1964. Rođen u Beogradu
1989. Diplomirao na katedri za Opštu književnost sa teorijom književnosti (nekadašnja Svetska književnost),
Filološki fakultet u Beogradu
1990. Muzičke kritike (NON, Program Stereorama i Program 202).
1991. Euripid Alkesta (prvi prevod sa antičkog grčkog)
Radiodramska adaptacija prevoda Euripidove Alkeste (Radiodramski program RTS, reditelj Olga Brajović)
1992. Serija radioemisija Tako je govorio... (Od Bernštajna do Logara), Muzički program Stereorama
1993. Prvi roman Linije života, Rad, Beograd
Nagrada "Miloš Crnjanski" (Linije života)
Tri grčke tragedije (prevodi sa antičkog grčkog. Eshil Prometej u okovima, Sofokle Gospodar Edip i Euripid Alkesta), Fineks, Beograd
1994. Linije Života, roman, drugo izdanje, Evropski pokret u Srbiji
Umetnička lirika stare Grčke (prevodi sa antičkog grčkog. Sapfa, Alkej i Anakreont, kompletna kompaktnija zaostavština, Anakreont, Alkman, Simonid, Ibik), Evropski pokret u Srbiji
Govorite li klasični? (muzička esejistika. Prilozi emitovani na Programu 202, 1989–1992), Clio, Beograd
Edicija "Evropa",osnivač Izabran za člana Uprave Evropskog pokreta za Srbiju
1995. Naličja, roman, BIGZ
1996. Mimikrije, ciklus pripovedaka, Stubovi kulture Dokumentarac o životu dokumentariste, Vladan Slijepčević 1930–1989 (priređivač), Edicija Evropa, posebna izdanja Najuži izbor za NIN-ovu nagradu, kao najmlađi finalista (Naličja)
1998. Crno i belo, kratke istorije desetorice slavnih pijanista XX veka (Od Rubinštajna do Pogorelića, zbirka muzičkih eseja), Edicija Evropa
Dvojica jambičara (Prevodi sa antičkog grčkog. Kompletna zaostavština Arhiloha i Hiponakta), Evropski pokret u Srbiji
1999. Vek, sto jedna povest jednog veka, ciklus pripovedaka (Stubovi kulture)
Artur Rubinštajn protiv Vladimira Horovica i obrnuto (zbirka muzičkih eseja), Kulturni centar Beograda
Organizator festivala Beograd Horovicu, povodom desetogodišnjice smrti Vladimira Horovica, Kulturni centar Beograda
2000. Čioda sa dve glave, drama
Nagrada "Ivo Andrić" (Vek)
Nagrada Udruženja dramskih umetnika (Čioda sa dve glave)
Glavni urednik multimedijalnog CD-roma Serbian Contemporary Art 2000
Jedan od trojice jugoslovenskih učesnika u "Literarnom vozu 2000" ("Literaturexpress 2000")
Jedan od osnivača književne mreže "Literature Net" (Berlin)
Jedan od osnivača savetodavne mreže G 17 Plus
Literarni suplement "Svetska književnost" (List Danas)
Muzičke kritike (Glas javnosti)
Izabran za člana Uprave Srpskog PEN centra
2001. Kraj, roman, Glas srpski, Banja Luka
Postavljanje na scenu komada Čioda sa dve glave (Beogradsko Dramsko Pozorište, reditelj Gorčin Stojanović
Čioda sa dve glave (Radiodramska adaptacija, dramaturg Vladimir B. Popović)
Nagrada "Giorgio la Pira", Italija (za pripovetku Largo za Nadeždu Miladinov, iz knige Linije života)
Jedan od autora i urednik srpske edicije knjige Književni voz. Evropa 2000, Geopoetika
Zlatno doba pijanizma (emisija posvećena pijanističkoj muzici), Radio JAT
Osniva Srpsko književno društvo. Izabran za prvog sekretara UO SKD
Član žirija, nagrada "Librex-Montale" (Milano, Italija)
2002. Zlatno doba pijanizma (Od Rozentala do Lipatija, zbirka muzičkih eseja), Glas srpski, Banja Luka
Euripid Ifigenijina smrt u Aulidi (prevod sa antičkog grčkog)
Helenske drame, odabrani prevodi Miloša Đurića, Aleksandra Gatalice i Eduarda Dajča (priređivač), CID, Podgorica
Eshil Prometej u okovima, Sofokle Gospodar Edip i Euripid Alkesta (novo štampanje prevoda, izdanje Helenske drame) Euripid: Ifigenijina smrt u Aulidi (prvo izdanje, izdanje Helenske drame), CID Podgorica
Deset novih srpskih pripovedača (priređivač, sa Mirajnom Avramović Ouaknine), Esprit des Peninsule, Francuska
Zbirka pripovedaka Vek (drugo izdanje), Stubovi kulture
Krevet za sanjanje (iz zbirke Vek, Radiodramska adaptacija).
Živi i radi u Beogradu kao profesionalni pisac.
10.12.13 Dnevnik - Novine i časopisi
Naš izbor
Nevidljivi, Aleksandar Gatalica
U FOKUSU: U pitanju je novo izdanje romana u pismima aktuelnog ninovca Aleksandra Gatalice u kome se, zahvaljujući bivšem polit komesaru, osvešćenom uoči smrti, otkriva spektakularna tajna istorija umetnosti, zavera u kojoj parodirani orvelovski inžinjeri duša prave i umetnike i umetnost: „Mane, Dega, Renoar i Mone - ta na njih se gledalo kao na odrpance i probisvete kada su naši osnivači u njih, kao prve štićenike, uprli prst“!
Fikcionalna zavera s tezom o „mogućem“ dubokom zahvatu organizovanih pojedinaca u (ne)dodirljive mehanizme društva s ciljem stvaranja ne samo posmatrača (umetnosti), nego i samih aktera (umetnika).
Od demokratije lažnih želja do populizma autentičnog spektakla? Sumnja u postojanost istorije znanja? Pseudodokumenti koji povest pretvaraju u pseudoistoriju? Jedna od mogućih stvarnosti?
Ipak, jedna vrsta mape teritorije duha koja je otpočela da postoji?
Reč kritike
Sve se se svodilo na ovo: svet nije bio onakav kakav je izgledao, sile su kovale zavere da prikriju i ućutkaju one koji su postali svesni činjenice o kraju ne Sveta, nego Umetnosti. Kaverin je, davno, ispisao briljantan roman u pismima „Pred ogledalom“, koji je uzdrmao bar jednu čitalačku generaciju, s druge strane „Tajna istorija kulture“ je fascinantna studija Grejla Markesa koja se bavi skrivenom tradicijom zajedničkih utopija. Da li su Gataličini „Nevidljivi“ samo roman, analiza skrivene stvarnosti alternativne istorije (umetnosti) ili naznaka utopije u kojoj i danas živimo? Izgleda da je postojao i drugi život, koji je nagoveštavalo svako četrdeseto, pedeseto ili stoto pismo, a svako hiljadito je sa ludačkom jasnoćom tvrdilo da on ne postoji. Čitalac definitivno mora da shvati da je umetnička Evropa vodila tajni život, život koji nikad ranije nije mogao ni da se nazre.
Uzbudljiva, konstruktivna i maštovita povest o tvorcima iz senke i alternativnoj istoriji umetnosti. A roman! Šta bi lepše sebi mogao čitalac da priušti u dugim, noćnim satima?
Đorđe Pisarev
