Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine.
Mario Vargas Ljosa je jedno od najslavnijih književnih imena u svetu. Rođen u Peruu 1936. godine. Ljosa je svojevremeno doktorirao književnost u Parizu, a živeo je i u Barceloni i Londonu. Kao vrlo mlad čovek pojavio se na književnoj sceni 1958. zbirkom priča Šefovi, da bi četiri godine docnije objavio roman Grad i psi. Usledio je niz s kojima je Ljosa stao uz bok velikim latinoameričkim obnoviteljima svetskog romana: Kortasaru, Fuentesu, Puigu, Sabatu, Markesu... Pomenuću neke Ljosine romane: Razgovor u katedrali, Pantaleon i posetiteljke, Tetka Hulija i piskaralo, Rat za smak sveta, Povest o Majti, Pohvala pomajci, Don Rigobertove beležnice.
07.08.08
Biblioteka Bolero
Avanture nevaljale devojčice, Mario Vargas Ljosa
Prošlo je gotovo 30 godina od kako je naš vrsni hispanista, Branko Andjić, napravio pravu revoluciju bibliotekom Deset hispanoameričkih romana koji su u to vreme predstavljali pravo otkrovenje i izvor neizmernog čitalačkog zadovoljstva. Posle tako duge pauze, konačno je u okviru IP Laguna pokrenuta biblioteka Bolero, sa istim ambicija i urednicima, Ljiljanom Popović Andić i Brankom Andjićem. Knjiga koja otvara ovu ediciju od koje se mnogo očekuje, je poslednji roman Marija Vargasa Ljose, pisca koji danas spada medju možda prvih deset romanopisca sveta i čiji je roman konačno dobio i zasluženo dobar prevod Ljiljane Popović Andjić.
Avanture nevaljale devojčice bi se već po naslovu mogle svrstati u korpus Ljosinog stvaralaštva sa dominantnom erotskom tematikom kome pripadaju i Tetka Hulija i piskaralo, Pohvala pomajci i Don Rigobertove beležnice, iako ovaj roman možda najmanje od svih zaslužuje pomenutu kvalifikaciju. Majstor pripovedanja, Ljosa, je ovaj roman postavio zapravo na dve naizgled suprotstavljene ravni koje se ovde na jednom drugom nivou komplementarno uklapaju u višeslojno štivo pregnantno značenjima. Osnovna priča prati životni put, od rane mladosti do poznih godina, dvoje u svemu suprotstvaljenih protagonista, Ljosinih sunarodnika – „dobrog dečka“, mladića brojnih mogućnosti ali inertnog u pogledu njihovog ostvarenja i „nevaljalu devojčicu“, ženu siromašnog porekla koja ne preza ni od čega da bi zadovoljila svoju žudnju za moći i bogatstvom. Njih vezuje i istovremeno sputava nikad do kraja ostvarena ljubav i strast dovedena do granica opsesije, kao i odnosi na ivici fantastičkog prosedea, kojoj se prepuštaju samo povremeno shodno potpuno oprečnim stavovima i ambicijama kojima se rukovode čitavog života. Relativno dugačak period u kome Ljosa prati sudbinu svojih junaka, omogućava mu da na drugom pripovedačkom razboju tka veoma široko i geografski i istorijski postavljenu, realističku do minucioznih detalja, priču o savremenom svetu druge polovine XX veka. Kroz nju će tako protutnjati brojni istorijski dogadjaji, od sloma peruanske demokratije i dolaska vojne hunte, preko kubanske revolucije, anrhista, umetnika i revolucionara u Parizu 60’tih, hipi pokreta u Londonu, dekadentne britanske elite konjičkog sporta, uz sporedni ali neprekidni tok koji prati svet i probleme prevodilaštva (što je i zanimanje glavnog junaka i naratora) do sveta japanske mafije ili pozorišnih performans predstava savremenog trenutka. Neverovatno širok raspon tema i problema savremenog sveta Ljosa perfektno oslikava u gotovo naturalističkom maniru gde se ovo istorijsko-tematsko-geografsko preobilje ni u jednom momentu ne sukobljava niti zagušuje osnovnu temu jedne opsesivne ali nikada do kraja ostvarene ljubavi čiji razlozi permanentne osujećenosti leže duboko utemeljeni u veoma ozbiljnim društevnim okolnostima klasnih i svakih drugih razlika koje iz njih proističu.
Avanture nevaljale devojčice su jedan od onih romana koji maestralno igra na onoj poznatoj razlici koju uočava Rolan Bart izmedju teksta uživanja pripisanog erotskoj književnosti i teksta zadovoljstva u kome i pisac i čitalac vrhunsko zadovoljstvo pronalaze u jeziku (neprikosnovenoj alatki posredstvom koje se doseže kompletnija spoznaja). Negde izmedju redova suptilnog preplitanja ove dve vrste teksta pronalazi se i zadovoljstvo čitanja jednog od istinski velikih majstora jezika, Marija Vargasa Ljose.
Jasmina Vrbavac
Metropolis, Metropolis, 7. avgust 2008.