataja. Objavio 17 knjiga studija i eseja. Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja: Herderova nagrada (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagrada Konstantin Obradović (2006), povelja Prijatelj lista Danas (2009), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagrada Vitez poziva (2010) i medalja Konstantin Jireček (2012). Biblioteku XX vek osnovao je 1971, a od 1988. je i njen izdavač. (Istorijat Biblioteke prikazan je u knjizi Dubravke Stojanović Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek, 2011)Knjige: Književnost na groblju. Zbirka novih epitafa (1983); Divlja književnost. Etnolingvističko proučavanje paraliterature (1985, 2000); Vreme znakova (1988); Erotizam i književnost. Markiz de Sad i francuska erotska književnost (1990); Bordel ratnika. Folklor, politika i rat ( 1992, 1993, 2000), prevodi na nemački (1994) i francuski (2005, 2009); Pucanje od zdravlja (1994); Jedno s drugim (1995); Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji (1997, 2000), prevodi na engleski (2002) i poljski (2002); Kad kažem novine / When I say Newspaper (1999, 2004); Campo di calcio, campo di battaglia, originalno izdanje na italijanskom, prev. Silvio Ferrari (1999), prevod na grčki (2007); Dubina. Članci i intervjui 1991-2001 (2001); Etno. Priče o muzici sveta na Internetu (2006), prevod na poljski (2011); Vesti iz kulture (2008); Balkan – teror kulture. Ogledi o političkoj antropologiji, 2 (2008), prevodi na poljski (2007), engleski (2011), nemački (2011) i makedonski (2012); Zid je mrtav, živeli zidovi (ur.) (2009); Za njima smo išli pevajući. Junaci devedesetih (2011); Rastanak sa identitetom. Ogledi o političkoj antropologiji, 3 (2014).
01.01.00
Politika
13.04.2002.
Svedočanstva
Ivan Čolović: "Dubina - članci i intervjui 1991-2001";
Prizemljenje nebeskog naroda
Postoje mitovi i rituali etničkog nacionalizma i mitovi i rituali urbanog, tolerantnog građanskog društva. Rasista ili građanin, treba izabrati.
To su reči Ivana Čolovića, književnog esejiste i etnologa, vrsnog poznavaoca nacionalne mitologije i folklornog nasleđa, tradicionalnih obreda i simbola masovne kulture, na jednoj strani, i ideološkog diskursa postkomunističkih zajednica, na drugoj. Izgovorene u polemički zaoštrenom vidu, dok nas je vladajuća nacionalistička i narcisoidno autistička retorika vodila ka surovom sukobu sa maltene celim svetom (izuzmemo li Kinu, Kubu, Irak i Libiju), ovo upozorenje je prizivalo glas razuma, opasno ugroženog sa raznih strana na našoj javnoj akademskoj sceni.
Čolovićeva deseta knjiga "Dubina" okuplja njegove oglede i intervjue iz najstrašnije decenije naše novije istorije (1991-2001), uglavnom one koji nisu obuhvaćeni knjigama objavljenim u ovom razdoblju, "Erotizam i književnost", "Bordel ratnika", "Pucanje od zdravlja", "Jedno s drugim", "Politika simbola" i "Kad kažem novine".
Bartove "mitologije"
Ogledavši se još u studentskim danima kao književni kritičar "Politike" (ubrzo uklonjen iz političkih razloga), Čolović (1938) učinio je mnogo da se teorijski pogledi Rolana Barta i Žorža Bataja uvedu u našu intelektualnu sredinu, doktorirao je bez velike pompe u ozračenju učenja pomenutih autora i potom se posvetio oblastima urbane etnologije, etnolingvistike i političke antropologije. Već njegove prve dve knjige "Književnost na groblju" i "Divlja književnost" su, početkom osamdesetih, odjeknule kao velika intelektualna provokacija, jer je Čolović primenio hermeneutički metod Bartovih "mitologija" na novinske oglase, epitafe sa groblja, tekstove novokomponovanih pesama i modele svakodnevne političke komunikacije.
Knjiga "Dubina" je dokaz analitičke i moralno intelektualne doslednosti ovog autora. Sve ono što se videlo na osnovu analize "deseteračkog" podgrevanja mitova žrtve, izabranog naroda, hohštaplerskih "geopolitičkih" teorija o svetskoj zaveri protiv Nebeskog Naroda, još od sredine osamdesetih, dogodilo nam se na najgori način na nivou zajednice i naših života ponaosob. Čolovićeva knjiga govori o toj "dubini pada" i načinima da se vratimo na površinu civilizovanog sveta. Ovi ogledi i razgovori uvek imaju određene povode, bave se politikom samo u onoj meri u kojoj je ona zatrovala naš javni, medijski i pojedinačne živote, pokazujući podvodna i skrivena dejstva manipulacije istorijom (ponovo ispisanom u novom ključu), medijskim jezikom i podsticanjem rušilačkih i samoubilačkih instinkta.
Sport kao politička metafora
Čolovićeva knjiga otkriva radoznalog i izvrsno obaveštenog istraživača koji prati sve, od izjava i esejističkih razglabanja prvih "umnih glava" srpske kulture do izveštaja sa fudbalskih stadiona i uličnih slogana ispisanih na ruševnim fasadama. Obiluje iscrpnim citatima, umotvorinama, istaknutim imenima i njihovih "otkrića" u nacionalnom sportu zgodno nazvanom "dobrovoljni davaoci tuđe krvi". Teorijski kontekst u koji su stavljeni ovi dični primeri naše naučne i publicističke misli obojen je autorovom ironijom i poštovanjem čitaočeve inteligencije.
Ova knjiga je primer dostojanstvenog, kristalno jasnog pisanja, podsećanje da "skakavci" nisu baš sve pojeli. Čolović je među najređim piscima koji podjednako izazovno pišu, govore i misle. U mnogo kojem smislu ova opsežna knjiga je udžbenik (318 str), a najpre moralne budnosti.
Milan VLAJČIĆ
