Inventivno kombinujući svakodnevni, esejistički i narativni govor, Aćin u ovoj knjizi iznosi svoje viđenje izvesne ekstrarealističke poetike pripovedanja. Kada je reč o književnoj refleksiji, kao i kada je reč o priči, autorovo bogato iskustvo prati, kroz osvrte i samoosvrte, obilje uvek novih ideja čijoj živopisnoj podsticajnosti moramo da budemo zahvalni. Istinski stvaralački, neočekivani uvidi i nagoveštaji predočavaju nam tlocrt autorske poetike koja u isti čvor vezuje život i pisanje. Tekst knjige, svojim jezikom i stilom, često oplemenjen pritajenom duhovitošću, funkcioniše kao književni tekst, pa čitaoci mogu u njemu i da uživaju. U svakom slučaju, takoz
vana književna teorija ovde prestupa svoje međe i gotovo iziskuje da i sama bude uvrštena u književne žanrove. Aćin je neuporedivi istraživač graničnih teritorija, a to sjajno potvrđuje ovo delo.
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti
Izdavač: Službeni glasnik; 2. izdanje, 2012; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 278 str.; 978-86-519-1129-6;
