Jasunari Kavabata (1899-1972), svojevremeno je u svojoj zemlji smatran najvećim živim japanskim prozaistom. Godine 1948. Kavabata postaje predsednik japanskog PEN kluba; 1954. je izabran za člana Japanske akademije umetnosti, a 1958. za potpredsednika Međunarodnog PEN kluba. Godine 1960. dobio je nagradu francuske vlade za književni rad, a 1968 ? Nobelovu nagradu za književnost. Mnoga dela ovog izuzetnog stvaraoca prevedena su na strane jezike i dobro su poznata i cenjena širom sveta. Najpoznatija Kavabatina dela su: Ptice grabljivice i divlje zveri, Snežna zemlja, Velemajstor, Hiljadu ždralova, Zvuk planine, Jezero, Lepota i tuga ... Pored romana, Kavabata je napisao više od stotinu kratkih priča, a jednom je izjavio da su to njegova omiljena dela. Većinu tih priča napisao je u svojim dvadesetim godinama. To je bilja njegova „mladalačka poezija“ za koju je jednom prilikom rekao:„Književnici u mladosti uglavnom pišu poeziju, a ja sam umesto poezije pisao ove vinjete.“Među ovim „vinjetama“ visoko mesto svakako zauzimaju i priče Igračica iz Izua i Mesec na vodi.
07.08.08 TANJUG
Roman japanskog nobelovca Kavabate "Hiljadu ždralova"
Japan će ove godine biti počasni gost Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, a među naslovima japanskih autora koje su ugledni srpski izdavači pripremili za ovu priliku je i roman njihovog prvog nobelovca Jasunari Kavabate "Hiljadu ždralova", u izdanju "Rada". Kavabata (1899-1972) je najviše književno priznanje osvojio 1968, sa obrazloženjem da ga je dobio "zbog pripovedačkog majstorstva koje, sa velikom osećajnošću, izražava suštinu japanskog duha". Tokom duge književne karijere, Kavabata je napisao veoma mnogo raznolikih dela, važio je za velikog znalca klasičen japanske književnosti, posebno haiku poezije ranog srednjeg veka, bio je cenjeni kaligraf, a onda je neočekivano izvršio samoubistvo, a da se pravi razlog nije nikada otkrio. U nekadašnjoj Jugoslaviji prevedeno nekoliko njegovih knjiga ("Snežna zemlja", "Velemajstor"), pa i roman "HIljadu ždralova", daleke 1961. godine, a docnije je stigla i filmska verzija. Japanolog dr Dejan Riznić je autor novog prevoda "Hiljadu ždralova", za koji je napisao piščevu biografiju i u knjigu je uključio njegov esej "Lepota, Japan i ja", napisan za ceremoniju uručenja Nobelove nagrade. Ovaj esej se smatra ključem za razumevanje Kavabatine književne poetike. Na piščev život je duboki trag ostavila rana smrt oba roditelja i sestre, a imao je samo 13 godina kada su mu umrli deda i baka, koji su preuzeli stranjo o dečaku. Te traume iz detinjstva se mogu prepoznati u " Ždralovima" , knjizi koja je postala svetski bestseler jer je i njen glavni junak, mladić Kikući, ostao bez voljenog oca i posvećuje se traganju za ljubavlju. Na tom putu se sreće za bivšom ljubavnicom svoga oca, 20 godina starijom madam Otu u koju se zaljubljuje, ali ona se oseća krivom i kaje se što je izneverila pokojnika sa njegovim sinom i izlaz iz tog začaranog kruga nalazi u samoubistvu. Kikući duboko pati za rafiniranom i senzualnom Otu, ali uz njega je njena ćerka Fumiko i on projektuje osećanja koje je gajio prema majci na nju. Pisac zaključuje roman bez odgovora na pitanje kako će se razviti dalje odnos između Kikućija i Fumiko jer za njega je bitna potraga za ljubavlju, a ne njena apoteoza.
