Ogromni mikrokosmosi

04.07.13

U izdanju „Čarobne knjige“ nedavno su se, pod zajedničkim naslovom „Ogromni mikrokosmosi“ pojavila tri rana romana Aleksandra Gatalice, aktuelnog dobitnika NIN-ove nagrade.
Tako je „Veliki rat“ osvetlio put prema čitaocima Gataličinom književnom prvencu „Linije života“ (1993), naslovu „Naličja“ (1995) i romanu „Euripidova smrt“ (2002).
Iz ovog troknjižja može se saznati da je pesma metafizička suština Gataličine proze. Takođe i da je njegov književni put do kraja oformio grčki dramatičar Euripid, od koga je saznao da velika umetnost nikako ne sme biti dosadna.
Aleksandar Gatalica je među srpskim prevodiocima preveo najviše Euripidovih drama. Danas je sasvim siguran da književost ne može postojati bez priče.

*Kako se osećate na polovini godine vaše književne slave? Koliko primeraka “Velikog rata” je prodato?
-Osećam se pomalo umorno - kaže naš sagovornik.- Proputovao sam čitavu Srbiju, bio u preko četrdeset mesta i predstavio knjigu. „Veliki rat“ prodat je dosad u preko 25.000 primeraka i to je najprodavanija knjiga jednog dobitnika NIN-ove nagrade u ovom veku. Nije da ovo ne prija, ali to i obavezuje. To se, naravno, najviše tiče sledeće moje knjige, ali o njoj jedva da za sada stižem da razmišljam, pošto me „služenje“ ovoj knjizi ne čeka samo do polovine januara 2014. kada će biti proglašen novi dobitnik NIN-ove nagrade, već čitavu narednu godinu, koja je, kako znate, jubilarna – sto godina od početka tog Velikog rata.

*Šta vam je bilo najupečatljivije tokom promocija romana, gde ste se susretali sa čitaocima?
-To što je ova knjiga demantovala sve predrasude. Najpre onu da u Srbiji više nema pravih čitalaca, potom da se u nas ne čitaju „dugačke knjige“, naposletku da ljudi ne vole istorijske teme (česta teza pisaca koji opisuju krv i suze današnjice) i naposletku da je srpski čitalac tradicionalan i voli da mu se sve lepo i starinski kaže, sa obaveznim glavnim junakom. „Veliki rat“ je, kako rekoh, sve to opovrgao. Knjiga ima blizu pet stotina strana, verovatno je prvi roman na srpskom koji pouzdano nema glavnog junaka, istorijski je po svojoj prirodi i nikako se ne bavi trivijalijama današnjice.

*Šta onda ne valja, kada je ranijih godina došlo do tako pogrešne procene čitateljstva?
Biće da je sve u redu sa čitaocima, ali da nešto ne valja sa književnicima i njihovim mentorima. Svedoci smo da različite „književne kuhinje“ nemušto pokušavaju da nametnu ukus publici. Ako se gleda popularnost ove knjige, nema mesta tvrdnjama da je danas vreme „istinitih romana“, „romana koji će otkriti zločine devedesetih“, pa „generacijskih romana“ ili „yet-set romana“, kako to pokušavaju da nametnu neki odredioci ukusa.

*Nedavno su se u reizdanju pojavila tri vaša rana romana, pod zajedničkim naslovom “Ogromni mikrokosmosi”. Kako vam sada izgledaju, da li bi ste nešto menjali? Koliko ste se vi kao autor promenili?
-Naravno da sam se dosta promenio, ali u ova tri rana romana ništa nisam menjao, priređujući ih sada za štampu. Ne volim da docrtavam brkove na slici iz mladosti. Sada, kad pogledam to štivo, jasno vidim korene iz kojih je izraslo moje središnje troknjižje „Devetstote“ („Vek“, „Nevidljivi“, „Veliki rat“), koje će se pojaviti za Sajam knjiga. Mislim da sam sazrevao, ali da se nisam menjao od prve knjige. Možda to nije čudno, jer moja prva knjiga „Linije života“ toliko je dugo pisana i menjana, da je nisam objavio dokle god nije postala moje prvo profesionalno, a nikako debitantsko delo.

*Poznati ste po stavu da “sve svoje knjige najpre detaljno isplaniram u svojoj glavi”. Šta sada planirate, ili je već u toku “tehnički deo”, odnosno pisanje?
-Kako rekoh, nemam još vremena za planiranje, ili, kako to kod mene biva, za početak pisanja „u glavi“. Imam nekoliko ideja, ali čini mi se da sada mogu da usporim korak i da nemam više gde da žurim. Vrlo verovatno da će od 2015. moj izdavač otpočeti izdavanje mojih Izabranih dela, pa će možda na kraju tog puta doći i novi roman, ali on je za sada samo u nekim grubim crtama i postavljen tek „znakovima pored puta“, te ne bih na ovom mestu spomenuo ni njegov radni naslov.

Radmila Lotina

Čitaoci najbolje reklamiraju „Veliki rat“

*U Srbiji se godišnje štampa preko stotinu romana samo domaćih autora. Kako prosečan čitalac da odabere dobro književno štivo?
-Čitalac treba da učini ono što je uradio ove godine. Prodaja „Velikog rata“ imala je tri nagla uspona: posle dodele NIN-ove nagrade, posle dodele nagrade „Meša Selimović“ i tokom proleća posle ničega vidljivog ili opipljivog u marketinškom smislu. U tom času ozbiljno smo svi „posumnjali“ da je na delu ono što nije viđeno godinama, a to je da ljudi sami prave reklamu romanu, preporučujući ga drugima za čitanje. Ako je to tačno, a najverovatnije jeste, onda je to veliko ohrabrenje za pisca, jer se ranijih godina „od usta do usta“ prenosila samo antireklama (izgleda, s pravom). Sada je sve drukčije. LJudi me zaustavljaju na ulici, meni sasvim nepoznati, i ne zadržavaju se, čak se i ne predstavljaju, samo mi čestitaju i nastave dalje. Ni u jednoj biblioteci u Srbiji „Veliki rat“ nije na polici, a ma koliko knjiga da je poručila biblioteka, lista čekanja je od sedam do deset čitalaca. Nešto se dogodilo. Meni. Knjizi. Srpskoj književnosti. Beskrajno sam srećan, najviše zbog srpske književnosti.