Jasunari Kavabata (1899-1972), svojevremeno je u svojoj zemlji smatran najvećim živim japanskim prozaistom. Godine 1948. Kavabata postaje predsednik japanskog PEN kluba; 1954. je izabran za člana Japanske akademije umetnosti, a 1958. za potpredsednika Međunarodnog PEN kluba. Godine 1960. dobio je nagradu francuske vlade za književni rad, a 1968 ? Nobelovu nagradu za književnost. Mnoga dela ovog izuzetnog stvaraoca prevedena su na strane jezike i dobro su poznata i cenjena širom sveta. Najpoznatija Kavabatina dela su: Ptice grabljivice i divlje zveri, Snežna zemlja, Velemajstor, Hiljadu ždralova, Zvuk planine, Jezero, Lepota i tuga ... Pored romana, Kavabata je napisao više od stotinu kratkih priča, a jednom je izjavio da su to njegova omiljena dela. Većinu tih priča napisao je u svojim dvadesetim godinama. To je bilja njegova „mladalačka poezija“ za koju je jednom prilikom rekao:„Književnici u mladosti uglavnom pišu poeziju, a ja sam umesto poezije pisao ove vinjete.“Među ovim „vinjetama“ visoko mesto svakako zauzimaju i priče Igračica iz Izua i Mesec na vodi.
01.01.00
Večernje novosti
08.09.2001.
"LEPOTA I TUGA" JASUNARI KAVABATE
Lica ljubavi
IAKO nobelovac, japanski pisac Jasunari Kavabata, nije dovoljno poznat nasoj citalackoj publici. Evo prilike da se to ispravi: u knjizare je upravo prispeo njegov roman "LEPOTA I TUGA", koji malo koga moze da ostavi - ravnodusnim.
Prema oceni urednika i kriticara Radivoja Mikica, Kavabata je u ovom delu najdalje otisao kod istrazivanja same sustine ljubavi i zakonitosti njenih moci, koje smatra vitalnim silama zivota. Autor analizira pojavu i ulogu zene, cije je mesto kljucno u zivotu uopse. Ona je ta preko koje se ovaplocuju ljubav, savrsenstvo, ali i lepota, koja mami tugu i zlo. Ovo je prica o najdubljim motivima, koji pokrecu coveka i zenu jedno prema drugome, ali i jedno protiv drugoga. Kavabata nam potresno svedoci o tome koliko je muskarac spreman da robuje lepoti i strasti, a zena - ljubavi.