1964. Rođen u Beogradu
1989. Diplomirao na katedri za Opštu književnost sa teorijom književnosti (nekadašnja Svetska književnost),
Filološki fakultet u Beogradu
1990. Muzičke kritike (NON, Program Stereorama i Program 202).
1991. Euripid Alkesta (prvi prevod sa antičkog grčkog)
Radiodramska adaptacija prevoda Euripidove Alkeste (Radiodramski program RTS, reditelj Olga Brajović)
1992. Serija radioemisija Tako je govorio... (Od Bernštajna do Logara), Muzički program Stereorama
1993. Prvi roman Linije života, Rad, Beograd
Nagrada "Miloš Crnjanski" (Linije života)
Tri grčke tragedije (prevodi sa antičkog grčkog. Eshil Prometej u okovima, Sofokle Gospodar Edip i Euripid Alkesta), Fineks, Beograd
1994. Linije Života, roman, drugo izdanje, Evropski pokret u Srbiji
Umetnička lirika stare Grčke (prevodi sa antičkog grčkog. Sapfa, Alkej i Anakreont, kompletna kompaktnija zaostavština, Anakreont, Alkman, Simonid, Ibik), Evropski pokret u Srbiji
Govorite li klasični? (muzička esejistika. Prilozi emitovani na Programu 202, 1989–1992), Clio, Beograd
Edicija "Evropa",osnivač Izabran za člana Uprave Evropskog pokreta za Srbiju
1995. Naličja, roman, BIGZ
1996. Mimikrije, ciklus pripovedaka, Stubovi kulture Dokumentarac o životu dokumentariste, Vladan Slijepčević 1930–1989 (priređivač), Edicija Evropa, posebna izdanja Najuži izbor za NIN-ovu nagradu, kao najmlađi finalista (Naličja)
1998. Crno i belo, kratke istorije desetorice slavnih pijanista XX veka (Od Rubinštajna do Pogorelića, zbirka muzičkih eseja), Edicija Evropa
Dvojica jambičara (Prevodi sa antičkog grčkog. Kompletna zaostavština Arhiloha i Hiponakta), Evropski pokret u Srbiji
1999. Vek, sto jedna povest jednog veka, ciklus pripovedaka (Stubovi kulture)
Artur Rubinštajn protiv Vladimira Horovica i obrnuto (zbirka muzičkih eseja), Kulturni centar Beograda
Organizator festivala Beograd Horovicu, povodom desetogodišnjice smrti Vladimira Horovica, Kulturni centar Beograda
2000. Čioda sa dve glave, drama
Nagrada "Ivo Andrić" (Vek)
Nagrada Udruženja dramskih umetnika (Čioda sa dve glave)
Glavni urednik multimedijalnog CD-roma Serbian Contemporary Art 2000
Jedan od trojice jugoslovenskih učesnika u "Literarnom vozu 2000" ("Literaturexpress 2000")
Jedan od osnivača književne mreže "Literature Net" (Berlin)
Jedan od osnivača savetodavne mreže G 17 Plus
Literarni suplement "Svetska književnost" (List Danas)
Muzičke kritike (Glas javnosti)
Izabran za člana Uprave Srpskog PEN centra
2001. Kraj, roman, Glas srpski, Banja Luka
Postavljanje na scenu komada Čioda sa dve glave (Beogradsko Dramsko Pozorište, reditelj Gorčin Stojanović
Čioda sa dve glave (Radiodramska adaptacija, dramaturg Vladimir B. Popović)
Nagrada "Giorgio la Pira", Italija (za pripovetku Largo za Nadeždu Miladinov, iz knige Linije života)
Jedan od autora i urednik srpske edicije knjige Književni voz. Evropa 2000, Geopoetika
Zlatno doba pijanizma (emisija posvećena pijanističkoj muzici), Radio JAT
Osniva Srpsko književno društvo. Izabran za prvog sekretara UO SKD
Član žirija, nagrada "Librex-Montale" (Milano, Italija)
2002. Zlatno doba pijanizma (Od Rozentala do Lipatija, zbirka muzičkih eseja), Glas srpski, Banja Luka
Euripid Ifigenijina smrt u Aulidi (prevod sa antičkog grčkog)
Helenske drame, odabrani prevodi Miloša Đurića, Aleksandra Gatalice i Eduarda Dajča (priređivač), CID, Podgorica
Eshil Prometej u okovima, Sofokle Gospodar Edip i Euripid Alkesta (novo štampanje prevoda, izdanje Helenske drame) Euripid: Ifigenijina smrt u Aulidi (prvo izdanje, izdanje Helenske drame), CID Podgorica
Deset novih srpskih pripovedača (priređivač, sa Mirajnom Avramović Ouaknine), Esprit des Peninsule, Francuska
Zbirka pripovedaka Vek (drugo izdanje), Stubovi kulture
Krevet za sanjanje (iz zbirke Vek, Radiodramska adaptacija).
Živi i radi u Beogradu kao profesionalni pisac.
17.03.19 Dnevnik - Novine i časopisi
Roman o sećanju kao zavičaju čoveka
: U novom romanu “Poslednji argonaut” (Službeni glasnik, Beograd, 2018), ostajući veran fantastičkom pismu, Aleksandar Gatalica u središte istraživanja stavlja pamćenje, sećanje.
Glavni junak je Majstor - pisac koji se obraća italijanskom naučniku Petiniju koji mu pomaže da povrati izgubljenu sposobnost sećanja, tj. razumevanja prošlosti.
U našem mozgu – kako kaže lekar glavnom junaku romana – postoji devedeset odsto ćelija koje se zovu bele ili glijalne i za koje se do pre samo malo više od pola veka mislilo da ne rade ništa. Neuroni, kojih ima deset odsto, kontrolišu sve: od vegetativnih do intelektualnih procesa. Najnovija otkrića govore da glijalne ćelije međusobno komuniciraju – i to kalcijumskim talasima. Sadržinu onog što jedna drugoj saopštavaju nauka još nije spoznala, ali tu počinje avantura “Poslednjeg argonauta”. U osvajanju pamćenja Majstor se pojavljuje kao tragalac za mitskom Kolhidom, za celinom prošlosti oličenom u mnoštvenosti prošlih života koji su postojali u svetu koji je netragom nestao, a sada se pojavljuju u probojima pamćenja kao mogući vraćeni životi. Književnost, da to kažemo, živi od tih tehnika rekonstrukcije, evokacije, imaginativnih proboja u minulo, metoforičkih udara fikcije koja govori o izgubljenim i nedosegnutim svetovima. Roman je sačinjen od 27 poglavlja i ona se prepliću u izmeni fikcijske realnosti aktualnog vremena autora i fikcijski imaginarnog, gde pisac silazi u različita vremena i u različite uloge ili dijaloške situacije sa znanim junacima naše istorijske i kulturne prošlosti. Gatalica zapravo evocira mit o piscu, o njegovom služenju kulturi sećanja, njegovoj moći da rememoriše izgubljeno i povrati našu strast u naš život koji se gradi na prošlosti i njenim kulturnim i ontološkim moćima.
U obnavljanju sećanja, koje je osnova ljudske ličnosti i njegove egzistencijalne i psihološke kulture, Majstor se predaje nadzoru lekara Petinija, u pansionu blizu Bolcana, koji ga pomoću veštački izazvane kome vodi do obnavljanja pamćenja i ne samo onog koje pripada glavnom junaku nego vrtlogu mirijada otisaka prošlosti koji se mogu rekonstrusati u svesti ljudskih bića. Tako Majstor dospeva do Stare Grčke, mavarske Španije, krajeva prekodunavlje osamnaestog veka gde borave Srbi, Poljske i tragova holokausta, te do nenapisanih stranica Borislava Pekića, Meše Selimovića i Danila Kiša.
Na stranicama ovog voluminoznog romana, spliću se različite priče u kojima u mnogim vidovima učestvuje Majstor, tj. glavni junak kao oličenje pisca, i u svima je strast za dosezanjem misterija života oličena u gestovima ljubavi, bliskosti, u dosezanju celine tragalačkog napora da se ljudska sudbina pojavi u svojoj punini kulture kao zavičaj čoveka suprostavljenog pojedinačnom i istoriskom zlu i zaboravu kao njegovom amblemu.
Ko je Aleksandar?
Gatalica se pojavio u srpskoj književnosti 1993. godine i od tada je objavio 13 knjiga. Rođen je 1964. u Beogradu. Diplomirao je na katedri za Svetsku književnost 1989.
Poznat je i kao prevodilac (prvi put je preveo četiri antičke drame na srpski jezik – Euripidove Alkestidu, Bahantkinje i Ifigeniju u Aulidi i Sofoklovog Edipa na Kolonu), preveo je i zaostavštinu pesnika koji nisu potpunije prevođeni (Mimnermo, Solon, Sapfa).
U prevodu Gatalice do sada su na pozorišnu scenu postavljene tri antičke drame. Kao muzički kritičar, pisao je kritike za dnevne listove Glas javnosti i Večernje novosti.
Dobitnik je nagrada Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Umberto Saba, Stevan Pešić, dobio je najprestižnije domaće književno priznanje – Ninovu nagradu za roman Veliki rat, i nagradu Meša Selimović za isto delo, kao i nagradu za književnost u Grčkoj. Proza Aleksandra Gatalice prevedena je na deset evropskih jezika.
Kako kaže M. Osten, brisanje pamćenja se vezuje za mitologiju napretka, za dominaciju brzine i brisanje veza sa starim sporim čovekom. U prirodi čoveka je da eterična reka Leta briše pamćenje, ali je u prirodi kulture da obnavlja pamćenje i odupire se brisanju ljudskog smisla i postojanja koje počiva u vezama sa prošlošću. Smisao ovog romana je u posvećenju pamćenja koje se rasprostire od grčkih argonauta, Peloponeskog rata, španske konkviste, terora revolucija, nacizma, žrtvenosti pojedinaca i velikih umetničkih mitova svetske i naše kulture; od Sapfe, Mocarta, Prokofjeva, do Bruna Šulca, Crnjanskog, Selimovića, Pekića i Kiša.
Sećanje je nauka života, njegova so i emocija, njegov strah i drhtanje i konačno osnova na kojoj se tka svaka umetnost, od naizgled nemušte muzike do sugestivnog pripovedaštva. Apologija takvoj kulturi ispisana je na stranicama ovog uzbudljivog i rečitog romana.
Jovan Zivlak