Don DeLilo spada u red najznačajnijih savremenih američkih romanopisaca. Od svog prvog romana, objavljenog 1971. godine pod naslovom Amerikana, napisao je petnaest romana. Dobitnik je mnogih nacionalnih i međunarodnih nagrada, među kojima su Nacionalna nagrada za beletristiku za roman Bela buka (1985), PEN/Fokner nagrada za prozu za roman Mao II (1992), Nagrada Jerusalim za celokupno delo (1992), kao i Orden Vilijam Din Hauels (2000), koji dodeljuje Američka akademija umetnosti, za roman Podzemlje, u književnom časopisu Njujork tajms buk rivju svrstan među tri najbolja romana u poslednjih dvadeset pet godina. Godine 2008. dobio je Orden časti Nacionalnog udruženja umetnika, za izuzetno ostvarenje u književnosti. Nagrada PEN/Sol Belou, u čijem žiriju je Filip Rot, za posebna dostignuća u američkoj književnosti dodeljena mu je 2010. godine, a dobitnik je i novoustanovljene Nagrade za američku beletristiku Kongresne biblioteke u 2013. godini, koja se dodeljuje piscima čija dela ne odlikuje samo umetničko umeće i originalnost već su i "snažan, jedinstven i rečit glas o američkom iskustvu". Sa svojom prvom zbirkom kratkih priča Anđeo Esmeralda, bio je finalista za dve nagrade: Nagradu za priču 2012. godine i PEN/Fokner nagradu za fikciju, takođe za 2012. godinu. Iste godine DeLilo je primio književnu nagradu Karl Sandburg na univerzitetu Ilinois u Čikagu.
U novembru 2015. odlikovan je Medaljom za izuzetan doprinos američkoj književnosti. Nagrada se dodeljuje za životno delo i pripada instituciji Nacionalne nagrade za književnost (National Book Award), čiji je DeLilo takođe raniji dobitnik.
Autor je i tri drame i na desetine pripovedaka i eseja koji se bave kako umetničkim tako i fenomenima američke stvarnosti.
U izdanju Geopoetike: Kosmopolis (2004), Bodi artist (2005), Podzemlje (2007), Padač (2008), Tačka Omega (2010), Anđeo Esmeralda (2013), Nula K (2016).
01.09.05 Glas javnosti
Novi roman Don de Lila
Bodi artist, Don de Lilo
BEOGRAD - Ovih dana Geopoetika je objavila još jedan roman Don de Lila, "Bodi artist". Ovaj kratki roman u Americi je izašao 2001. godine i odmah naterao kritiku da ocene da će De Lilovi fanovi, navikli na paranoične i elegantne priče, ovoga puta biti zbunjeni. "Bodi artist" se fokusira na svest samo jedne osobe i izbegava u potpunosti istorijske i kulturološke teme. De Lilo sada postavlja neke više filozofske teme, na primer, koliko neko ostaje ista osoba tokom vremena. Izgleda kao da De Lilo sada želi da čitaoci pogledaju stvarnost iz sopstvene, emocionalno nezaštićene perspektive, oslobođeni naslaga svih "izama" kojima se tumači stvarnost.
Bodi umetnica iz naslova je Lorin Hartke, koja izvodi konceptualne performanse u kojima neprestano transformiše svoje telo na sceni. Ona je iznenada ostala bez muža, filmskog reditelja Reja Roblesa, koji je izvršio samoubistvo. De Lilo nas u roman uvodi preko scena njihovog poslednjeg zajedničkog jutra. Dok Lorin neprestano miriše kutiju sa sojom, pokušavajući da se priseti na šta je podseća njihov miris, Rej joj odsutno odgovara na pitanja, razmenjuju novine i menjaju stanice na radiju. Uskoro saznajemo za Rejevu smrt i ostatak romana pomno istražuje Lorin unutrašnji svet tokom prvih meseci njene patnje.
Ono što priču vodi napred jesu filozofska pitanja koje je Rejeva smrt postavila pred Lorin. Kako doživljavamo vreme? Kako znamo šta je realnost? Poglavlja prelaze sa teme na temu, baš kao što Lorin razmišlja. Kao i njegova junakinja, De Lilo zna da su ove apstraktne ideje koje obrađuje komplikovane, pa čak i dosadne, ali u tome i jeste stvar. Ako je neko zaslužio da nam dosađuje za naše dobro, onda je to De Lilo. Budi dovoljno hrabar da tumačiš samog sebe, sugeriše nam De Lilo, jer postoji nivo na kome su tvoja sećanja, tvoji snovi i tvoja tuga stvarni, realni, oni su zauzeli mesto u tvojoj glavi u u tvojim danima.
T. Č.
