17.06.06
Bliskost naroda u rečima
Aleksandar Loma
Saznanja koja nam pruža ovaj Atlas značajna su ne samo za lingvistiku, pre svega za dijalektologiju, geolingvistiku i etimologiju, već i za etnologiju i kulturnu istoriju. Otkrivaju nam zajedničku kulturnu istoriju Evrope
Da li ste razmišljali o međunarodnim vezama koje nisu ni političke ni ekonomske, već jezičke? To što većina ljudi pogodi da reči Natale, Noll, Christmas, Roždestvo, znače baš Božić, bez obzira kom jeziku pripadaju, možda otkriva nešto o univerzalnosti ljudskog razmišljanja?
Da li je, onda, upoznavanje drugih evropskih naroda moguće kroz otkrivanje zajedničkih etnolingvističkih korena koji svedoče o kulturnoistorijskoj bliskosti svih nas?
Odgovor na ova i slična pitanja pruža međunarodni lingvistički projekat pod nazivom Atlas evropskih jezika (ALE). Nedavno je Volfgang Firek, profesor na Katedri za anglistiku Univerziteta u Bambergu i dugogodišnji rukovodilac ovog projekta, održao zanimljivo predavanje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti o zadacima i cilju ovog nesvakidašnjeg Atlasa.
Sličnosti i razlike
Profesor Firek je doputovao u Beograd na poziv Odeljenja za jezik i književnost SANU. Predstavio ga je prof. dr Aleksandar Loma, dopisni član SANU i šef Etimološkog odseka Instituta za srpski jezik, koji zastupa našu zemlju u Izdavačkom odboru ALE.
Atlas evropskih jezika je monumentalan poduhvat začet pre četiri decenije na Međunarodnom dijalektološkom kongresu u Marburgu, a pokrenut pet godina kasnije pod pokroviteljstvom UNESCO. Profesor Firek procenjuje da će biti priveden kraju za 10 ili 12 godina.
– Ideja da se pokrene ovaj projekat ponikla je u okrilju dijalektologije, odnosno lingvističke geografije, čiji je jedan od glavnih zadataka da kartografski prikazuje jezičke pojave. Ona to, uglavnom, radi u granicama jednog jezika. Međutim, postoje jezičke pojave koje prelaze granice među pojedinim jezicima. Tako jedna ista reč može biti rasprostranjena putem pozajmljivanja u više jezika, a i međusobno nesrodni nazivi za isti pojam ili stvar u raznim jezicima mogu se zasnivati na analognim značenjima odnosno predstavama – objašnjava Loma.
Da bi se sagledale ove jezičke sličnosti i razlike, za izradu Atlasa prikupljaju se podaci sa 2.631 punkta iz svih krajeva Evrope, od Irske, Islanda i Pirinejskog poluostrva do Kavkaza i Urala, a obuhvaćene su 22 raznorodne jezičke skupine. Do sada je izrađeno šest svezaka Atlasa, a sedma je u štampi.
Kako objašnjava profesor Loma, svaka sveska se sastoji iz dva dela – zbirke karata i podrobne knjige komentara na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku. Karte obrađuju nazive za određene pojmove u svim evropskim jezicima i to sa dva aspekta. Onomasiološke karte prikazuju rasprostranjenost etimološki srodnih naziva to jest onih koji imaju isto poreklo, bilo da se radi o prasrodstvu (na primer, latinska ili praslovenska reč odražena u raznim romanskim odnosno slovenskim jezicima) ili o pozajmici iz jednog jezika u drugi (romanizmi, germanizmi, turcizmi). Evo kako to izgleda na primeru sa početka teksta: Mi za Božić imamo svoje domaće ime, Bugari ga zovu Koleda, što je stara pozajmljenica iz latinskog calendae, a Rumuni koriste naziv slovenskog porekla Kračun.
Druge, takozvane motivacione karte predočavaju prisustvo iste motivacije (osnovne semantike) u nazivima iz nesrodnih i često geografski udaljenih jezika. Profesor Loma objašnjava razliku između ovih karata na sledeći način:
– Dok se na onomasiološkoj karti, na primer, sličnim ili istim simbolima povezuju nazivi zajedničkog porekla, kao italijanski Natale, francuski Noll, koji se svode na latinski natalis (dies) „dan (Hristovog) rođenja”, na motivacionoj karti isti simbol označavaće tu romansku grupu naziva i nesrodne nazive u drugim jezicima koji se zasnivaju na istoj semantici, na primer, ruski Roždestvo. Pomenuti bugarski naziv Koleda i rumunski Kračun biće slično označeni, jer oba imaju kalendarsku motivaciju, to jest u osnovi im je značenje doba godine kada Božić pada – zimske kratkodnevice.
Područje mitskog
Ove karte su, ocenjuje Aleksandar Loma, dragocene, jer se iz njih istovremeno sagledavaju genetske veze među narodima i univerzalni modeli ljudskog mišljenja. Po rečima našeg sagovornika, genetske veze zasnovane su na prisustvu manjih i većih porodica jezika koji dele zajedničko poreklo, odnosno proistekli su iz jednog prajezika. Najzastupljenija jezička porodica u Evropi je indoevropska, sa svojim ograncima: romanskim, germanskim, slovenskim, baltskim, keltskim, albanskim, iranskim (evropski Iranci su Oseti na Kavkazu). Druga značajna porodica je ugro-finska, zasnovana na srodstvu Mađara, Finaca, Estonaca i nekih manjih naroda u Rusiji. Izolovano stoji niz kavkaskih jezika, kao i baskijski u području Pirineja. Semitska porodica, rasprostranjena u Aziji i Africi, ovde je zastupljena arapskim dijalektom kojim se govori na Malti ...
Pitali smo našeg sagovornika da li ta jezička podudarnost između nesrodnih i udaljenih naroda koju otkriva ALE ima izvor u kolektivnom nesvesnom i da li time zalazimo u područje mitskog.
– Treba imati na umu da najstariji slojevi našeg rečnika potiču iz vremena kada su celokupan ljudski život i doživljaj sveta bili prožeti religijom. Izučavaoci takozvane mitske svesti sa pravom govore o arhetipima, univerzalnim praobrascima ljudskog mišljenja. Kroz materijal ALE se u tom smislu pojavljuje mnogo toga arhetipskog, što bi se svakako potvrdilo i u nekom širem komparativnom kontekstu, koji bi obuhvatao i jezike drugih kontinenata – kaže Loma.
Time su saznanja koja nam pruža ovaj Atlas značajna ne samo za lingvistiku, pre svega za dijalektologiju, geolingvistiku i etimologiju, već i za etnologiju i kulturnu istoriju. Otkrivaju nam zajedničku kulturnu istoriju Evrope, zasnovanu na tekovinama starih civilizacija sredozemnog basena i Bliskog istoka.
Za svaku svesku ALE-a odabrana je određena grupa reči, one koje se najviše koriste, i navedene je njihov oblik sa svakog od punktova odakle su prikupljaju podaci. Na primer, u četvrtoj svesci obrađeni su pojmovi bubamara, krastavac, planina, dud, bor, a u petoj, različak, leptir, pas, kukuruz, ječam, suncokret, Božić, pada kiša, svitac. Zanimalo nas je na koji način su ovi pojmovi obrađeni.
Kao klasični primer može poslužiti karta italijanskog lingviste Marija Alineija, jednog od glavnih autora i dugogodišnjeg rukovodioca ovog sveevropskog projekta, koja se nalazi u prvom tomu Atlasa, a posvećena je nazivima za „dugu”. Ona ilustruje Alineijevu teoriju o tri kulturnoistorijska sloja u jezicima Evrope: najmlađi, istorijski sloj hrišćanskih i muslimanskih predstava; stariji, prehrišćanski i preislamski sloj, vezan za antropomorfne paganske predstave i najstariji sloj zoomorfnih predstava. Najmlađem sloju pripadaju nazivi za dugu kao „Božji luk” ili „Božji pojas” u letonskom, „Alahov luk” u turskom, „luk Sv. Jovana” u katalonskom, „Bogorodičin pojas” u više jezika, „most Sv. Bernarda” u francuskom. Stariji sloj činili bi nazivi koji takođe sadrže reči „luk” i „pojas”, ali su vezani za antropomorfne paganske predstave, poput Neptuna u romanskim jezicima. Najstariji sloj zastupala bi predstava o dugi kao zmiji koja pije vodu – slikovito objašnjava profesor Aleksandar Loma.
Jelena NIKOLIĆ
01.12.03 Politika
Trezor naših reči
Prva sveska Etimološkog srpskog rečnika
Jedini među slovenskim jezicima koji do sada nije imao svoj etimološki rečnik, dakle rečnik o poreklu reči, bio je srpski. Ovaj nemali nedostatak, ne samo za lingviste koji se istraživanjem jezika profesionalno bave, već i za širi krug obrazovanih ljudi koji se često pitaju "kako li je ova reč nastala", upravo je nadoknađen: stručnoj i najširoj čitalačkoj publici u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti predstavljena je, istina tek prva, sveska Etimološkog rečnika srpskog jezika.
Ova po svemu velika knjiga, čiji je projekat osmislio i zasnovao još pre četvrt veka naš poznati lingvista akademik Pavle Ivić, a čiji je urednik akademik Irena Grickat-Radulović, kada bude završena imaće čak – kako se pretpostavlja – trideset tomova, ili svezaka, dakle po jednu za svako slovo. I biće završena za tridesetak godina!
Beograd – centar slovenske etimologije
Pre pet godina, 1998, na Dvanaestom međunarodnom kongresu slavista u Krakovu pojavila se i bila predstavljena probna sveska ovog rečnika čija se prva sveska – baš kao što su naši lingvisti tada i obećali – sada iznosi pred javnost. A sam početak projekta vodi nas u 1983. godinu kada je, dakle pre tačno dve decenije, pri Institutu za srpski jezik SANU osnovan Etimološki odsek, sa dugoročnim zadatkom pisanja novog etimološkog rečnika tada srpskohrvatskog jezika. Trajanje ove pripremne faze, treba reći, ne odstupa od dinamike ostvarivanja sličnih projekata u slovenskom svetu, uprkos činjenici da se te, 1983. kod nas moralo krenuti od samog početka – formiranjem biblioteke, okupljanjem i edukacijom autorskog tima. U međuvremenu su se dogodile mnoge bitne stvari ne samo za izradu ovog rečnika, već i za našu etimologiju uopšte: malobrojni tim etimologa u Institutu od skupa početnika u ovom poslu ne samo što je izrastao u glavnog nosioca etimoloških istraživanja na tlu Srbije, gde sistematskog bavljenja ovom disciplinom ranije i nije bilo, već je postigao da se Beograd danas svrstava među malobrojne centre slovenske etimologije u svetu.
Na drugoj strani, izvorna zamisao o obuhvatu celovitog srpsko-hrvatskog jezika sa njegova tri velika dijalekta nije, ipak, izdržala probu vremena, pa se 1998. godine Odeljenje jezika i književnosti SANU odlučilo da se prvobitni naziv projekta i rečnika – Etimološki rečnik srpskohrvatskog jezika promeni u Etimološki rečnik srpskog jezika. Dalje istraživanje i korišćenje građe ograničilo se na štokavsko narečje. U međuvremenu je Etimološki odsek Instituta za srpski jezik ostao i bez svog osnivača, idejnog tvorca i dugogodišnjeg rukovodioca projekta, akademika Pavla Ivića, čijoj seni autori posvećuju i ovu prvu i sve sledeće sveske rečnika.
Šta znači reč "ađijazma"
Za najširi krug čitalačke publike svakako je posebno zanimljivo da je Etimološki rečnik srpskog jezika zamišljen kao etimološki tezaurus, dakle knjiga koja obuhvata celokupno rečničko blago kako književnog jezika, tako i dijalekata, isključujući jedino sasvim recentne slojeve leksike. Šta to praktično znači? Pre svega činjenicu da će istraživači i čitaoci u ovoj knjizi moći da pronađu odgovor na gotovo svako svoje pitanje: Šta li ova reč znači?
U prvoj svesci, koja se bavi rečima na slovo A – AŠ, inače "najmanje slovenskim slovom", kako je to pre neki dan rekao akademik Aleksandar Loma, koji je uredio prvu svesku, čitaoci mogu naći odgovore o poreklu velikog broja neobičnih reči koje kao da su izvučene iz raznih pitalica ili ukrštenih reči: aba, abadati, abaz, abandonati, abajija, abašati, abdest, aber, abrumati, abraš, avaz, avajlija, aval, avijest, avlija, avrik, avrlj, adaš, advokat, ađijazma, ažgam, aždaja, ajvalija, ajgir, ajvar, ajgara... arežina, arenda, Arnautin... sve do adžela, aš, aša i ašaš.
U ovoj knjizi priličan broj odrednica ima karakter pravih etimoloških studija, mnogo zastarelih, narodskih i običnih reči koje privlače pažnju čitalaca i koje su izvučene iz zapisa dijalektologa, pa je tako i reč o zbirnom projektu srpskih dijalektologa.
Zašto je ova knjiga, i uopšte etimološki rečnici, značajna za naš i druge jezike? Ona je, bez sumnje, trezor u kojem se čuvaju i iz koga se koriste reči, kao najveće bogatstvo jednog naroda i kulture. Ova velika knjiga je i pribežište od zlonamernih osporavanja, ali i argument protiv samoveličanja, jer pokazuje prožimanje kultura, naroda i međusobnih uticaja, možda bolje nego bilo koje drugo istoriografsko istraživanje. Ovoj knjizi, u suštini, nije potreban nikakav marketing, jer će sigurno vrlo brzo pronaći put do čitalaca, a ono što uliva posebnu nadu u dalji nastavak projekta i publikovanje novih tomova Etimološkog rečnika je mlada i stručna ekipa beogradske etimološke škole, u kojoj je i nekoliko doktora i magistara nauka, i koja ovaj posao sigurno može privesti kraju i edukovati nove istraživače. U toj mladoj ekipi rade Marta Bjeletić, Jasna Vlajić-Popović, Aleksandar Loma i Snežana Petrović, uz saradnju Marije Vučković i Maje Đokić.
D. Radović
