Evica Mratinić (autor)
Malina je pored jagode najznačajnije jagodasto voće. Proizvodnjom od 597.917 t zauzima među voćkama poslednje, 23. mesto u svetu. Evropa po proizvodnji maline nadmašuje ostale kontinente. Plod maline je velike biološke vrednosti. On u sebi sadrži visok procenat suve materije (od 9 do 22%), ukupnih šećera od 3 do 7% (sa dominantnom ulogom glukoze i fruktoze), od 0,6 do 2,6% ukupnih kiselina, od 0,4 do 0,8% mineralnih materija, od 12 do 55 mg% vitamina C, pektina, bojenih, aromatičnih i dr. materija.
Zbog ovakvih svojstava plod maline je kvalitetno dezertno voće. Upotreblja
va se u svežem stanju ili zamrznut, a pogodan je i kao sirovina za različite oblike prerade (u sokove, kaše, džemove, slatka i dr. Sveži plodovi maline dospevaju na tržište u junu i julu, a kod dvorodnih sorti i tokom septembra i oktobra. Zbog velike potražnje na svetskom tržištu, malina je izuzetno rentabilno voće. Prorodi već u drugoj godini po sađenju. Plodovi sazrevaju rano, te se tokom godine uloženi novac brzo vraća. Otporna je prema mrazu. Lako se proizvodi sadni materijal, a tehnika gajenja maline nije komplikovana.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Voćarstvo
Ostali naslovi iz oblasti: Poljoprivreda
Izdavač: Partenon; 2. izdanje, 2018; Broširani povez; latinica; 21 cm; 119 str.; 978-86-7157-739-7;
