Minut - put oko sveta za 60 sekundi

15.12.12 e-novine.com

"Minut" je knjiga koja deluje uravnoteženo i smireno, međutim u sebi krije strahovito potentnu dramatiku koja je ostavljena čitaocu na otkrivanje, na domaštavanje. Na osnovu iskustva lako je ustanoviti da je svet jedinstvo nepomirljivih suprotnosti, a ova knjiga narativno-vizuelnih kolaža je njegov odraz, u umetničkom pogledu više nego uspešan
Konceptualne knjige veoma često ostanu potpuno nezapažene i tek nakon mnogo godina dobijaju pravo vrednovanje. Bez obzira na ekonomsku krizu koja je neštedimice udarila i na izdavaštvo, postoje neki projekti koji zaista imaju veliki značaj upravo zbog toga što su dosledno i hrabro sledili svoje ideje ne obazirući se na bilo kakve zakone tržišta i novca. Navešću nekoliko primera izdanja čija je vrednost nesumnjiva, bez obzira što su prošla mimo svih „bestseler“ lista, ali i mimo bilo kakve kritičke recepcije. VBZ je svojevremeno predstavio Mixed media Bore Ćosića, Službeni glasnik je objavio veličanstvenu knjigu Filmski letak 1976-1979 Slobodana Šijana, a Studentski kulturni centar Novog Sada je 2011. godine izdao knjigu Vladimira Arsenijevića Minut – put oko sveta za 60 sekundi koju ilustratorski potpisuje mlada novosadska vizuelna umetnica Valentina Broštean. O ovoj potonjoj biće nešto više reči.
Da podsetimo, Vladimiru Arsenijeviću ovo nije prva saradnja sa nekim vizuelnim umetnikom. Naime, on je 2004. zajedno sa Aleksandrom Zografom objavio grafičku novelu Išmail (jednu od prvih u Srbiji) koja opet nije prošla onako kako su oba umetnika to zaslužila, bez obzira na to što je knjiga urađena kod agilnijeg izdavača (Rende) i u ekonomski neuporedivo opuštenijoj godini. Za razliku od Išmaila koji predstavlja coming-of-age narativ, Minut ima drugačiju koncepciju. Radi se o zbirci literarnih minijatura koje tek u zaokruženom čitanju daju jasnu sliku ideje koja stoji iza knjige. Ako bih metaforički mogao da iskažem siže ove knjige, onda bi taj blurb glasio: koliko ljudskih sudbina može da stane u lepet krila galebova i bluna?
Poput filmova Inaritua i Arijage Vavilon i 21 gram ili Altmanovih Kratkih rezova, Arsenijević ispisuje sinhroniju koja se u jednom jedinom minutu odvija dvadesetog januara 2010. godine u sve dvadeset i četiri časovne zone, preko pet kontinenata. Trenutak kojim knjiga počinje na ostrvu Haulend u minut posle ponoći predstavlja, u doslovnom ali i delezovskom smislu, događaj koji je naizgled sasvim običan za ovo koralno ostrvo nenastanjeno ljudima. Nešto je uznemirilo ptice i jata galebova i mrkih bluna poleću u vazduh i počinju uznemireno da kruže oko svog staništa i da krešte.
 Delez kaže da događaj nastaje u haosu, u haotičkoj umnoženosti, ali samo pod uslovom da neka vrsta ekrana posreduje. Cilj Arsenijevićevog teksta i Brošteaninih ilustracije jeste traganje za smislom unutar niza naizgled nepovezanih dešavanja, odnosno njihova umetnost je posrednik pomoću kojeg mi iz naizgled slučajnih fenomena možemo posmatrati kao događaj, odnosno kao Događaj. Jer, kako je još Bodler govorio, sve je povezano. Krici galebova i smrt Marije Pavlović (junakinje u nekoliko Arsenijevićevih romana koja svoj kraj dočekuje u Lisabonu, baš u ovoj knjizi), susret između Nihila Baksija (predatora iz Predatora) i njegovog komšije Samala, internetom posredovana ljubav između mladog Kipranina i devojke sa Tajlanda, povezani su upravo činjenicom da se odvijaju u isto vreme, samo na različitim mestima, ali su povezani i nitima pripovedanja koje upliće ljudske sudbine (ma koliko one bile fiktivne i pripadajuće svetu književnosti).
Iz mora haosa uzdiže se jedna nit koja će kao štipaljke na žici povezati likove na dvadeset i četiri različita mesta i oni će tvoriti jedan smisleni niz koji je obeležen tematskom i narativnom idiosinkretičnošću pisca i njemu pridružene ilustratorke, ali to ga upravo čini jedinstvenim i neponovljivim. Takođe, svi ovi događaji kao da se ogledaju jedan u drugom, kao da su nagoveštaj neke velike drame koja svoju simboličku predstavu ima upravo u nerazgovetnom kriku preplašenih ptica, na usamljenom ostrvu, usred Pacifika. Mesto na kojem događaj počinje i na kojem se u cikličnosti knjige i završava kao eho, kao potmuli odjek nije slučajno odabrano. Naizgled rezonantno ništa, u-topija (kao ne-mesto), ono u stvari predstavlja jedan rezervoar mogućnosti, haos sveta, njegovo nesvesno, odnosno rečeno lakanovskim rečnikom, njegovo Stvarno.
Upravo zbog te mitsko-mističke povezanost svih ljudi na planeti, ali zbog ideje krivog srastanja, odnosno uspostavljanja bliskosti između disparatnih fenomena, rečeno jakobsonsovskim jezikom, metonimiji bez metafore, odnosno rečnikom psihoanalize na slučajnom izboru iz podsvesnog (koji uvek-već nije ni slučajan, a ni izbor) Valentina Broštean koristi kolaž kao likovni izraz koji najviše odgovara koncepciji knjige. Već na korici ugledaćemo jedno „čudovište“, jedan fantastičan spoj ženske figure (lutke) koja ima tri ruke, jednu dojku, a umesto glave globus sa časovnikom. Ova figura nalazi se u pozi u kojoj sa dve ruke hvata glavu, kao da želi da je odvoji od tela, dok je treća ruka opuštena niz torzo. Ovaj nadrealistički obrazac spajanja nespojivog koji Brošteanova donosi na jedan pankerski agresivan način s jedne strane jasno odražava tekst, a sa druge strane stoji u suprotnosti sa njim. Naime, ilustracije preciznije i nedvosmislenije opisuju dramu koja je u tekstovima tek nagoveštena, ispisana relativno nezainteresovanim, očišćenim jezikom. Ova relativna smirenost teksta i njegova sve samo ne smirena umetnička vizuelizacija veoma se dobro nadopunjuju i tvore jedinstven umetnički dojam. Ovakva ravnoteža između pisca i ilustratora veoma je retka i zaslužuje svaku pohvalu.
Minut je knjiga koja deluje uravnoteženo i smireno, međutim u sebi krije strahovito potentnu dramatiku koja je ostavljena čitaocu na otkrivanje, na domaštavanje. Na osnovu iskustva lako je ustanoviti da je svet jedinstvo nepomirljivih suprotnosti, a ova knjiga narativno-vizuelnih kolaža je njegov odraz, u umetničkom pogledu više nego uspešan.

Vladimir Arsenić