Odlazak od kuće i povratak kući

16.04.09

Ako bih morao da izaberem između Boga i književnosti, izabrao bih književnost - napisao je svojevremeno Đerđ Konrad.Tih reči setili su se brojni njegovi prijatelji i poštovaoci tokom Trećeg međunarodnog festivala proze koji se ovih dana održava u Novom Sadu, a na kome je Konrad glavni gost nagrađen priznanjem "Milovan Vidaković". Veze jednog od vodećih evropskih romansijera i esejista sa Novim Sadom traju bezmalo četiri decenije. Konrad je 2003. godine dobio počasni doktorat Novosadskog univerziteta, i tada je, između ostalog, rekao da grad pripada onome ko se njegovim ulicama šeta.


Tokom susreta sa novinarima na Prozafestu Konrad je prvo pomenuo velikog novosadskog šetača, svog prijatelja Aleksandra Tišmu. Jednom ga je čak tri puta sreo u ovom gradu, sasvim slučajno, tokom dana, pa je zaključio da se Tišma u Novom Sadu nalazi svuda. Na srpskom jeziku do sada je objavljeno šest Konradovih romana i isto toliko zbirki eseja, a sve je preveo Arpad Vicko.

- U njemu sam našao dobrog prevodioca, ali i prijatelja- rekao je Konrad.- Vicko me bolje poznaje nego ja sam sebe. Iz istog kruga mojih prijatelja je i Laslo Vegel, odličan pisac, analitičar dubokog koraka, čovek prefinjenog humora koji očarava slušaoce, i bogom danih brkova - neotuđivog dela njegovog književnog habitusa.Tu je i velika dama srpske književnosti Vida Ognjenović, koju svi znaju po širokom osmehu i majčinskoj brizi za srpski PEN.Takođe i Gojko Božović, iz izdavačke kuće "Arhipelag", urednik većine mojih knjiga koje su izašle ovde. NJegov tihi glas i pojava ne govore na prvi pogled o ogromnom, odličnom uticaju na tokove savremene srpske književnosti. Malo razgovaramo, ali se odlično razumemo, zaključio je Konrad i dodao da je spisak njegovih sa ovih prostora mnogo duži.

Knjige za odabrane

Na naše pitanje, koliko mladi danas čitaju knjige, i da li će moderne tehnologije izbrisati potrebu za knjigom u koricama,Đerđ Konrad je odgovorio:
- Istina je da novi mediji udaljavaju čitaoce od književnosti i knjiga uopšte.To je planetarna pojava, naročito među mladim ljudima, koji su po prirodi stvari najviše upućeni na moderne tehnologije.Međutim i danas, u svakom razredu imate po dva, tri dečaka i devojčice koji su strasni čitači i to će ostati celog svog života.Ni u mom vremenu, kada sam bio đak, nije ih bilo mnogo više.
Brojne su čitalačke veze Đerđa Konrada sa srpskom književnošću.Čitao je Aleksandra Tišmu, a u mladosti Andrića i Krležu.Takođe i Danila Kiša - sve ono što je, zaslugom novosadskog “Foruma”, prevedeno i štampano na mađarskom jeziku.

Književnost nije samo govor nego i tišina između rečenica - zapisao je Konrad.I objasnio da u svakom od nas živi pripovedač. U izvesnim godinama čovek se zapita dokle sežu njegova sećanja, šta je prvo zapamtio.Tako se, od komadića sećanja grade (književne) slike. Tako se čita sopstvena prošlost, ukazao je živi klasik mađarske i evropske književnosti. I dodao da autocenzuru izbegava, a kada je primeti, uklanja je kao mišji izmet sa stranica stare knjige.

Nagrade mu prijaju, doživljava ih kao stezanje ruke nepoznatih čitalaca. A njima poručuje: Život će inače brzo proleteti, nemojte da ga pretičete.
Izdavačka kuća "Arhipelag" je u oktobru prošle godine objavila Konradov roman "Odlazak od kuće i povratak kući", prvi deo piščeve autobiografske tetralogije. Novi roman "Gore na brdu, za pomračenja sunca", čiji je odlomak čitao na književnoj večeri u okviru Prozafesta, u prevodu Arpada Vicka, "Arhipelag" će objaviti početkom septembra.

Juče tokom prepodneva, Konrad i književnica i rediteljka Vida Ognjenović, družili su se sa učenicima Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”. Večernji programi Trećeg međunarodnog festivala proze održani su u Spomen zbirci Pavla Beljanskog, a publici su se predstavili naš istaknuti pripovedač Goran Petrović, makedonski pisac Aleksandar Prokopiev i i ruski književnik i kritičar koji živi u Americi Aleksandar Genis.

Radmila Lotina

02.11.08 Politika

Roman „Odlazak od kuće i povratak kući” prikazuje detinjstvo u sređenom, građanskom svetu koji nestaje sa početkom Drugog svetskog rata
Đerđ Konrad, jedan od najznačajnijih mađarskih i savremenih evropskih pisaca, gost je druge regionalne konferencije Srpskog PEN centra u Beogradu. Juče je predstavljen Konradov novi, autobiografski, roman „Odlazak od kuće i povratak kući”, u prevodu Arpada Vicka, i u izdanju „Arhipelaga”. Inače, Arpad Vicko je na srpski preveo dvanaest knjiga eseja i romana Đerđa Konrada.
Prema rečima Gojka Božovića, direktora i glavnog urednika „Arhipelaga”, ovaj novi Konradov roman deo je buduće autobiografske tetralogije koja nastaje iz piščeve potrebe da ispriča svoju uzbudljivu životnu priču, protkanu istorijskom dramom.
– Roman „Odlazak od kuće i povratak kući” prikazuje detinjstvo u sređenom, građanskom, svetu, koji nestaje sa početkom Drugog svetskog rata. To je i svojevrsni bildungsroman, roman o odrastanju, jer vremenom junak stiče svest o tome da u svetu ništa nije izvesno, niti sigurno, pa ni postojanje roditeljskog doma. Roditelji bivaju odvedeni u Aušvic, a dečak nastavlja da se skriva u Budimpešti. Đerđ Konrad poseduje neporecivu sposobnost da male i svakodnevne događaje ispuni jakim simboličkim smislom. U svojoj stalnoj potrebi da spozna stvarnost, Konrad prikazuje ideološku smenu, sa zrelošću posmatrajući svoj život i obnavljajući detinji pogled na svet – primetio je Gojko Božović, dodajući da se romani i eseji Đerđa Konrada tiču svih nas, jer govore o temama čiji smo svedoci i savremenici.
– Knjige Đerđa Konrada počivaju na snažnoj esejističkoj osnovi, u njima je postojan susret sa pitanjima ideologija, politike i društva. To su priče koje su u 20. veku menjale život ljudi Istočne Evrope – naglasio je Božović.
U razgovoru sa novinarima Đerđ Konrad je napomenuo da je, pišući ovaj deo svoje autobiografije, imao nameru da oživi prošlost i da rekonstruiše stvarnost na što tačniji način.
– Takva priča obično počinje detinjstvom, u onom trenutku kada bivamo svesni sebe. Pošto je Gestapo 1944. godine odveo moje roditelje, morao sam da se suočim sa mogućnostima i nemogućnostima opstanka. Uzbudljivo je preživeti u razdoblju kada je smrt sasvim izvesna. To je kao kada u kartanju imate pre šansu da dobijete lošu kartu – rekao je Konrad, sećajući se tog strašnog dana kada je sa sestrom i dva brata od tetke u poslednjem trenutku napustio rodni grad i pobegao u Budimpeštu.
– Čovek odrasta onda kada se suočava sa mogućnošću smrti i kada postaje odgovoran ne samo za svoj, već i za živote svojih bližnjih – primetio je.
Đerđ Konrad setio se i svog povratka u rodni grad Berećoujfal, koji, kako kaže, uvek nosi u srcu, i suočenja sa činjenicom da se stari, građanski način života više nikada neće vratiti. Razdoblje od 1947. do 1989. godine Konrad spominje kao vreme u kojem je sloboda pojedinca bila ugrožena. Iako poseže za događajima iz svoje prošlosti, Konrad smatra da je sve što se dešava u čoveku razlog za pisanje. Dodaje da će sledeći deo njegove autobiografije početi letom 1999. godine.
– Mislim da će ovaj projekat trajati sve dok i ja budem trajao – rekao je Đerđ Konrad.

M. Vulićević