13.07.03 Dnevnik - Novine i časopisi
Vek pripovedanja
Književna priča o Novom Sadu predstavljena je kroz stvaralaštvo pisaca iz druge polovine 19. i prve polovine 20. veka u izboru Nenada Šaponje i izdanju „Stilosa”
Posle Antologije savremene novosadske priče u izdanju “Stilosa” nedavno je objavljen još jedan izbor iz proznog stvaralaštva autora koji su pisali u periodu od 1850. do 1950. godine. Autor Antologije stare novosadske priče, kao i one prethodne je književni kritičar Nenad Šaponja. Po njegovim rečima, žižna tačka ove knjige je Novi Sad, bilo kao prostorni okvir dešavanja priče, bilo da priča ishodi iz njegove duhovne atmosfere ili da je sam pisac svojom literarnom egzistencijom bio vezan za ovaj grad. Priča o gradu, pak, nije samo priča o njegovim živim i neživim toponimima, jer upoznavanje sa jednim gradom podrazumeva i raščitavanje njegovih proznih smislova. Šaponja se u ovom veku pripovedanja odlučio za 24 pisca, kako poznatih autora Zmaja, Jakova Ignjatovića, Lazu Kostića, Veljka Petrovića, Crnjanskog, Isidoru Sekulić, tako i sada već zapostavljenih i nepravedno zaboravljenih stvaralaca kao što su Koder, Abukazem, Nenad Mitrov, Svetislav Stefanović.
Uvodne stranice Antologije donose specifičan pogled na stari Novi Sad, tadašnje kulturno središte “prečanskih” Srba, kroz putopise, sećanja, intervjue i letopise poznatih književnika i istoričara. Za priče u prvom delu knjige iz druge polovine 19. veka Šaponja u pogovoru ove antologije kaže da su rasute između fantastike, oniričnog i realizma, između sentimentalnih i istorijskih povesti, dnevnika i biografija. Priče dvanaest izabranih autora pokazuju, kako naglašava raznolikost uvida u stvarnost kroz koju je srpska priča 19. veka ocrtavala veći deo svoje literarne mape.
Početak 20. veka, s političko-državnim promenama donosi i bitnu kulturnu promenu u statusu Novog Sada, kada po mišljenju priređivača “srpska Atina” postaje samo mala trgovačka varoš izmeštena van glavnih tokova književnog života, zaboravljena u udaljenom ataru prestonice. Sem tri značajna pisca Crnjanskog, Veljka Petrovića i Isidoru Sekulić koji su više literarno no životno vezani za Novi Sad, u periodu između dva rata delovali su autori koji su sada mahom zaboravljeni, tako da Šaponja kaže da je to više zbir nego izbor, više pokušaj da se u relativno oskudnom književnom prostoru, načini validna fotografija onog što je već postalo nevidljivom istorijom pripovedanja u Novom Sadu. Jedno od poglavlja ove antologije nazvano “Pogled u biografiju” donosi zapise o životnoj sudbini Kodera i Nenada Mitrova.
Sa ove dve antologije stare i savremene priče Šaponja je kako kaže pokušao da ovim pogledima na grad nadiđe i pojedinačne književne sudbine i istorijske etape gradskih promena, prepoznajući suštinsku priču Novog Sada kroz stvarnost koju grade dela njegovih pisaca, nadajući se da je makar u blesku čitalačkog trena, staro i prošlo, ovom knjigom učinio aktuelnim i živim.
- Izvan čisto književnih okvira i vrednosti koje nesumnjivo poseduju Šaponjine obe antologije otvaraju i širu kulturološku priču koja tek treba da bude ispričana - smatra recenzent prof. dr Sava Damjanov. - To je priča koja će svakako biti bazirana na književnosti, ali će se odnositi i na slikarstvo, arhitekturu, novinarstvo, kao i na istoriju svakodnevnog života jednog grada (kakav je Novi Sad) istoriju koju čini sve ono što tzv. “velika istorija” ne primećuje a itekako je važna.To je najzad priča o našoj urbanoj tradiciji koju smo decenijama marginalizovali forsirajući katkad do neukusa onu ruralnu.
N. Popov
16.06.03 Politika
NOVO U KNJIŽARSKIM IZLOZIMA
Studija o tkanju i vezu
Đurđica Petrović (1927-2003), dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, smatrana je za jednog od najznačajnijih srpskih etnologa druge polovine HH veka. Autor je više knjiga, studija i članaka, a ovih dana iz štampe je izašla njena knjiga izabranih studija o tkanju i vezu "Od pusta do zlatoveza", u izdanju Srpskog genealoškog centra (urednik Miroslav Niškanović).
Mirjana Prošić-Dvornić u pogovoru ističe da je ovo kulturna istorija ispričana jezikom tekstilije, i u tom kontekstu veli: "Profesorka Petrović nam je pokazala koliko produktivni mogu biti ’razgovori’ s predmetima ukoliko znamo da postavimo prava pitanja i ukoliko imamo strpljenja da tražimo odgovore i gradimo priče... Đurđica Petrović je bila osoba širokih vidika i vizija, Jugosloven i demokrata, građanin sveta..".
Pantićeva antologija
Vrsni znalac našeg narodnog stvaralaštva, akademik Miroslav Pantić objavio je kod beogradske "Prosvete" drugo izdanje svoje antologije "Narodne pesme u zapisima XV - XVIII veka" (prvo izdanje izašlo je davne 1964. godine kada je obeležavana stogodišnjica smrti Vuka Karadžića). Tako je današnji čitalac u prilici da se upozna sa jednim izborom najvišeg reda. A na kraju knjige su napomene i objašnjenja pa čitalac ima priliku da se upozna sa ličnostima koje su pesme zapisale, a i njihovu genezu - od priče o Hanibalu Lučiću i Marinu Držiću do priče o Petru Hektoroviću, Petru Zrinjskom, Nikoli Đuroviću, Jozi Betondiću, nepoznatim Bokeljima, Kotoranima, Korčulanima...
"Od Malorusije do Ukrajine" naziv je knjige Mikola Rjabčuka (1953), ukrajinskog pisca i naučnika, koji je ispričao muke svoga naroda u novijoj istoriji: od "Malorusije" do "Indoevrope" - takozvanim ukrajinskim autostereotipovima.
Knjigu je priredio dr Dejan Ajdačić, a izdavači su Biblioteka grada Beograda, Čigoja štampa i Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" (prevodioci su Ljudmila Popović, Milena Ivanović i Ala Tatarenko).
Celokupni Rakić
Slavni pesnik Milan Rakić napisao je i objavio samo jednu jedinu knjigu pesama (1936) i to je takozvano kanonsko izdanje. Posle piščeve smrti njegove pesme priređivali su njegova supruga Milica, pa Isidora Sekulić, Vojislav Đurić, Vladan Nedić, Zoran Gavrilović, Boško Petrović... i ovih dana to je učinio Jovan Pejčić, a knjigu je objavila Osnovna škola "Milan Rakić" u Beogradu. Pejčić se držao Rakićevog izbora (Srpska književna zadruga, 1936) dodavši još dve pesme koje "po izražajnosti, po formalnoj lepoti, po sugestivnosti umetničke reči, nimalo ne zaostaju za najboljim Rakićevim stihovima" ("Jasika" i "Taj ogromni mesec limunove boje").
Sva priznanja Osnovnoj školi "Milan Rakić" na Novom Beogradu, uredniku Mirjani Aranđelović i dizajneru Radu Tavladijcu.
Udruženje za društvenu istoriju objavilo je knjigu "Milenijum i druge jubilarne godine" (Zašto proslavljamo istoriju?) Mihaela Miterauera (sa nemačkog prevela Olivera Durbaba). Knjiga je u Nemačkoj objavljena pre pet godina, a Slobodan Naumović u predgovoru "Ka istoriji slavljenja istorije" naglašava: "Studija koja konačno dospeva pred čitaoce zasigurno će ostaviti u našoj sredini veoma primetan trag... Njen neposredan značaj zasigurno će biti povezan sa širenjem horizonta kako empirijskih istraživanja, tako i teorijskog razmišljanja u istoriografiji i njoj srodnim disciplinama..". Evo i nekih poglavlja iz studije ovog Austrijanca: O nastanku i razvoju javnog obelažavanja spomen-dana, "Memorijalni karakter" hrišćanstva. Od verskog praznika ka političkom, Veselje bez vere, Slavlje istorije...
Evo još jedne antologije - pesnik Dragomir Brajković sakupio je pesme o bojevima i junacima Prvog srpskog ustanka "Viš Srbije po nebu vedrome" (izdavači Srpska književna zadruga" i "Beogradska knjiga". U knjizi su narodne pesme, ali i pesme naših velikana pesništva, kao što su Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Vasko Popa, Matija Bećković, Desanka Maksimović, Ljubomir Simović, Branko Miljković, Ivan V. Lalić, Milovan Vitezović, Radomir Andrić...
Nenad Šaponja, poznati književni kritičar, pesnik i esejista iz Novog Sada, priredio je antologiju "Stare novosadske priče" (izdavač "StÚlos"). Šaponja je svoj izbor priča omeđio na jedan vek pripovedanja: 1850-1950. godina. Ovaj lekar-psihijatar po obrazovanju, čiji je rafinman u literaturi veoma jasan, u pogovoru ističe: "Priča je uvek prošlost... Književna priča o Novom Sadu i njegovom veku pripovedanja, kako je viđena kroz ovu knjigu, podrazumeva pogled iz druge polovine devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka... Njihova žižna tačka jeste Novi Sad..".
A priča počinje od Kodera, Jakova Ignjatovića, Zmaja, Ruvarca, Laze Kostića, Trifkovića, Adamova, Isidore, Veljka Petrovića, Crnjanskog, Kašanina... sve do Bogdana Čiplića na kraju. Knjiga za uživanje u priči, pravoj, bez egzibicionizma koji danas vlada.
R. Popović
