1964. Rođen u Beogradu
1989. Diplomirao na katedri za Opštu književnost sa teorijom književnosti (nekadašnja Svetska književnost),
Filološki fakultet u Beogradu
1990. Muzičke kritike (NON, Program Stereorama i Program 202).
1991. Euripid Alkesta (prvi prevod sa antičkog grčkog)
Radiodramska adaptacija prevoda Euripidove Alkeste (Radiodramski program RTS, reditelj Olga Brajović)
1992. Serija radioemisija Tako je govorio... (Od Bernštajna do Logara), Muzički program Stereorama
1993. Prvi roman Linije života, Rad, Beograd
Nagrada "Miloš Crnjanski" (Linije života)
Tri grčke tragedije (prevodi sa antičkog grčkog. Eshil Prometej u okovima, Sofokle Gospodar Edip i Euripid Alkesta), Fineks, Beograd
1994. Linije Života, roman, drugo izdanje, Evropski pokret u Srbiji
Umetnička lirika stare Grčke (prevodi sa antičkog grčkog. Sapfa, Alkej i Anakreont, kompletna kompaktnija zaostavština, Anakreont, Alkman, Simonid, Ibik), Evropski pokret u Srbiji
Govorite li klasični? (muzička esejistika. Prilozi emitovani na Programu 202, 1989–1992), Clio, Beograd
Edicija "Evropa",osnivač Izabran za člana Uprave Evropskog pokreta za Srbiju
1995. Naličja, roman, BIGZ
1996. Mimikrije, ciklus pripovedaka, Stubovi kulture Dokumentarac o životu dokumentariste, Vladan Slijepčević 1930–1989 (priređivač), Edicija Evropa, posebna izdanja Najuži izbor za NIN-ovu nagradu, kao najmlađi finalista (Naličja)
1998. Crno i belo, kratke istorije desetorice slavnih pijanista XX veka (Od Rubinštajna do Pogorelića, zbirka muzičkih eseja), Edicija Evropa
Dvojica jambičara (Prevodi sa antičkog grčkog. Kompletna zaostavština Arhiloha i Hiponakta), Evropski pokret u Srbiji
1999. Vek, sto jedna povest jednog veka, ciklus pripovedaka (Stubovi kulture)
Artur Rubinštajn protiv Vladimira Horovica i obrnuto (zbirka muzičkih eseja), Kulturni centar Beograda
Organizator festivala Beograd Horovicu, povodom desetogodišnjice smrti Vladimira Horovica, Kulturni centar Beograda
2000. Čioda sa dve glave, drama
Nagrada "Ivo Andrić" (Vek)
Nagrada Udruženja dramskih umetnika (Čioda sa dve glave)
Glavni urednik multimedijalnog CD-roma Serbian Contemporary Art 2000
Jedan od trojice jugoslovenskih učesnika u "Literarnom vozu 2000" ("Literaturexpress 2000")
Jedan od osnivača književne mreže "Literature Net" (Berlin)
Jedan od osnivača savetodavne mreže G 17 Plus
Literarni suplement "Svetska književnost" (List Danas)
Muzičke kritike (Glas javnosti)
Izabran za člana Uprave Srpskog PEN centra
2001. Kraj, roman, Glas srpski, Banja Luka
Postavljanje na scenu komada Čioda sa dve glave (Beogradsko Dramsko Pozorište, reditelj Gorčin Stojanović
Čioda sa dve glave (Radiodramska adaptacija, dramaturg Vladimir B. Popović)
Nagrada "Giorgio la Pira", Italija (za pripovetku Largo za Nadeždu Miladinov, iz knige Linije života)
Jedan od autora i urednik srpske edicije knjige Književni voz. Evropa 2000, Geopoetika
Zlatno doba pijanizma (emisija posvećena pijanističkoj muzici), Radio JAT
Osniva Srpsko književno društvo. Izabran za prvog sekretara UO SKD
Član žirija, nagrada "Librex-Montale" (Milano, Italija)
2002. Zlatno doba pijanizma (Od Rozentala do Lipatija, zbirka muzičkih eseja), Glas srpski, Banja Luka
Euripid Ifigenijina smrt u Aulidi (prevod sa antičkog grčkog)
Helenske drame, odabrani prevodi Miloša Đurića, Aleksandra Gatalice i Eduarda Dajča (priređivač), CID, Podgorica
Eshil Prometej u okovima, Sofokle Gospodar Edip i Euripid Alkesta (novo štampanje prevoda, izdanje Helenske drame) Euripid: Ifigenijina smrt u Aulidi (prvo izdanje, izdanje Helenske drame), CID Podgorica
Deset novih srpskih pripovedača (priređivač, sa Mirajnom Avramović Ouaknine), Esprit des Peninsule, Francuska
Zbirka pripovedaka Vek (drugo izdanje), Stubovi kulture
Krevet za sanjanje (iz zbirke Vek, Radiodramska adaptacija).
Živi i radi u Beogradu kao profesionalni pisac.
19.09.19 Bookwar
Večiti derbi između Rubinštajna i Horovica
Bilo je dosta sličnosti u životima Artura Rubinštajna i Vladimira Horovica. Obojica su rođeni u jevrejskim porodicama u istočnoj Evropi, bili su najmlađa deca, roditelji su ih razmazili i dopuštali im svakakve hirove. Obojica su se oženila iste godine, obojica ćerkama dirigenata koje su čak i rođene iste godine. Obojica su veoma rano shvatili kakva im opasnost preti od strane nacista i fašista, te su se na vreme sklonili u Ameriku.
Ono što je najvažnije obojica su bili vrsni, najbolji, pijanisti svog vremena. Možda je upravo to bio razlog njihove međusobne netrpeljivosti koja je trajala gotovo čitav dvadeseti vek, vek u kome su živeli i stvarali.
Vrsni izvođači, „poslednji romantičari“ kako su ih zvali, uprkos sličnostima bili su sasvim različite prirode. Rubinštajn je bio fenomenalni liričar, a Horovic fantastični virtuoz. Prvi je često znao da zanemari vežbanje i prepusti se talentu i osećaju, dok je drugi neumorno vežbao i težio savršenstvu. Rubinštajn je živeo prilično opušteno, uživao je u životu, nastupao bez ikakvih prekida ceo svoj radni vek i bio je uvek rado viđen gost i veoma popularan u mondenskim krugovima, dok je Horovic patio od neurotičnih (i raznih drugih napada hipohondrije), nekoliko puta je okončavao karijeru i povlačio se iz javnog života, čak je išao i na terapiju elektrošokovima. Rubništajn je rado nastupao, nije bio zahtevan izvođač, izlazio je u susret organizatorima, dok je Horovic imao velike zahteve za domaćine, često je otkazivao koncerte pred sam izlazak na scenu, nije nastupao ako nisu sve karte rasprodate. Procenjuje se da je Horovic u toku svoje nestalne karijere zaradio deset puta više novca od Rubinštajna, a, opet, javnost je bila naklonjenija Rubinštajnu.
O nemirnom suživotu ova dva muzička genije govori i knjiga Rubinštajn protiv Horovica i obrnuto Aleksandra Gatalice koju je, u okviru svoje edicije Violinski ključ, objavila izdavačka kuća Službeni glasnik. Zadatak ove edicije jeste da popuni prazninu u ponudi kvalitetnih biografskih, teorijskih i esejističkih knjiga o muzici na srpskom jeziku. Cilj je da se kroz sintezu popularnog i stručnog opiše, ne samo život i rad, već i epoha u kojoj su veliki kompozitori stvarali. Gatalica, koji je poznat pre svega kao književnik, bavio se i muzičkom kritikom pišući tekstove o koncertima takvih umetnika kao što su Zubin Mehta, Šlomo Minc, Hoze Kareras, Jurij Bašmen i mnogih drugih.
U knjizi Rubinštajn protiv Horovica i obrnuto Gatalica nam paralelno pripoveda priče o životima dvojice velikih pijanista. Od njihovog rođenja na prelazu između vekova do samog kraja na koncu 20. veka prošlo je nešto preko sto godina. I to kakvih godina. Obojica pijanista su proživeli duge živote i bili su svedoci neverovatnih naučnih i društvenih promena. Rubinštajn je rođen u doba kada se mislilo da čovek, kao teži od vazduha, nikada neće poleteti. Ipak, upravo je Rubinštajn na svoje koncerte išao avionom, a svoj život je okončao kada su letovi u svemir odavno bili stvar rutine. Horovic je rođen kada se smatralo da je svaka vlast od boga i da su carevi Njegovi portparoli na zemaljskom tlu, a onda je prošao kroz boljševičku revoluciju, ubistvo porodice Romanov, stvaranje zemlje radnika, seljaka i poštene inteligencije, da bi završio pod senkama njujorških nebodera koji od prirode voli samo svežu ribu i piletinu i čiji se koncerti prenose širom sveta preko televizije i radija.
O tom veku i o ovim umetnicima piše Aleksandar Gatalica u ovoj lako čitljivoj i pitko napisanoj knjizi.
Obogaćena fotografijama iz života umetnika knjiga Rubinštajn protiv Horovica i obrnuto nas uvlači u jednu epohu koja je za nama, epohu koja je ispratila dvojicu vrsnih umetnika koji su i sami zalutali i preostali iz neke drugačije prošlosti. Na kraju knjige se nalazi kompletna diskografija ovih umetnika, a na samom kraju čak i grafološke analize njihovih potpisa koji dosta govore o prirodi njihovih tako različitih, a, opet, umetnički bliskih, priroda.
Rubinštajn protiv Horovica i obrnuto je svojevrsna reportaža sa „večitog derbija“ koja će vas držati do kraja na ivici fotelje u iščekivanju da, dok sve brže okrećete stranice knjige, saznate koji je od dvojice virtuoza bio bolji i ko je na kraju pobedio u ovoj utakmici.
Muzika, svakako, jeste.
Milan Aranđelović