Postoji li dodir tvoje duše?

27.02.15 Danas

Već i sam naziv knjige novih i izabranih pesama Nenada Šaponje Postoji li dodir tvoje duše? koju je objavila Književna opština Vršac (2014) čitaocu govori da pred njim neće biti stranice (o)lako rimovane, raspevane i romantične poezije o ljubavi već, naprotiv, zgusnuti svet duboko promišljenih i proživljenih neverica, sumnji i nejakosti pred neobjašnjivim i nesaznatljivim fenomenima emocija.
U ovoj zbirci ne samo da nema rime već će stihovi biti svesno i namerno razgrađeni da bi na sasvim novim temeljima bila izgrađena poezija u prozi, prevratnički čak mnogo bliža prozi a opet u srži prečista poezije, i to znatno više nego što se nalazi u drugim knjigama što se nazivaju poetskim. Šaponja istražuje jezik i njegove mogućnosti, stvara nove reči, kombinuje ih tako da se iza njihovih sprega otkrivaju nova značenja koja nas, makar malo dublje nego dosad, približavaju samoj suštini naših Ja , sumorno zarobljenih u prividima postojanja. Privid i jeste jedna od glavnih reči Šaponjine poezije: knjiga Postoji li dodir tvoje duše? ima i veoma, veoma precizni podnaslov - Pozicioniranje privida . Ako pomerimo u stranu naznaku koja nam kazuje da je pesnik obuzet očiglednim pesimističnim osećanjem neuhvatljivosti odgovora na neka ključna metafizička pitanja koja (ne)svesno sebi postavlja svako od nas, i ako tako nenaoružani teškim mislima krenemo u čitanje ove izuzetne zbirke, ući ćemo u svet izmeštenih granica koje se više dodiruju sa skepsom večitih pitalica o postojanju u manje vidljivom, u bržoj prolaznosti, u prividu propadljivom. U tom putopisu duše koja izlazi iz sna i ulazi u njega, koja dodiruje drugu, drugoga, i sebe preispituje i zapitkuje, "... svet raste, i smanjuje se, / dok vreme pogađa tačku / u kojoj se naše nigde i ništa / savršeno dodiruju..." Takav i makro i mikro kosmos u kojima "I nema nas kao da nas nema" i "A ako je ako" pulsiraju ponekad u ritmu starozavetnih pesama ili narodnih zbrajalica da bi onda, odjednom, smireno, racionalno pokazali svu svoju hladnoću i, kao u ogledalu (još jedna omiljena reč ovog pesnika), našu minornost pred beskonačnim koje je u nama i koje nas okružuje. Od njih se braniti moguće je samo jednako racionalnim jezičkim kovanicama ili oksimoronima kojima Šaponja, kao oružjem, upire u samu suštinu nespoznajnog - odbranimo se od svega što nas ranjava "smehom tišine, nevidnošću viđenog, izvesnim neizvesnog, izrečenim neizrečivog...". Pesme Nenada Šaponje razvrstane su u više ciklusa (novi, dosad neobjavljivan je jedino Izgledam, dakle nisam ), a tu su i odlomci iz poema Đokonda , Odrazi varke ili ogledalo u dve duše , Očevidnost i More . Autor je čitaocu podario i esej o poeziji, a recenzent Draško Ređep i u njemu i u pesmama Nenada Šaponje, osluškuje romor "solilokvija usred beskonačnih plićaka naše govorne bižuterije" koji "u isti mah osvetnički bira i oštroumno raspamećuje osrednjost svake vrste".

AUTOR: A. CVIJIĆ