Senke

12.12.09

Falačijeva, Sjinžan, Markes, Kapušćinjski su ljudi strasti, oni gore da bi napisali dobar tekst. Falačijeva je u Vijetnamu skakala padobranom na područja gde su plamsale bitke i doživela, pri tom, srčani udar. Kada sam u Londonu intervjuisala Sjinžan, rekla mi je da je godinama posle jedne napisane reportaže o devojčici koja je preživela incestuozno iskustvo, patila od nesanice – kaže Sanja Domazet
Sanja Domazet, naš poznati prozni i dramski pisac, nedavno je doktorirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (gde predaje) na temu „Kreativno pisanje u štampanim medijima”. Ovih dana njen novi dramski komad „Mesec u plamenu”, premijerno je izveden na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Sanja Domazet do sada je objavila romane, „Ko plače” i „Azil” (nagrade „Žensko pero” i „Meša Selimović”), knjige eseja „Anatomija zanosa”, „Božanstveni bezbožnici” i „Senke”, kao i knjigu drama i priča „Moć maske”. Do sada je premijerno izvedeno više njenih komada: „Punjene tikvice”, „Krila od olova”, „Disharmonija”, „Frida”, „Koko”. Njeni romani i drame prevođeni su na francuski, bugarski, rumunski i poljski jezik.
Novinarstvo je „brza” književnost, kažu. Šta je doprinelo tome da kreativnost u pisanju, onom koje se nalazi na granici literature i žurnalizma, postane prisutnije u štampanim medijima, kod nas i u svetu?
Amerikanci kažu da je „novinarstvo brza književnost”. Književnici katkad i jesu učili u novinarskim redakcijama da pišu. Hemingvej je, na primer, u redakciji „Toronto stara” naučio da piše svoju čuvenu, kratku rečenicu, najviše nalik na strelu koja uvek pogađa cilj – u srce čitaoca. U novo doba, kada je internet postao novi konkurent štampi, kada potencijalnom konzumentu informacije stižu sa svih strana, iz radio aparata, sa uličnih bilborda, internet sajtova ili iz besplatnih primeraka dnevnih, gradskih novina za koje se na prvi pogled teško može utvrditi da li su vešto sročeni PR oglasni materijal, štampani mediji morali su da odgovore na ovu situaciju novom vrstom žurnalizma, koji se pojavljuje u kvalitetnoj štampi, a koji podrazumeva vrstu kreativnog mišljenja i kreativnog pisanja tekstova.
Koje su glavne odlike teksta napisanog kreativnim pismom?
Proučavala sam naše najkvalitetnije domaće dnevne listove i njuz-magazine, kao i svetsku štampu. Kao zaključak se nametnulo da mediji danas, da bi opstali u konkurenciji na medijskom tržištu, moraju neminovno ponuditi i kreativnost, kao čin sinteze. Eklektičnost, unošenje književnog, literarnog eksperimenta na novinske stupce. U umetničkoj kritici, kolumni ili članku, sve češće se upotrebljava „semplovanje” ? tehnika nazvana po muzičkom terminu. „Književni didžej” koji je zaista prvi upotrebio semplovanje je niko drugi do T. S. Eliot u svojoj „Pustoj zemlji”, poemi koja je najvećim delom stvorena spajanjem detalja svih uglova svetske književnosti i poigravanjem sa njima.
Pa ipak, najpoznatiji novinari koji danas u štampi razvijenih zemalja pišu kreativnim pismom, razlikuju se od onih na srpskom medijskom prostoru. U primerima iz svetske štampe efekat se u kreativnim tekstovima prvenstveno postiže veštom kompozicijom i montažnom atrakcijom činjenica, dok se, u Srbiji, najbolji autori kreativnog pisanja mnogo više poigravaju jezikom i stilom.
Da li procvat kreativnog pisanja u štampanim medijima znači povratak tradiciji i osobenoj idejnosti, umesto mahnitog tabloidnog izveštavanja, ili je reč o sasvim novoj ekskluzivnosti informisanja, intrigantnosti, estetici?
Kreativno pisanje u štampanim medijima podrazumeva visok kvalitet: aktuelnost, relevantnost, razumljivost, objektivnost, originalnost, interaktivnost i transparentnost, kao i sve izraženiju estetsku dimenziju. Interaktivnost tekstova podrazumeva povratnu vezu sa čitaocima (fidbek efekat) i stalnu razmenu ideja sa čitalačkom publikom. Transparentnost podrazumeva otvorenost izveštavanja, kritičnost i mogućnost da publika stekne bliži uvid u rad uredništva, novinara i medija kao celine. Kreativno pisanje u medijima antipod je sveopšte tabloidizacije. Naime, tekstovi pisani kreativno pripadaju, makluanovskim jezikom rečeno, vrućim porukama, u kojima pošiljalac poruke, u ovom slučaju tekstopisac, raznovrsno, bogato i sa izraženim smislom šalje poruku/tekst čitaocu. Štampa se u toku poslednjih decenija 20. i prvoj deceniji 21. veka upravo tako i podelila: na ozbiljnu, kvalitetnu (onu koja čitaocima nudi saznajno iskustvo) i tabloidnu štampu (iskustva koja nudi primaocu su uglavnom afektivna). A tekstovi pisani metodom kreativnog pisanja u štampanim medijima mire ove dve suprotnosti. Oni, istovremeno, čitaocu nude i saznajno i afektivno.
Kažete da je sada kreacija, a ne informacija najtraženija roba. Do sada se iz medija lansirala slika dobrog novinara kao drčnog lovca na senzacije. Kakav je to novi tip novinara, sa kakvim novim tipom čitaoca on komunicira?
U informacionom društvu postoji manjak slobode od informacije. U njemu ima previše, a ne premalo informacija. Novi milenijum zahteva od nas nov način pisanja, mišljenja i izraz sopstvene različitosti, individualnosti.
Kreacija, a ne informacija, sada zaista jeste najtraženija roba na medijskom i na svakom drugom tržištu. Štampanim medijima potrebni su – talentovani, kreativni pojedinci, koji će kreativnim rukopisom obeležiti njihova izdanja, koji zapravo prodaju njihove novine jer ih čitaoci cene, zbog njih ih i kupuju. Svet medija sada je u stalnoj potrazi za talentima. „Mi smo taoci talenata”, poručuju iz „Njujork tajmsa“, jer čitaoci više ne žele samo priču, oni teže da štampani mediji budu uvek za korak ispred televizije (tako što će negovati članak kao poseban, analitički novinarski oblik izražavanja), time što će uvek davati pouzdane i sređene informacije, za razliku od interneta koji je pijaca ideja i tako što će, u odnosu na radio – nuditi i rečitu, modernu, pažljivo biranu fotografiju. Današnje sveto trojstvo kvalitetnog novinarstva čine ključna, krucijalna, važna informacija, kreacija i fotografija.
Šta je, pored kreativnosti, zajedničko internacionalnim novinarskim zvezdama o kojima pišete: Trumanu Kapotiju, Orijani Falači, Sjinžan, Rišardu Kapušćinjskom, Markesu?
Svi novinari-pisci ili pisci-novinari koje ste spomenuli imaju jednu zajedničku osobinu: neverovatnu količinu erudicije zajedno sa nepatvorenom, čistom, gotovo detinjom radoznalošću. Oni posmatraju svet svakoga dana kao da ga prvi put vide i zato u ljudima i u pojavama vide ono što ne vidi običan posmatrač. Takođe, Falačijeva, Sjinžan, Markes, Kapušćinjski su ljudi strasti, oni koji gore da bi napisali dobar tekst. Falačijeva je, da bi napisala dobru reportažu iz Vijetnama, skakala padobranom na područja gde su plamsale bitke i doživela, pri tom, jedan srčani udar. Kada sam za potrebe doktorata u Londonu intervjuisala Sjinžan, rekla mi je da je godinama posle jedne napisane reportaže o ličnosti (u pitanju je devojčica koja je preživela incestuozno iskustvo), patila od nesanice. Sve su ovo neuobičajene, darovite ličnosti, kreativci – istraživači, koji ovu planetu doživljavaju kao mesto puno nepravde, ali i kao mesto koje je nemoguće ne voleti.
I sami ste svestrana i kreativna ličnost. Koliko Vam je u pisanju novog komada o Mileni Pavlović Barili koristio novinarski dar za istraživanje, koliko, pak, Vaše poimanje muzike i univerzalnosti kulture i duha?
Pisati o Mileni Barili jeste uvek privilegija. Ući u njen vitalni, duhovni prostor, u kome je Barilijeva bila i slikarka i pesnikinja i osoba koja se uspešno bavila pozorišnim kostimom i dizajnom, znači stupiti u polje rada istinski renesansne ličnosti. Iako ne volimo o tome da govorimo, naša kultura je i dalje patrijarhalna kultura i ni danas nemamo žena koje su tako suvereno razvijale svoj dar kao što je to činila Milena. Srpski deo njene krvi darovao joj je duboku senzibilnost, a italijanski hrabrost daru da procveta. Sveobuhvatnost Mileninog opusa kao da je slavljenje božanskog, kreativnog principa u jednoj samosvesnoj, visokokreativnoj ženi. Naša kreativnost dokaz je da smo nekada, makar i u snu, razgovarali sa Bogom i postavljali mu brojna pitanja, na koja nam se, kao Sioranu, činilo da on nema odgovora. A zapravo smo mi sami bili odgovor.
------------------------------------------------------
Kreativno pisanje – ono koje autor uspe da preživi
Za potrebe pisanja doktorskog rada, istraživala sam i šta o pisanju kao sveobuhvatnom, stvaralačkom činu, misle pisci i novinari. U knjizi „Kako pisci pišu“, mnogi od pisaca definisali su svoj spisateljski kredo. Albaharijeva najkraća definicija kreativnog pisanja, bilo u medijima, bilo u literaturi, bila bi „od srca u srce“. Za novinarku i spisateljicu Mirjanu Bobić-Mojsilović kreativno pisanje je „strast, emocija, neka vrsta autoerotike, i ono se ne može naučiti, ali se može usavršavati, eksperimentisati i što je najvažnije – može se uživati“. Kreativno pisanje je za Velikića totalnost spisateljevog iskustva, ali i „najmoćniji i najpouzdaniji amalgam kojim se uspostavlja ispričana prošlost“. Za Vladimira Tasića pisanje je posmatranje, beleženje, osluškivanje, po mogućstvu iz senke, dok Ljubomir Simović, pesnik, kaže da autor „sve gleda, sve sluša, sve uzima u obzir, sve mu je važno, sve apsorbuje, jer u svemu što se događa može da se krije semenka iz koje će nešto nići, ili varnica koja će nešto zapaliti i obasjati“.
Profesor dr Neda Todorović smatra da je kreativno pisanje u novinarstvu čin koji podrazumeva stvaralačku ličnost novinara, tj. osobu koja poseduje moć dubljeg zapažanja stvarnosti, čijoj interpretaciji daje pečat svoje osobene kreativne ličnosti. Teofil Pančić pod kreativnim pisanjem u medijima smatra testove u kojima se nalaze spoj inteligencije autora, njegove erudicije i – duhovitosti.
Za potrebe ovog rada pokušala sam da kontaktiram i sa novinarom Robertom Savijanom, autorom čuvene „Gomore”, dokumentarnog romana – prvenca, o uticaja kriminala na ceo svet. Savijanu prete brojni moćnici koje je u ovom delu spominjao, tako da je do njega bilo nemoguće doći. Sudeći po njegovom stvaralačkom opusu, kreativno pisanje je ono koje njegov autor uspe da preživi.

Marina Vulićević