Više od nule

18.05.10 Koraci

Trilogiju Dnevnik dezertera pisca srednje generacije Zvonka Karanovića sačinjavaju romani Više od nule (2004), Četiri zida i grad (2006) i Tri slike pobede (2009).

Na samom početku tumačenja te trilogije trebalo bi razmotriti simboliku naslova koja je u tesnoj vezi sa unutrašnjim svetovima glavnih junaka svakog od romana, a to je i prilika da ukažemo i na propuste nekih od prethodnih tumača, koji su ili pogrešno razumeli naslov cele trilogije ili su ga pogrešno interpretirali u skladu sa svojim ideološkim stavovima.

S obzirom na to da se pripovedanje u romanima plete oko pojedinačnih sudbina tri najbolja druga (Aleksandra Đorđevića Korta, Vladana Mitića Tatule i Đorđa Uzelca), da pripovedano vreme čine devedesete godine XX veka, a pripovedano mesto Niš i nešto pred kraj poslednjeg romana Beograd, zaključujemo da se dezertiranje nije tek tako našlo u naslovu trilogije. O kakvom dezertiranju je reč? Ili bolje rečeno – o kakvom pokušaju dezertiranja?

Dovoljno je da znamo da su tri pomenuta druga nastojala da sačuvaju svoj svet usled sveopšteg raspadanja i pometnje. Činili su to i tako što su pokušavali da pronađu svoj mir van grada u kojem su živeli, van granica domovine. Njihova neprestana čežnja da se izmeste i neuspeli pokušaji da to ostvare, kao i brojni lični porazi, navode nas, naročito nakon čitanja poslednjeg dela trilogije, da zaključimo da je njen naslov ironičan, jer je reč o neuspelom dezertiranju iz zemlje u kojoj je sve izgubilo smisao, iz sveta koji ih okružuje i u kojem se sve raznizalo, u kome su sve vrednosti relativizovane. I to je jedino pravo značenje njenog naslova, oslobođeno bilo kakvih ideoloških konotacija.

Prvi roman – Više od nule – kao i amblematično ime glavnog junaka – Aleksandar Đorđević – sinonim su za optimizam, upućuju na postizanje uspeha u prelomnom trenutku. Čitajući taj roman, kao da posmatramo izuzetno važnu utakmicu u kojoj košarkaš Aleksandar Đorđević postiže trojku u odlučujućem momentu i donosi pobedu svom timu.

Drugi roman – Četiri zida i grad – priča je o najvećem usamljeniku trilogije – Vladanu Mitiću Tatuli – ratnom vojnom invalidu, konzumentu i dileru lakih droga, čoveku koji iz stvarnosti i grada, i pored velikih planova koji su osujećeni spletom društvenih i porodičnih okolnosti, dezertira u svoju sobu, u četiri zida, i koji strada kada iskorači iz nje (u jeku NATO bombardovanja, na niškoj autobuskoj stanici).

Treći roman – Tri slike pobede – priča je o gradskom šminkeru, mladom čoveku vrlo problematičnih moralnih načela, egocentriku, narcisu i iskompleksiranom usvojeniku, koji se sveti i roditeljima koji su ga usvojili i svojim biološkim roditeljima. U svojoj beskrupuloznosti i besu koji je upućen svemu i svima ponavlja tragičnu grešku svog biološkog oca.

Tri slike pobede je roman čiji je naslov takođe ironičan i koji na simboličan način imenuje tri poraza – prvi je navodna pobeda srpske vojske na Kosovu 1999. godine, drugi je povratak glavnog junaka u okrilje grada u kojem je ostavljen i usvojen, a treći je još jedna navodna pobeda – politički prevrat 5. oktobra 2000. godine koji je ubrzo pokazao svoje naličje.

Prvi i drugi deo trilogije čine dnevnički zapisi junaka pripovedača (Više od nule – Aleksandar Đorđević Korto, Četiri zida i grad – Tatula) i oba se zasnivaju na dinamičnoj postmodernoj igri koja predstavlja preplitanje sadašnjosti i prošlosti, stvarnosti i fantastike.

Polifonost strukture romana očigledna je i na prvi pogled – u knjigama su korišćeni različiti fontovi, čija je funkcija da se i grafički naznače različiti pripovedački postupci. U romanu Više od nule nalazimo niz flešbekova i četova. Funkcija flešbekova u tom romanu jeste retrospektivno sagledavanje poslednje decenije XX veka u Srbiji i Nišu. Uvodeći priču o kompjuterima i Internetu, pripovedač motiviše strukturiranje romana i oneobičavanje teksta. Aleksandar Đorđević Korto otvara niški forum u okviru kojeg komuniciraju i polemišu ljudi s tog područja. Jedan od najzanimljivijih junaka s četa jeste slobodni mislilac grada Niša Duki, Kovalski. On predstavlja prototip Nišlije koji izgovara najveće i najznačajnije istine u vezi sa aktuelnim društveno-političkim dešavanjima. Na kraju svakog javljanja on daje efektan zaključak u vezi sa onim o čemu se na forumu raspravljalo. Njegovi zaključci u romanu takođe su grafički izdvojeni – štampani su velikim slovima.

U romanu Četiri zida i grad nalazimo flešbek koji se odnosi na period iz Tatulinog života 1989–1991, njegov odlazak u Holandiju, upisivanje prestižne likovne akademije u Amsterdamu, povratak u Niš i prekidanje studija zbog očeve smrti. Sadržaj tog flešbeka trebalo bi uporediti s dnevničkim zapisom Aleksandra Korta Đorđevića s početka romana Više od nule. Ono što je tim zapisima zajedničko jeste dekonstrukcija mita o (vele) gradu, kao mestu slobode. Tatula i njegov brat od tetke Mihajlo odlučuju da iz socijalističke neslobode pobegnu u Amsterdam, (vele)grad slobode. Međutim, odlazeći tamo, na osnovu sopstvenog iskustva razgrađuju taj mit.

Iako im mnogo toga u Amsterdamu postaje dostupno, zbog brojnih nevolja koje ih prate, zato što su u toj zemlji ipak stranci, mnogo toga ostaje im uskraćeno. U romanu Više od nule, služeći se ironijom, parodijom, groteskom i aluzijom, pripovedač dočarava američki način života i njegovo naličje. Osim glamuroznih slika Čikaga, dočarava nam i slike sirotinjskih četvrti. U vezi s tim izuzetno je sugestivna groteskna slika krvavog bifteka – klasike američke nacionalne kuhinje. Na tom mestu u romanu prostor simboličkih značenja neverovatno se širi. Aluzija je vrlo direktna – kao što se u luksuznom američkom hotelu služi krvavi biftek, koji posetioci halapljivo proždiru – tako je i svaka zemlja koja nije Amerika tek krvavi biftek na njenom meniju.

U romanu je i nekoliko umetnutih priča – sadržaj prve četiri sveske stripa o superheroju Deksi Pantelejskom: Rođenje Dekse Pantelejskog, Oslobađanje Panteleja, Učenje o ljubavi i TV travestija. Autor tog stripa je Tatula. U funkciji oneobičavanja teksta i podsticanja pažnje čitalaca, pored mnoštva fantastičnih i izuzetno duhovitih epizoda, autor stripa najavljuje još dva nastavka pod nazivom Magična mašina i Avanture iz sobe ljubavi.

Radnja tog urnebesnog stripa smeštena je u budućnost, u 2050. godinu, pripovedano mesto je „Pantelej – najnerazvijenije naselje Niša, koji je najnerazvijeniji grad Srbije, koja je najnerazvijenija država planete Zemlje“, a glavni junaci su Deksa Pantelejski, lažni mesija i Nenad Žabac, student književnosti, vatreni pobornik postmodernizma. Prve četiri sveske stripa o superheroju Deksi Pantelejskom najuspešniji su i najduhovitiji delovi romana u kome su dominantni postupci ironijskog i grotesknog snižavanja. Strip o Deksi Pantelejskom jeste parodija modernih priča o superherojima.

Osim tog urnebesnog stripa, pripovedač u roman uvodi još jednu priču koja je svedočanstvo o surovosti istorije i čija je funkcija da podseti na to da su lične nesreće uvek veće od opštih. To je životna priča o Tatulinom pradedi, ratnom vojnom invalidu iz Prvog svetskog rata. Ukoliko pažljivo razmotrimo nju i Tatulinu životnu priču, uočićemo da je njihov početak različit, ali da im je epilog isti.

Roman Tri slike pobede pisan je realističkim metodom: u njemu je ispripovedana kontinuirana priča u kojoj nema postmodernih igranja s flešbekovima i umetnutim pričama. Na osnovu karakteristika mogli bismo ga svrstati u postpostmodernu. Kao i prethodna dva, izuzetno je filmičan, sastoji se iz niza vrlo dinamičnih epizoda raspoređenih u tri poglavlja. Naslov prvog poglavlja je Blato. U njemu pripovedač, koji je ujedno i glavni junak, pripoveda o sopstvenom iskustvu rata doživljenom na Kosovu 1999. godine, ali iz vizure pozadinca. S mnogo gorčine, služeći se ironijom, sarkazmom, groteskom i – nekada više, a nekada manje – uspelim metaforama, pripoveda o tom besmislenom događaju u kojem su do izražaja došle najgore ljudske osobine. U drugom poglavlju – U prestonici ništavila – pripoveda o Tatulinoj smrti, svom životu po povratku s Kosova, sopstvenom nervnom slomu i njegovim posledicama, svojim obračunima, koji su rezultat nezadovoljstva i sobom i drugima, a koji proističu iz stalnog osećaja odbačenosti. U trećem poglavlju, čiji je naziv Na putu, pripoveda o sopstvenom nastojanju da konačno napusti zemlju i smisao nađe na nekom drugom mestu. Njegov plan se komplikuje, on se zatiče u apsurdnoj situaciji na dan „velike pobede“ (5. oktobra 2000. godine) i gubi priliku da svom postojanju da pravi smisao. Zbog tragične greške koju čini izneverava sve čemu je navodno težio, bežeći od sebe slabog i nevoljenog.

Trilogiju Dnevnik dezertera čine romani čija je poetička organizacija različita i koja je usklađena s prirodom svakog od pripovedača. Ona jeste harmonična celina čiji je kraj otvoren, u kojoj je pripovedani prostor Niš, i tek u jednom segmentu Beograd, a pripovedano vreme poslednja decenija XX veka. Ipak, trebalo bi reći i to da su tematske osnove poslednjeg dela trilogije (Tri slike pobede) izuzetno osetljive, prvenstveno zbog malog vremenskog odmaka od događaja o kojima se pripoveda, i da je autor, služeći se različitim pripovedačkim postupcima, Đorđevu porodičnu priču malo više mogao staviti u prvi plan. Roman Tri slike pobede dobio bi još na dinamičnosti da, kao prva dva dela trilogije, sadrži flešbekove i niz epizoda vezanih za grad – jer Zvonko Karanović, pre svega, jeste pesnik i pisac grada, to je teren u književnosti na kojem on može dati svoj maksimum. Da je u tome u potpunosti uspeo, verovatno bi učinio sasvim apsurdnim različita ideološka tumačenja ovog romana.


Slađana Ilić

23.10.06 Plastelin.com

Debitantski roman Zvonka Karanovića "Više od nule" prvobitno je objavljen 2004. godine u izdanju niškog "Zografa". Ove godine, u okviru novopokrenute edicije "Meridijan" izdavačke kuće "Laguna", izašlo je novo, poboljšano izdanje Karanovićevog romana, sa podnaslovom "Finalni remiks". Roman "Više od nule" zamišljen je kao prvi deo trilogije "Dnevnik dezertera".

Glavni junak i pripovedač romana "Više od nule" je Nišlija Aleksandar Đorđević, zvani Korto po omiljenom strip junaku, vlasnik muzičke prodavnice Fun House. Korto je preduzimljiv i sposoban trgovac, koji nekako uspeva da "ostane u igri" u doba smutnih devedesetih. Ogorčeni je protivnik režima Slobodana Miloševića i "ide na sve mitinge i proteste jer misli da mu je Sloba upropastio zivot." Kortova dva najbolja prijatelja su Đole i Tatula. Svi oni pripadaju generaciji s kraja šezdesetih i u vreme kada se odigrava radnja romana su tridesetogodišnjaci. Na formiranje duhovnih horizonata Karanovićevih junaka apsolutno dominantni uticaj imala je rokenrol kultura, a tek potom filmska umetnost i savremena književnost. ("Books, movies, TV and, of course, rock and roll" - rekao bi američki bestseler autor Bret Iston Elis, sa čijim romanom "Manje od nule" Karanović stupa u svojevrsni dijalog.) Rokenrol je prikazan kao jedini prozor građana Srbije u svet iz dubokog mulja devedesetih. Pank i rege, dva najdraža Kortova muzička pravca, shvaćeni su kao dva izraza jedne iste pobune i težnje ka identično shvaćenoj slobodi. Roman "Više od nule" tipični je urbani omladinski roman, čijim svetom dominiraju rokenrol, alkohol i lake droge.

Radnja romana odvija se u Nišu u periodu od proleća 1998. godine do pred početak NATO-bombardovanja u proleće 1999. godine. Čitalac Karanovićevog romana suočen je sa neprijatnim podsećanjem na Srbiju iz devedesetih, ali u isto vreme ima korisnu mogućnost da poređem ustanovi koliko je zapravo učinjeno u preobražaju društva, šest godina posle okončanja Miloševićeve vladavine. Čitalac se ponovo susreće sa čuvenim natpisima na benzinskim stanicama "nema goriva" i prodajom benzina u plastičnim flašama; sa uličnim dilerima deviza i preprodavcima kradene robe i automobila iz inostranstva; sa beskrupuloznim represivnim ponašanjem režima prema slobodnim medijima; sa korupcijom kao sveopštim principom funkcionisanja svih državnih službi. S jedne strane tu su zauvek izgubljeni, psihički neuravnoteženi ratni invalidi i sirotinja, a sa druge enormno obogaćeni ratni profiteri i kriminalci, ustoličeni na tron uglednih građana i društvene elite.

Kao posledica životne preokupacije naratora, lajtmotiv Karanovićeve slike devedesetih je jedan od vrhunskih zaštitnih znakova tog perioda, a to je fenomen muzičke piraterije. Kortova pozicija u tom kontekstu ima dva lica. S jedne strane, on je učesnik u kriminalnoj igri ustanovljenoj od strane režima koga iz dna duše prezire. Međutim, sa druge strane, Karanovićev junak svoj prkos i pobunu iskazuje time što u svojoj radnji ne prodaje "narodnjake", iako je svestan koliku bi mu zaradu to donelo. Korto je svojevoljno šraf u zločinačkoj mašineriji destruktivnog režima, dakle negativni lik, ali u isto vreme i neko ko u kulturno-vrednosnom mraku devedesetih deluje prosvetiteljski, pružajući otpor sveprisutnoj turbo-folk pomami, dakle, pozitivac. On uviđa paradoksalnu činjenicu da na Balkanu "muzički trendovi zavise od ukusa onih koji štampaju piratske kompakt diskove."

Konstituisanje lika glavnog junaka romana započinjenje njegovim povratkom u Niš posle pet meseci provedenih u Americi. "Rešio sam da ostavim potragu za životnim eldoradom zarad punog kofera nečega za šta sam verovao da čini moju dušu." Tada se u Kortu rađa tegobna psihološka dilema: tamo ili ovde, Amerika ili Srbija, život sa ženom koju još uvek voli ili sloboda u neslobodi totalitarističko-mafijaškog sistema. Refrenično ponavljanje dijaloga: "- I zašto si se vratio? - Nisam mogao da izdržim. - A Nina? - Ostala." - u stvari je proganjajuće unutrašnje previranje glavnog Karanovićevog junaka oko pitanja da li je ipak pogrešio što se vratio. Samopreispitivanje će kulminirati u završnici romana, kada Korto neposredno pred početak bombardovanja od vojske dobije poziv za tobožnju redovnu vežbu. Pri polasku/begu u inostranstvo Korto u džepu ima i Ninino garantno pismo iz Amerike.

Za Karanovićev sociološki prikaz srpskih devedesetih indikativno je postojanje dva generacijska razmimoilaženja i suprotstavljanja. Prvo se tiče politike i ostvareno je kroz sukob Korta s njegovim ocem, penzionisanim oficirom nekadašnje JNA. Kao većina njegove generacije i Kortov otac je "pouzdan šrafčić u Slobinoj glasačkoj mašini", što Korta ne može ostaviti ravnodušnim. Karanović potcrtava oštru podeljenost Srbije devedesetih na one, mahom starije, koji podržavaju Miloševića, i na one, uglavnom mladu populaciju, koji s razlogom u Miloševiću vide uzrok svih nedaća i bede u zemlji. Kada odluči da uoči bombardovanja pobegne iz zemlje, Korto će to vrlo jednostavno obrazložiti: "Neću da idem da branim Slobin režim. Neka ga brane penzioneri." Drugi Kortov generacijski front razvijen je na liniji suprotstavljenosti rokenrol i tehno muzike. Kraj devedesetih je vreme kada se na ovim prostorima odigrava intenzivna ekspanzija tehno kulture, koju Korto nikako ne podnosi. "Novi klinci imaju svoju muziku", rezignirano zaključuje Karanovićev junak. Dvadesetogodišnji prodavac u Fun House-u sa nadimkom Štakor predstavnik je najmlađe generacije koja odrasta uz tehno žurke, pa zbog toga između Korta i njega često dolazi do rasprave. Bitna različitost poimanja života dve generacije simbolizovana je i isticanjem preovlađujućih vrsta narkotika - rokenrol pokolenje puši marihuanu, dok tehno-generacija konzumira ekstazi.

Arsenal Karanovićevih narativnih tehnika izrazito je skučen i neraznovrstan. Pripovedanje u ja-formi teče u prezentu od početka do kraja. Na nekoliko mesta primenjena je filmska kompoziciona tehnika flešbeka, za evociranje Kortovih sećanja na proteste iz "96 i "97 godine ili uspomena iz zajedničkog života sa Ninom. Jedino bitnije usložnjavanje pripovedne strukture predstavljaju izvodi iz niškog internet čet-foruma, gde je ostvarena autoreferencijalnost i metapoetički nivo naracije. (Korto saopštava učesnicima foruma da piše roman i ukratko im predstavlja fabulu i likove, što oni potom duhovito komentarišu.) Karanović je mnogo bolji kao posmatrač društvene zbilje i tipova nego kao umetnik-romansijer. Roman "Više od nule" ostavlja utisak umetnički neobdelane i neliterarizovane materije. U celini gledano, to je pre zbirka urbanih anegdota iz svakodnevice vlasnika muzičke prodavnice, nego jedinstven i zaokružen romaneskni svet.

Ključni momenat za vrednovanje Karanovićevog romana i njegovu kontektualizaciju u savremenoj srpskoj književnosti je egzaltirana Kortova konstatacija: "Sloba nas jebava već skoro deset godina, a ovi naši domaći književnici godinama ćute ko miševi, niko da progovori o tome!" Roman "Više od nule" značajniji je i veoma značajan po onome o čemu govori, nego po načinu na koji je to izrečeno i uobličeno. Karanovićev prozni prvenac kao da pati od nedostatka Književnosti. "Više od nule" više je od široke i obuhvatne slike srpskih devedesetih, ali manje od zaista snažnog književno-umetničkog ostvarenja.

10.10.06 Glas javnosti

Posle romana prvenca "Više od nule". koji je u izdanju niškog "Zografa" dostigao tri izdanja i pre dve godine bio u širem izboru za NIN-ovu nagradu, Nišlija Zvonko Karanović predstavio se ovih dana romanom "Četiri zida i grad" ("Laguna"). Karanović, koji je do "Više od nule" bio poznatiji kao pesnik, novim romanom korača ka zamišljenoj trilogiji. Najavljuje da će se treći roman zvati "Blato", čija će poslednja stranica stići do 5. oktobra 2000. godine i tu se zaustaviti.

- U trilogiji su životne priče tri prijatelja koja žive u Nišu, gde krajem devedesetih dočekuju i rat. To su ljudi koji su "rasli" na jednom drugačijem, civilizacijskom sistemu vrednosti. Slušali su muziku, čitali knjige, putovali, bili su osećajni, pametni, talentovani, čak ne mora ni to, ali bili su drugačiji. E, oni su stradali u sudaru s tim vremenom kao kolateralne žrtve.

- Nisu oni fizičke žrtve sa ratišta i nisu junaci teških priča, ali su bili tu i to vreme ih je pregazilo. Oni su žrtve istorije, vremena, jedne politike. Mnogi su tada otišli, a oni koji nisu poraženi su. To je priča o tim poraženim ljudima, što bi rekao Leonard Koen, "divnim gubitnicima" - kaže Karanović.

Posle Kora iz "Više od nule", glavni junak romana "Četiri zida i grad" je Vladan Mitić Tatula, strip crtač i čovek talentovan za umetnost. Posle srednje škole otišao je na prestižnu akademiju u Amsterdamu, živeo je tamo godinu dana i, sticajem okolnosti, vratio se jer mu je umro otac.

- Pošto nije išao u vojsku, odlazi na regularno služenje vojnog roka i u povlačenju iz Bosne 1992. godine upadne u zasedu i postane ratni vojni invalid. Onda počinje da prodaje trodone, travu, hašiš - postaje klasičan antijunak - kaže Karanović.

Junak trećeg romana "Blato" biće Đorđe Uzelac Đole. On je usvojeno dete, za šta saznaje u 16. godini i tada za njega prestaju da važe moralne norme. Bavi se prodajom garderobe, parfema. Đole će biti regrutovan u vreme NATO bombardovanja i kada se se vrati s Kosmeta, shvata da ništa ne zna da radi. I tada odlučuje da se bavi politikom.

- Trilogija će se završiti 5. oktobra, simbolično, za svu trojicu. Želeo sam da mi knjiga bude kao film, da ne stane od prve do poslednje strane. Ljudi su se promenili, imamo sasvim drugačije navike, komunikacije su nam mnogo brže, imamo mobilne telefone, kompjutere, Internet... Tome i književnost mora da se pridruži, da bude efikasna i da priča ili emocija odmah zgrabe čitaoca - kaže Karanović.

JA SAM IZDRŽAVANO LICE

- Verovatno je težnja svakog pisca da živi od pisanja, a u Srbiji zasigurno ne može da se živi od pisanja. Mali jezik, mala zemlja, mala književnost... Ljude koji od toga žive možeš da izbrojiš na prste obe ruke. Ja sam prodao dva izdanja "Više od nule" u "Zografu" i dva izdanja u "Laguni", što je genijalno i nemam razloga da budem nezadovoljan, ali i dalje ne mogu da živim od toga... Imam sreću da mi je supruga poklonila godinu dana, u smislu da ona radi i zarađuje, a ja sedim kod kuće, čitam i pišem. Imam 24 sata kvalitetnog vremena van svih obaveza.

KNJIŽEVNA SCENA OGLEDALO POLITIČKE

- Mislim da je politička scena transponovana na književnu scenu. Svakodnevna politika je vrlo jasna, imaš različite novine i svako izabere po jedne. Međutim, na književnoj sceni, koja je nevidljiva politička scena, takođe teče tranzicija, ali vrlo sporo. Milošević još nije poražen na književnoj sceni. Ima puno ljudi iz tog vremena u institucijama, rade, lobiraju... Doduše, svako ima pravo da voli komuniste i Miloševića, svako ima pravo na svoje zablude, kao i što svako ima pravo da piše šta hoće. Ali, srž problema je što oni kaskaju za životom i vremenom, civilizacijom, 21. vekom. Književna scena je ogledalo one dole, političke. I na njoj se zauzimaju pozicije i gore se vodi jedna nevidljiva bitka, samo to niko ne kaže javno.

Milorad Doderović

12.09.06 SEEcult.org

BEOGRAD, 11. septembra (SEEcult.org) - Romani “Vise od nule” i “Cetiri zida i grad” Zvonka Karanovica, prva dva dela njegove trilogije “Dnevnik dezertera”, bice predstavljena 14. septembra u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, uz ucesce autora, Igora Marojevica i Sase Cirica.

Marojevic je naveo u recenziji romana “Vise od nule” da je rec o prici o slobodnim ljudima u neslobodnoj zemlji, citljivoj, duhovitoj i potresnoj knjizi koja pripoveda o nezaustavljivosti zivota i postaje posveta mladosti kao njegovom najvitalnijem segmentu.

Glavni junak Aleksandar Djordjevic Korto vodi 90-ih godina u Srbiji svoju muzicku prodavnicu i pokusava da dodje do novca. Primoran da se svakodnevno snalazi da bi opstao u poslu, nailazi na niz prepreka koje ce, po uzoru na junake pikarskih i avanturistickih stiva, sa vise ili manje uspeha savladati do kraja tog uzbudljivog romana.

“Vise od nule” oslikava i unutrasnju borbu citavog jednog urbanog sloja koji nastoji da sacuva svoju sustinu uprkos raspadu opsteg sistema vrednosti i fizickoj blizini rata. Ne pristajuci na svakodnevicu, Korto i njegova dva prijatelja stvaraju paralelnu zbilju muzikom, lakim drogama, odlascima na zurke, filozofiranjem, catovanjem.

Roman “Cetiri zida i grad” svojevrsni je nastavak romana “Vise od nule”, u kojem je glavni junak jedan od trojice vodecih likova iz prethodne knjige - Vladan Mitic Tatula - ratni vojni invalid, sitni diler trave i psiho-opijata.

On je covek uzbudljive proslosti i neobicne zivotne sudbine: godinu dana je ziveo u Amsterdamu i studirao na prestiznoj umetnickoj akademiji. Umesto da zavrsi skolu i zivot nastavi u inostranstvu, zbog vazne odluke za koju je mislio da je jedina ispravna, on se 1991. vraca u Srbiju i postaje zrtva najnovijih balkanskih ratova.

Osam godina kasnije, u Nisu pod bombama, on pokusava da osvoji devojku kojom je opsednut, ali nista nije onako kako mu se cini. Njegov zivot naseljavaju likovi cudnih imena: Dzizus, Lilit, Deksa Pantelejski, Srebrni Surfer, a tu su i njegova dva prijatelja Mihajlo i Gavrilo...

Oba romana objavila je Laguna.

25.07.06 Glas javnosti

U okviru novopokrenute edicije "Meridijan", namenjene, pre svega, mlađoj generaciji domaćih pisaca, "Laguna" je objavila prvi roman Zvonka Karanovića "Više od nule", koji bi trebalo da bude prvi deo trilogije "Dnevnik dezertera".

Urednik edicije, već afirmisani pisac mlađe generacije, Igor Marojević odabrao je da objavi novo izdanje ovog romana, koji je i bez medijske podrške dospeo do čitalaca jer su prepoznali autentičan glas "izgubljene urbane generacije Srbije iz 90-ih godina". Autor je u podnaslovu napisao da je ovo "finalni remiks", tako da se čitaocima nudi prečišćeni tekst prethodnih izdanja.

Karanović se literarno formirao na iskustvima bit generacije i pop kulture i sebe je smatrao piscem sa margine koji je stekao kultni status među vršnjacima kao andergraund pesnik. Proslavio se kao pesnik sedam zbirki, a pre dve godine prvi put se pojavio njegov roman "Više od nule" u izdanju niškog "Zografa".

U izdanju "Lagune" uskoro treba da se pojavi nastavak knjige "Četiri zida i grad".
Za glavni lik priče odabrao je vlasnika prodavnice ploča koji sebe identifikuje sa omiljenim junakom Kortom Maltezeom i pokušava da živi poput njega, dok oko sebe posmatra sunovrat srpskog društva.
Igor Marojević smatra da ova prva knjiga zamišljene trilogije obećava da će ona postati najbolja slika jednog vremena, a posebno njene mlade generacije.

Tanjug