Evica Mratinić (autor)
Gajenje trešnje u odnosu na druge vrste voćaka je relativno jednostavno. Ona nije probirač u odnosu na zemljište, relativno je otporna na sušu, a može se gajiti i na većim nadmorskim visinama. Zahteva mali broj zaštitnih prskanja, što povećava značaj plodova kao biološki vredne hrane. S obzirom na povoljne agroekološke uslove, dobar kvalitet plodova i njihovu visoku cenu, u našoj zemlji nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni potencijali za gajenje ovog voća koje svi volimo.
Plod trešnje se odavnina koristi kao hrana, osvežavajuće sredstvo i lek. Zajedno sa jagodom, predstavlja najranije stono voće u nas. Njen plod sadrži od 9 do 27% suve materije, 6–-18% šećera. Najveći deo šećera čine t
zv. redukujući šećeri, gde dominira gro’đani šećer -– glukoza (sa oko 60%) i voćni šećer – fruktoza (sa oko 40%). Organske kiseline se kreću u granicama od 0,32 do 1,29%, pektini su prisutni sa oko 0,70%, mineralne materije sa oko 0,60% (sa značajnim učešćem S, P, Cl, Na, Mg, Ca, Fe, Zn,Cu, Mn i znatnom količinom organskog joda), celuloze sa oko 1%.
U plodu trešnje ima i tanina, antocijana (naročito kod obojenih sorti), vitamina (A, B1, B3, B5, B6 i C), enzima, aromatičnih materija i dr.
S obzirom na takav sastav plodova, trešnje deluju: osvežavajuće, diuretično, energetski, detoksikujuće, antiinfektivno i laksativno. To je i razlog da se najveći deo prinosa (oko 85%) trešnje koristi kao stono voće (za potrošnju u svežem stanju). Plod trešnje je važna sirovina za proizvodnju slatka, kompota, džemova i kandiranog voća.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Voćarstvo
Ostali naslovi iz oblasti: Poljoprivreda
Izdavač: Partenon; 2016; Broširani povez; latinica; 21 cm; 189 str.; 978-86-7157-748-9;
