Horhe Luis Borhes rođen je u Buenos Ajresu 24. avgusta 1899. Sa devet godina preveo je Srećnog princa Oskara Vajlda. Njegova porodica se seli u Pariz 1914, da bi kasnije prešla u Ženevu u kojoj je Borhes naučio francuski. Pripremajući maturu interesuje se za velike pisce XIX veka i filozofiju; otkriva jevrejski misticizam posredstvom romana Golem G. Mejrinka. Na putu za Argentinu (1919) njegova se porodica zaustavlja u Španiji, u kojoj će Borhes pisati i kretati se u krugovima ultraističke avangarde. Po povratku u Argentinu (1921) učestvuje u pokretanju časopisa (Prizma, Proa), sa nekoliko mladih pisaca koji su se okupljali oko M. Fernadesa. Putovanjem u Evropu 1923. otpočinje period bogate spisateljske aktivnosti. Godine 1927. vid počinje da mu slabi, da bi potpuno oslepeo krajem pedesetih godina. Posle očeve smrti (1938), radio je u biblioteci punih devet godina. Zbog suprotstavljanja Peronovoj diktaturi bio je neprestano pod policijskom prismotrom. Posle Peronovog pada (1955), postaje direktor Nacionalne biblioteke, a potom profesor književnosti na Univerztitetu u Buneos Ajresu. Dobio je sa Beketom nagradu Formentor (1961), što mu je otvorilo vrata zapadnog sveta. Od tada počinje svoja putovanja u Ameriku i Evropu na kojima drži predavanja. Nagradu Servantes uručuju mu u Madridu 1980. godine. Umire u Ženevi 14. juna 1986. Ostao je zapamćen po svojim zbirkama priča, kao što su: Univerzalna istorija beščašća (1935), Maštarije (1944), Alef (1949), Brodijev izveštaj (1970) i Peščana knjiga (1975).
18.11.08 Beta
Borhesova Knjiga u izdanju Paideje
"Knjige o izmišljenim bićima"
"Borhes, rodonačelnik postmoderne proze, čitav je svet shvatio kao Knjigu, koja govoreći o sebi govori i o književnosti, kulturi, civilizaciji uopšte. Upravo tako može se shvatiti i njegova "Knjiga o izmišljenim bićima"", rekla je Silvija Monros Stojaković na promociji ovog dela.
Godine 1957. Borhes je objavio "Priručnik fantastične zoologije", a deset godina kasnije objavljena je "Knjiga o izmišljenim bićima" u kojoj je prvobitni spisak mitoloških zveri, nemani i drugih fantastičnih bića proširen i dopunjen.
Prema rečima prevodioca, čitalac tog dela u prilici je da neposredno obuhvati "tela i bića drevnih mitologija, pesničkih istina i drugih predanja što ih je Borhes kao istinski erudita popisao, ne mareći uvek za doslovnu tačnost sopstvenih navoda".
"Borhes se u ovom delu poigrava sa stvarnošću, njenim sklopovima, ljudskim navikama... Kroz jednu umnu igrariju ponudio je ključ za drugačije iščitavanje već napisanog, tumačeći odrednice kao što su "zmaj", "životinja koju je usnio Kafka", "ptica feniks", "himera", "mandragora" i druge", rekla je Silvija Monros Stojaković.
"Knjiga o izmišljenim bićima", kako autor navodi u predgovoru, "nije napisana za jednokratno čitanje, upućujući time čitaoca da može da se "igra" postojećim elementima i da im svaki put da neki novi smisao.
"Paideia" je do sada objavila Borhesova dela "Peščana knjiga", "Alef", "Maštarije", "Univerzalna istorija beščašća", "Atlas" i "Nova istraživanja", a za početak iduće godine najavljena je i "Istorija večnosti".