VLADIMIR NABOKOV, ruski pseudonim: Vladimir Sirin (1899-1977), ruski i američki pisac. Pesnik, dramaturg, prevodilac, pripovedač i romanopisac. Potiče iz bogate peterburške aristokratske porodice. Otac, V.D. Nabokov, jedan od lidera kadetske partije, izvršni sekretar Privremene vlade. Emigrirao je sa porodicom 1919. godine. Školovao se u Kembridžu. Živeo u Berlinu (1922-1937) i Parizu (1937-1940). Izdržavao se davanjem časova. U SAD prelazi na pisanje na engleskom jeziku. Radi kao predavač prvo na Wellesley college, a pedesetih godina na Cornelly. Skandal oko romana "Lolita" (1955) donosi mu finansijsku nezavisnost, tako da se seli u Montre u Švajcarskoj gde živi naredne dve decenije, do smrti. Celog života bavio se se proučavanjem leptira tako da je otkrio i nove vrste, a neke su po njemu i dobile ime. Romani, ruski period: Mašenjka (1926), Kralj, dama, dečko (1928), Lužinova odbrana (1930), Kamera obskura (1932), Podvig (1932), Očajanje (1936), Dar (1937-1938), Poziv na pogubljenje (1938); američki period: Pravi život Sebastijana Najta (1941), Bend Sinister (1947), Lolita (1955), Pnin (1957), Bleda vatra (1962), Ada (1969), Prozirnost stvari (1974), Pogledaj Arlekine! (1974).
08.08.08 Danas
Terra Nabokoviana, NNK International
Esej o Džojsu
Nabokovljev "Esej o Džojsu" objavila je izdavačka kuća NNK International, u dva izdanja. U celokupnoj ljudskoj istoriji ne postoji knjiga o kojoj se više pisalo od Džojsovog "Uliksa". Nabokov u ovom eseju otkriva u čemu je tajna ove genijalne knjige i kakva je to magija skrivena u romanu za koji odavno već postoji opšta saglasnost da se "posle Uliksa više nije moglo pisati kao pre". Jedan od briljantnih odgovora na ovu zagonetku dao je upravo Nabokov, jedan od najboljih poznavalaca Džojsovog opusa. Nabokovljevo interesovanje za roman Uliks je očekivano. I Nabokov i Džojs bili su izgnanici iz svojih domovina, Rusije i Irske. Dela su im imala sličnu sudbinu: Džojsov "Uliks" javno je spaljivan, a Nabokov je zbog "Lolite" u Americi proglašavan nepoželjnom osobom. Zatim, na Nabokovljevo bavljenje Uliksom uticalo je i upečatljivo lično i književno prijateljstvo iz Džojsovih i Nabokovljevih pariskih dana kada je, ne može biti sumnje, mnogo vremena provedeno i u razgovorima o Uliksu. Lutalaštvo jeste vezivalo ova dva pisca, iako mu je Džojs pristupao drugačije, tvrdio je da je njegovo izgnanstvo dobrovoljno. Nabokova je morao zanimati Uliks jer je ostavio traga i u njegovom opusu - naime, u samoj se Loliti može uočiti određeni uticaj izvesnih Džojsovih književnih tehnika. Takođe, za Nabokova je morao biti izazov da napiše studiju o "Uliksu", zato i što je to, posle Šekspirovih drama, delo o kome je najviše u svetu pisano, počesto pogrešno i bez mnogo razumevanja.
"Esej o Džojsu" zapravo je Nabokovljevo predavanje održano na jednom od koledža. Nabokov smatra da je glavna tema "Uliksa" beznadežna prošlost, smešna i tragična sadašnjost junaka o kojima Džojs pripoveda, kao i patetična budućnost. Temu "Uliksa" Nabokov svodi na tri reči: Blum i Sudbina. Nabokov , tumačeći Uliksa ističe da Džojs ovo delo piše direktno, lucidno, logično i lagano, ali i u tzv. toku svesti ili, tačnije rečeno, na pragovima svesti. Nabokov ističe da su u Uliksu prisutne i parodije na različite neromaneskne forme: naslove iz novina, mističke i komedijaške drame, parodije književnih stilova i autora... "Vraćanje brojnih tema jedna je od najupečatljivijih karakteristika knjige. Ove teme su mnogo više naznačene, mnogo smišljenije praćene nego one koje nalazimo kod Tolstoja ili Kafke", ističe u ovom eseju o Džojsu Nabokov.
S. D.
